Novo švedsko istraživanje pokazuje da unos mesa može smanjiti rizik od demencije kod žena sa određenim genetskim predispozicijama

Najnovija švedska studija, koja je pratila više od 2.100 osoba starijih od 60 godina tokom čak 15 godina, donosi zanimljive uvide o povezanosti ishrane i rizika od demencije. Istraživači su analizirali navike u ishrani i kognitivno zdravlje učesnika, fokusirajući se na gen APOE, poznat kao glavni genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest. Rezultati su pokazali da kod žena koje nose ovu genetsku predispoziciju, konzumacija mesa može biti povezana sa manjim rizikom od razvoja demencije. S druge strane, kod osoba bez pomenutog gena, ista veza nije uočena.

Jedan od autora studije, dr Jakob Norgren, ističe: “Naši rezultati pokazuju da ishrana može imati drugačiji uticaj na rizik od demencije u zavisnosti od genetskog profila osobe.” Dr Aviva Lubin upozorava da je potrebno oprezno tumačiti rezultate i naglašava: “Iako su nalazi obećavajući, ne znači da svi treba da povećaju unos mesa bez konsultacije sa stručnjakom.”

Posebnu pažnju treba da obrate žene starije od 60 godina ili one sa porodičnom istorijom demencije. Savetuje se redovno praćenje zdravstvenog stanja i razmatranje genetskih faktora. Neurolog dr Clifford Segil napominje: “Personalizovana ishrana i redovne medicinske kontrole su ključ za očuvanje kognitivnog zdravlja, posebno kod osoba sa povećanim rizikom.”

Stručnjaci savetuju da se ne uvode nagle promene u ishrani bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom. Uravnotežen jelovnik, bogat povrćem, voćem, celovitim žitaricama i umerenim unosom mesa, doprinosi zdravlju mozga. Ako imate porodičnu istoriju Alchajmerove bolesti ili drugih neuroloških poremećaja, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom o testiranju gena APOE i prilagođavanju ishrane individualnim potrebama.

Za svaku nedoumicu ili dijagnostiku, obavezno se obratite svom lekaru.

Najčešće zablude o autizmu, uticaj na žene i porodice i važnost stručne podrške

Autizam, poznat i kao poremećaj iz spektra autizma, javlja se najčešće kod dece između druge i treće godine, ali traje ceo život i pogađa i odrasle. Povodom Svetskog dana autizma, koji se obeležava 2. aprila, važno je da žene – bilo kao majke, članice porodice ili profesionalke – budu upućene u činjenice i prepoznaju najčešće mitove koji mogu otežati pružanje podrške osobama sa autizmom.

Autizam se prepoznaje kroz izazove u društvenim veštinama, komunikaciji i ponašanju. Nauka potvrđuje da rana intervencija može značajno poboljšati kvalitet života – posebno kada je reč o razvoju govora, socijalnih veština i samostalnosti. Ipak, brojne predrasude i dalje postoje.

Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da vakcine izazivaju autizam, što je potpuno netačno – opsežna istraživanja su dokazala da ne postoji povezanost između vakcina i autizma, a same vakcine su bezbedne za decu. Još jedna zabluda je da autizam pogađa samo decu, dok je reč o poremećaju koji traje tokom čitavog života. Sve je više odraslih osoba sa autizmom kojima je potrebna podrška, ne samo u detinjstvu.

Postoji i mišljenje da su sve osobe sa autizmom intelektualno ograničene ili nesposobne za samostalan život. Istina je da autizam ima široku lepezu oblika – neki funkcionišu samostalno, dok drugima treba više pomoći. Kod žena i devojčica, simptomi su često diskretniji ili prikriveni naučenim socijalnim ponašanjem, pa se autizam redovno prepoznaje kasnije.

Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste dečje psihijatrije: „Autizam nije uzrokovan roditeljskim greškama, niti nekom vrstom zanemarivanja. Važno je da roditelji potraže stručnu pomoć čim primete razvojna odstupanja i ne osećaju krivicu.”

Za žene koje su deo porodica sa osobama iz spektra autizma, postoji više vrsta podrške: savetovališta, udruženja, kao i stručna pomoć psihologa i logopeda. Prvi znaci autizma mogu biti izostanak govora, izbegavanje kontakta očima i ponavljanje određenih pokreta. Pravovremena dijagnostika i podrška omogućavaju bolji razvoj i lakše uključivanje u društvo.

Praktični saveti uključuju: potražite mišljenje stručnjaka čim primetite neobično ponašanje kod deteta; informišite se iz proverenih izvora; pronađite podršku u zajednici ili roditeljskim udruženjima; i strpljivo učite dete veštinama korisnim za svakodnevni život.

Za postavljanje dijagnoze i vođenje kroz sve korake obavezno se konsultujte sa lekarom. Razbijanjem mitova i pružanjem prave podrške, žene mogu postati ključan oslonac osobama sa autizmom na putu do kvalitetnijeg života.

Umor, problemi sa kožom i nagla promena težine mogu biti prvi pokazatelji – evo kako da ih ne zanemarite

Parazitske infekcije predstavljaju čest, ali često zanemaren zdravstveni problem žena svih uzrasta. Simptomi mogu biti vrlo neodređeni i često se poistovećuju sa svakodnevnim tegobama, zbog čega ih nije lako prepoznati. Ove infekcije mogu se javiti bilo gde u svetu, nezavisno od mesta stanovanja, i zato je izuzetno važno obratiti pažnju na rane znake, kako bi se sprečile ozbiljnije posledice.

Paraziti su mikroorganizmi koji borave u telu domaćina i koriste njegove hranljive materije za sopstveni razvoj. Najčešće do infekcije dolazi kada je imunitet slabiji ili je poremećena ravnoteža crevne flore, pa su žene sa oslabljenim imunitetom, trudnice i one koje su često u kontaktu sa životinjama pod većim rizikom.

Simptomi parazitskih infekcija su često nespecifični: hronični umor, nadutost, gasovi, povremeni bolovi u stomaku, neobjašnjiv gubitak ili dobitak telesne mase, osip i svrab na koži, uporne glavobolje i slabiji imunitet mogu ukazivati na prisustvo parazita. Dr Ivana Petrović, specijalista infektologije, napominje: “Kod nekih infekcija, kao što je trihomonijaza, simptomi su gotovo neprimetni, dok toksoplazmoza može da podseća na produženi grip.”

Načini prenosa variraju – najčešće su to konzumiranje kontaminirane hrane i vode, kontakt sa zaraženim površinama, ujedi insekata ili seksualni kontakt. Posebnu pažnju treba da obrate trudnice, jer određene infekcije, kao što je toksoplazmoza, mogu biti opasne za plod. Dr Petrović savetuje: “Trudnicama savetujem da posebnu pažnju obrate na higijenu i izbegavaju kontakt sa izmetom mačaka, kao i neoprano povrće.”

Dijagnostika se zasniva na laboratorijskim analizama krvi i stolice, a u složenijim slučajevima rade se dodatni pregledi. Ukoliko simptomi traju, ponavljaju se ili nema jasnog uzroka, preporučuje se poseta lekaru. Pravovremeno otkrivanje i lečenje značajno povećavaju šansu za brzi oporavak.

Najvažnija je prevencija: redovno pranje ruku, temeljno pranje voća i povrća, upotreba sigurne vode za piće i pažljiva higijena pri kontaktu sa životinjama mogu znatno smanjiti rizik od infekcija. Vlasnice kućnih ljubimaca, posebno mačaka, treba da vode računa o čišćenju posuda i peska, koristeći rukavice i dobro perući ruke posle svakog kontakta.

Za svaku sumnju na infekciju ili pojavu simptoma, obavezno se obratite lekaru. Pravilno prepoznavanje i brzo reagovanje su ključni za očuvanje vašeg zdravlja.