Mioklonus je čest i često bezopasan, ali ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme – evo kada treba reagovati
Nekontrolisani i iznenadni trzaji mišića poznati kao mioklonus mogu se javiti kod žena u svim životnim dobima. Ovi nagli pokreti, koji ponekad podsećaju na šok ili grč, uglavnom su kratkotrajni i najčešće ne predstavljaju razlog za brigu. Ipak, kada se trzaji pojavljuju iznenada, često ili ometaju svakodnevicu, mogu biti znak da je potrebno obratiti pažnju na zdravlje.
Mioklonus nastaje kada mišići iznenada kontrahuju (što se naziva pozitivni mioklonus) ili se opuštaju (negativni mioklonus). Trzaj može zahvatiti pojedinačne mišiće ili veće grupe, a obično ga nije moguće kontrolisati voljno. Kod većine žena, ovakvi pokreti su potpuno normalni – tipičan primer su noćni trzaji pri uspavljivanju ili štucanje. Međutim, ako se trzaji intenziviraju, postaju učestaliji ili ometaju svakodnevne aktivnosti, preporučuje se da obratite pažnju na moguće uzroke.
Najčešći uzroci mioklonusa su bezopasni i vezani za fiziološke procese: hipnički trzaji pre sna, štucanje ili refleksni trzaji pri iznenadnom strahu. Ipak, mioklonus može biti povezan i sa ozbiljnijim stanjima, kao što su epilepsija, neurološke bolesti, oštećenja mozga, autoimune bolesti, infekcije ili metabolički poremećaji. Takođe, određeni lekovi, toksini, nedostatak vitamina, kao i hronične bolesti bubrega ili jetre, mogu izazvati ovakve pokrete.
Hormonske promene specifične za žene, uključujući trudnoću i menopauzu, mogu povećati učestalost mišićnih trzaja, ali i učiniti žene osetljivijima na stres i umor, što dodatno utiče na pojavu mioklonusa. Esencijalni mioklonus, koji ima genetsku osnovu, može se javiti i bez drugih simptoma i obično nije opasan po zdravlje.
Prema rečima neurologa dr Ane Petrović: “Većina trzaja mišića koje žene primete tokom dana ili noći nema klinički značaj. Ipak, ukoliko su trzaji učestali, jaki ili remete svakodnevne aktivnosti, savetujem da se jave lekaru radi detaljnije analize.”
Kao korisne mere preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, izbegavanje prekomernog stresa, zdrava ishrana i redovan san. Ukoliko primetite da trzaje prate simptomi kao što su slabost, problemi sa govorom, hodom ili traju duže vreme, obavezno se obratite lekaru za procenu i dijagnozu.
