Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života
Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.
Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.
Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.
Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.
Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.
