Poznata novinarka u novom podkastu Healthful otkriva lične savete i prevenciju bolesti koje pogađaju žene

Iskusna novinarka Norah O’Donnell, sa više od tri decenije rada, odlučila je da se u potpunosti posveti zdravlju žena kroz novi podkast Healthful, koji startuje 22. jula. Kroz emisije Norah istražuje ključna pitanja koja se tiču žena svih životnih dobi, od svakodnevnih zdravstvenih navika do prevencije bolesti, sa posebnim akcentom na porast raka pluća kod žena koje nisu pušači. O ovoj i sličnim temama govoriće kroz razgovore sa stručnjacima i deljenjem ličnih iskustava iz prve ruke.

Kako sama ističe, ‘cilj je da ženama približimo informacije koje često ostaju nepoznate iako ih najviše pogađaju’. Healthful omogućava slušaocima da postavljaju pitanja ekspertima, dajući priliku za direktan kontakt sa najnovijim saznanjima. Jedna od prvih tema biće upravo rast broja slučajeva raka pluća kod nepušača, naročito među ženama, što postaje sve veći zdravstveni izazov. Novi podaci pokazuju da ova bolest sve češće pogađa žene koje nikada nisu pušile, zbog čega je značajno govoriti o prevenciji i ranim simptomima.

Norah takođe deli svoje navike koje joj pomažu da očuva vitalnost i zdravlje u 52. godini. Redovno trenira sa ličnim trenerom, fokusirajući se na funkcionalni trening snage i pokretljivosti. ‘Vežbam dva do tri puta nedeljno i trudim se da radim vežbe koje sprečavaju povrede, posebno tokom tenisa’, ističe O’Donnell. Njen favorit su pregibi za biceps, dok burpije izbegava kad god može. U emisiji će biti reči i o hormonskoj terapiji, uticaju ishrane na bolesti kao što je Alchajmerova bolest, kao i o značaju kretanja za celokupno zdravlje.

Healthful podkast donosi praktične i primenljive savete za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje. Norah naglašava: ‘U vreme kada imamo obilje informacija, često smo zbunjenije nego ikad. Želim da ženama omogućim pristup najnovijim saznanjima iz prve ruke.’ Emisija je interaktivna, jer slušaoci mogu slati pitanja i dobijati odgovore od vodećih stručnjaka. Za sve koje žele da budu informisane i preduzmu konkretne korake za svoje zdravlje, ovaj podkast može biti dragocen izvor znanja. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Fermentisane namirnice poput kiselog mleka, jogurta i kefira i danas pomažu varenju i imunitetu

Savremeni način života često donosi digestivne smetnje, zbog kojih mnoge žene posežu za probiotskim suplementima. Ipak, prirodni probiotici iz domaće kuhinje mogu biti jednako korisni za zdravlje creva. Ravnoteža crevne mikroflore je ključna za dobro varenje i snažan imunitet, a stres i nepravilna ishrana sve češće narušavaju ovu ravnotežu kod žena, izazivajući nadutost, loše varenje i pad otpornosti organizma.

Naše bake su koristile jednostavna rešenja za očuvanje zdravlja creva – fermentisane namirnice iz sopstvene kuhinje. Najpoznatije je bilo kiselo mleko, dobijeno prirodnom fermentacijom mleka, tokom koje nastaju korisne bakterije važne za crevnu floru.

Pored kiselog mleka, žene su u ishranu uključivale i jogurt sa živim kulturama, kefir i kiseli kupus. Ove namirnice obiluju proteinima, kalcijumom i vitaminima B grupe, pa su često bile deo doručka ili večere, doprinoseći energiji i boljem varenju. Stručnjaci i danas preporučuju redovno konzumiranje fermentisanih proizvoda, ali je važno naglasiti da se ne treba osloniti samo na jednu namirnicu.

Za optimalno zdravlje digestivnog sistema, savetuje se raznovrsna ishrana sa dosta vlakana – povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke su odličan izbor. Preveliki unos brze hrane i slatkiša može narušiti ravnotežu dobrih bakterija u crevima.

Dr Ana Petrović, gastroenterolog, naglašava: “Fermentisane namirnice kao što su kiselo mleko i jogurt sa živim kulturama mogu doprineti zdravlju creva. Ipak, važno je da to bude deo šire, izbalansirane ishrane.” Dodaje da su suplementi korisni u određenim slučajevima, dok prirodni probiotici iz hrane nude dodatnu vrednost zbog prisustva drugih hranljivih materija.

Osim ishrane, redovno kretanje i dovoljan unos tečnosti značajno doprinose dobrom varenju. “Ako žena primeti dugotrajne probleme sa crevima, poput stalne nadutosti ili bolova, savetujem da se obrati lekaru. Samostalno unošenje probiotika nije zamena za medicinski savet,” ističe dr Ana Petrović.

Kiselo mleko i druge fermentisane namirnice lako se uklapaju u svakodnevni jelovnik – kiselo mleko može biti lagana večera ili dodatak doručku, jogurt sa živim kulturama se lepo kombinuje sa ovsenim pahuljicama, a kefir se može piti samostalno ili uz voće. Kiseli kupus je odličan izvor vlakana i vitamina C.

Prirodni probiotici nisu magično rešenje, ali uz raznovrsnu ishranu i fizičku aktivnost mogu doprineti boljem zdravlju creva. Za sve zdravstvene probleme, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Američki naučnici razvili eksperimentalni test krvi koji može omogućiti ženama raniju dijagnozu i bolje planiranje terapije

Nedavna istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama mogla bi doneti prekretnicu u ranom prepoznavanju Alchajmerove bolesti, koja pogađa milione žena širom sveta. Ova bolest se često dijagnostikuje tek u odmakloj fazi, kada su prvi simptomi već izraženi. Tim naučnika iz National Institutes of Health analizirao je više od 1.200 uzoraka krvi i razvio eksperimentalni test koji ima potencijal da detektuje promene u organizmu pre nego što se pojave prvi znaci bolesti.

Ova inovacija donosi nadu svim ženama koje vode računa o zdravlju, kao i njihovim porodicama. Dosadašnji testovi su mogli da pokažu prisustvo promena u mozgu, ali nisu davali informacije o tome kada će se razviti simptomi. Novi test identifikuje specifične kružne RNK molekule (circRNA) u krvi, koji su karakteristični za osobe sklone razvoju Alchajmerove bolesti. Zahvaljujući tome, moguće je ranije proceniti rizik i približno odrediti kada bi se simptomi mogli pojaviti. Rano postavljanje dijagnoze značajno doprinosi kvalitetu života i olakšava planiranje lečenja.

Za razliku od klasičnih metoda koje traže amiloidne plakove u mozgu, ovaj test fokusira se na 34 različita circRNA markera u krvi, što omogućava lekarima bolji uvid u progresiju bolesti kod svake osobe. Važno je napomenuti da se test još uvek ispituje i nije dostupan u redovnoj medicinskoj praksi, ali stručnjaci smatraju da bi uskoro mogao postati značajan dijagnostički alat.

Krishnankutty Sathian, neurolog iz Penn State Health, naglašava: ‘Ovakav test može promeniti pristup lečenju jer omogućava da prepoznamo bolest pre pojave simptoma.’ Clifford Segil, neurolog iz Santa Monike, dodaje: ‘Iako su rezultati ohrabrujući, potrebno je dodatno istraživanje pre nego što test postane deo rutinske prakse.’

S obzirom da žene češće obolevaju od Alchajmerove bolesti, rana dijagnoza je izuzetno važna za bolje planiranje svakodnevnog života i terapije. Takođe, porodice i negovateljke dobijaju više vremena da se pripreme i pruže adekvatnu podršku. Ipak, stručnjaci ističu da ovaj test ne zamenjuje kliničku procenu, ali može značajno ubrzati proces donošenja odluka.

Do trenutka kada novi test postane deo standardne dijagnostike, ženama se savetuje da smanje rizik redovnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom i mentalnim vežbama. Ključno je obratiti pažnju na prve znake zaboravnosti ili promene ponašanja i na vreme se obratiti lekaru. Napredak u dijagnostici pruža nadu da će u budućnosti biti moguće ranije intervenisati i poboljšati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa stručnjacima.