Nova saznanja ističu važnost pametnog izbora medicinskih pregleda kod žena starijih od 75 godina

Žene koje su napunile 75 godina često se suočavaju sa savetima da urade veliki broj rutinskih medicinskih pregleda, pod pretpostavkom da više informacija znači i veću sigurnost. Ipak, istraživanja iz oblasti gerijatrije ukazuju da preterana dijagnostika u starijem životnom dobu može doneti više stresa, nepotrebnih intervencija i smanjenje kvaliteta života, umesto njegovog produženja.

Mnogi pregledi, kao što su kolonoskopija, mamografija ili testovi za prostatu, često otkrivaju promene koje su prirodan deo starenja i retko predstavljaju ozbiljnu opasnost po život. Ovakvi rezultati mogu izazvati tzv. „kaskadni efekat” – lanac dodatnih testova i potencijalno agresivnih terapija, koje nisu uvek korisne. Žene u ovim godinama ponekad prolaze kroz stresne i invazivne procedure zbog nalaza koji možda nikada ne bi izazvali simptome.

„Skrining testovi kod starijih žena često otkrivaju promene koje nisu klinički značajne. Ponekad je terapija rizičnija od same bolesti, posebno ako se radi o sporo napredujućim stanjima”, objašnjava dr Marija Petrović, specijalista interne medicine. Prema njenim rečima, kod starijih pacijentkinja neophodno je dobro sagledati koristi i moguće rizike svakog pregleda.

Još jedan izazov su lažno pozitivni rezultati. Starenje donosi fiziološke promene koje na analizama mogu ličiti na bolest, što može izazvati nepotrebnu zabrinutost, dodatna snimanja ili terapije koje nisu potrebne. Sve to može značajno uticati na psihičko stanje i svakodnevicu žena u starijem dobu.

Za mnoge starije žene, očuvanje kvaliteta života, samostalnosti i mentalne jasnoće važnije je od produženja života po svaku cenu. „Za mnoge starije žene, svakodnevne aktivnosti, druženje i nezavisnost vredniji su od saznanja o nekoj promeni koja možda nikada neće uzrokovati tegobe”, ističe dr Petrović.

Saveti za čitateljke uključuju otvoren razgovor sa izabranim lekarom o realnim koristima i rizicima predloženih pregleda, kao i procenu celokupnog zdravstvenog stanja, a ne samo pojedinačnih nalaza. Svaka žena treba informisano da odluči koji su joj pregledi zaista potrebni, uzimajući u obzir sopstveno zdravlje, želje i način života.

Za preciznu dijagnozu i preporuku, konsultujte se sa svojim lekarom.

Virus može izbrisati godinama stečen imunitet, a najviše su ugroženi nevakcinisani – ključna uloga prevencije

Male boginje spadaju među najzaraznije bolesti na svetu i najčešće pogađaju decu i odrasle koji nisu vakcinisani. Klasični simptomi uključuju ospe i visoku temperaturu, ali postoji i manje poznata posledica – tzv. imunološka amnezija. Ovaj fenomen znači da nakon infekcije malim boginjama telo može izgubiti zaštitu koju je sticalo godinama, što posebno ugrožava žene i decu.

Imunološko pamćenje omogućava telu da se efikasno brani od bolesti koje je već preležalo ili protiv kojih je vakcinisano. To se dešava zahvaljujući memorijskim B i T limfocitima i plazma ćelijama koje proizvode antitela. Posle preležane bolesti ili vakcinacije, ove ćelije ostaju u organizmu i omogućavaju bržu i jaču reakciju na buduće infekcije.

Međutim, virus malih boginja uništava upravo te ćelije koje čuvaju naše imunološko pamćenje. Nakon infekcije, može nestati i do 70% postojećih antitela, tako da čak i protiv bolesti koje ste već prebolovali ili za koje ste vakcinisani možete izgubiti zaštitu. To je posebno zabrinjavajuće za žene koje vode računa o zdravlju porodice.

Iako infekcija malim boginjama oslabljuje opšti imunitet, imunitet na sam virus ostaje trajan. Ovaj paradoks znači da ste nakon bolesti zaštićeni od ponovne infekcije istim virusom, ali postajete ranjiviji na druge bolesti, naročito u godinama nakon preležane infekcije. Epidemiološke studije pokazuju da je rizik od drugih infekcija povećan i do pet godina nakon što prebolite male boginje, što može dovesti do češćih poseta lekaru, komplikacija i bolničkog lečenja.

Dr Ivana Petrović, specijalista imunologije, ističe: „Imunološka amnezija je razlog zašto su deca i odrasli koji su preležali male boginje podložniji ozbiljnijim infekcijama, poput upale pluća ili drugih virusnih bolesti, i do nekoliko godina nakon oporavka. Zbog toga je prevencija kroz vakcinaciju izuzetno važna, naročito za žene koje planiraju trudnoću ili imaju malu decu.“

Stručnjaci naglašavaju da je redovna vakcinacija najbolji način da se spreči ne samo infekcija malim boginjama, već i gubitak zaštite od drugih bolesti. Vakcina ne izaziva imunološku amneziju i ne narušava postojeći imunitet. Za više saveta i individualne preporuke, obratite se svom lekaru ili pedijatru.

Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte zdravstvenog radnika.

Stručnjaci otkrivaju koje namirnice i pića mogu štetiti mozgu i nude preporuke za žene svih generacija

Očuvanje zdravlja mozga važno je za žene u svim životnim dobima, a najnovija istraživanja u neurologiji nude jasne smernice o ishrani koja podržava kognitivne sposobnosti i dobro raspoloženje. Neurolozi naglašavaju da svakodnevne prehrambene navike direktno utiču na funkcije mozga, posebno kod žena srednjih i starijih godina koje su podložnije promenama zbog hormonskih i životnih faktora.

Jedna od namirnica koju stručnjaci ne preporučuju su proteinski prahovi, popularni dodaci napicima i obrocima. Dr Friederike Fabritius, neurolog, kaže: “Ti aditivi su ono zbog čega ne koristim proteinske prahove jer uništavaju vaš gastrointestinalni mikrobiom. Zdrav unutrašnji mikrobiom toliko je važan za zdravlje mozga jer se većina naših neurotransmitera proizvodi u crevima.” To znači da proizvodi sa veštačkim zaslađivačima mogu negativno uticati ne samo na creva, već i na mozak.

Gazirana pića su još jedna grupa koju neurolozi savetuju da izbegavate. Dr Šanin Lakhan ističe da visok nivo šećera u ovim napicima može oštetiti krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom, čime se povećava rizik od razvoja demencije i moždanog udara. “Akutno, šećer takođe uzrokuje upalu mozga, razdražljivost, loše raspoloženje i poremećaje spavanja”, navodi dr Lakhan.

Margarin, bogat trans mastima, takođe se nalazi na listi zabrinutosti. Dr Šej Data pojašnjava: “Čujemo često da trans masti nisu dobre za srce i krvne sudove. Isto se odnosi i na krvne sudove mozga. Studija je pokazala da su starije osobe koje su imale najviše nivoe trans masti u krvi bile izložene najvećem riziku od demencije.” Umesto margarina, savetuje se upotreba maslinovog ulja ili umerenih količina maslaca.

Alkohol se, prema rečima dr Brajana Hoa, smatra neurotoksinom koji može naštetiti centralnom i perifernom nervnom sistemu čak i pri umerenoj konzumaciji. Ovo je posebno važno za žene koje su često osetljivije na dejstvo alkohola.

Kafa bez kofeina može sadržati hemikalije iz procesa dekofeinizacije, koje mogu imati nepovoljan uticaj na nervni sistem, upozorava Šon Kalan, neuronaučnik.

Masna hrana i pomfrit dodatno mogu narušiti krvno-moždanu barijeru i oštetiti neurone u delovima mozga zaduženim za pamćenje i učenje. Dr Pedram Navab navodi: “Ishrana koja uključuje masnu hranu poput pomfrita može da oštetiti krvne sudove koji hrane mozak, uzrokujući kognitivno oštećenje.”

Za žene koje žele da sačuvaju mentalnu vitalnost, stručnjaci predlažu izbegavanje pomenutih namirnica i izbor ishrane bogate povrćem, voćem, zdravim mastima i integralnim žitaricama. Redovno vežbanje i dobar san dodatno štite zdravlje mozga.

Za svaku dilemu ili postavljanje dijagnoze, obavezno se posavetujte sa lekarom.