Američka studija otkriva da višesatno gledanje televizije može dovesti do promena u strukturi mozga koje povećavaju rizik od problema sa pamćenjem.
Gledanje televizije u srednjim godinama može imati ozbiljne posledice na zdravlje mozga žena, pokazuje novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država. Naučnici su pratili oko 1.700 osoba, prosečne starosti 53 godine, tokom više od 20 godina. Tokom tog perioda ispitivali su koliko vremena žene provode ispred ekrana i kako to utiče na njihov mozak. Pre svega, istraživači su otkrili da žene koje često gledaju televiziju pokazuju smanjenje veličine pojedinih regija mozga. Ove promene naročito pogađaju frontalne i potiljačne režnjeve, koji su važni za pamćenje i snalaženje u svakodnevnim situacijama.
Gledanje televizije i zdravlje mozga žena
Osim toga, primećene su promene u beloj masi mozga (deo koji omogućava prenos signala između nervnih ćelija). Kao rezultat, obrada informacija može biti sporija, a pamćenje slabije. Štaviše, rizik od demencije može biti veći kod žena koje provode mnogo vremena gledajući televiziju. Međutim, naučnici ističu da nije svako sedenje isto. Na primer, dugotrajno sedenje na poslu nije pokazalo isti negativan uticaj na mozak, jer rad često uključuje mentalni napor. S druge strane, pasivno gledanje televizije ne zahteva misaonu aktivnost.
Zašto način sedenja utiče na mozak
Takođe, istraživači su analizirali i druge faktore koji mogu uticati na mozak. U obzir su uzeli fizičku aktivnost, dijabetes (bolest kod koje telo ne koristi insulin pravilno), gojaznost, pušenje i konzumaciju alkohola. Ipak, čak i kada su ovi rizici uračunati, gledanje televizije i dalje je bilo povezano sa promenama u mozgu. „Mentalna stimulacija tokom sedenja, bilo kroz rad ili društvenu interakciju, može imati zaštitni efekat na mozak“, izjavila je dr Ana Petrović, neurolog.
Praktični saveti za žene koje žele da zaštite mozak
Pre svega, žene treba da ograniče vreme koje provode ispred ekrana. Umesto toga, mogu odabrati aktivnosti koje podstiču razmišljanje, kao što su čitanje, rešavanje zagonetki ili razgovor sa porodicom. „Ograničite vreme provedeno ispred televizora i zamenite ga aktivnostima koje podstiču razmišljanje“, savetuje dr Ana Petrović. Osim toga, i kratke pauze za šetnju tokom dana mogu imati pozitivan uticaj na mozak. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kvalitetan san takođe doprinose zdravlju mozga. Na kraju, žene koje primete promene u pamćenju ili drugim kognitivnim sposobnostima treba da potraže savet lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
