Saznajte najčešće uzroke bola u kolenu na stepenicama, kada je vreme za posetu lekaru i kako olakšati tegobe

Bol u kolenu prilikom penjanja ili spuštanja niz stepenice često se javlja kod žena, naročito u srednjim i starijim godinama, najčešće zbog hormonskih promena i opterećenja kojem je koleno svakodnevno izloženo. Ova neprijatnost može biti tupa ili oštra, a do nje dovode različiti faktori: slabljenje butnih mišića, višak kilograma, prvi znaci osteoartritisa ili povrede hrskavice.

Najčešći razlog za bol koji se javlja na stepenicama je patelofemoralni bolni sindrom, poznat i kao „trkačko koleno“. Ova tegoba nastaje zbog iritacije zgloba između čašice kolena i butne kosti, što izaziva tupi bol u prednjem delu kolena, posebno pri savijanju i opterećenju. Dr Mirjana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Ako se bol javlja prilikom penjanja ili silaska niz stepenice, najčešće je problem u mekim tkivima oko čašice i u slabosti mišića natkolenice. Pravilnim vežbama i kontrolom težine, tegobe se mogu ublažiti.“

Osteoartritis, odnosno propadanje zglobne hrskavice, još je jedan čest uzrok bola kod žena starijih od 50 godina. Simptomi uključuju ukočenost, bol i ponekad pucketanje u kolenu, naročito ujutru ili nakon dužeg hodanja. Kod žena sa artrozom, spuštanje niz stepenice često izaziva jači bol nego samo penjanje. Dr Petrović savetuje: „Jačanje kvadricepsa, odnosno mišića butine, može znatno olakšati svakodnevne aktivnosti. Vežbe se rade tako što se mišić steže bez pokreta zgloba i ponavlja nekoliko puta dnevno.“

Bol u kolenu može nastati i zbog tendinitisa, odnosno upale tetiva koje spajaju mišiće sa kostima kolena. Patelarni tendinitis često pogađa žene koje su fizički aktivne ili žene koje naglo povećaju nivo aktivnosti. Povrede meniskusa, hrskavične strukture u kolenu, uglavnom su posledica naglih pokreta ili dugotrajnog opterećenja i karakterišu ih bol, otok i osećaj „zaključavanja“ zgloba.

Kako biste ublažili bol, preporučuje se RICE metoda: odmor, hladne obloge, elastični zavoj i podizanje noge iznad nivoa srca. Ukoliko se bol ne smanjuje, pojačava ili je praćen otokom i nemogućnošću savijanja kolena, najbolje je obratiti se lekaru radi precizne dijagnoze i lečenja.

Za prevenciju i ublažavanje simptoma važno je održavati zdravu telesnu težinu, redovno jačati mišiće butine i izbegavati iznenadne, opterećujuće pokrete. Pre početka bilo kakvih tretmana ili vežbi, uvek se savetujte sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Fizička aktivnost, zdrav san, pravilna ishrana i upravljanje stresom ključni su za očuvanje mentalne bistrine, a prve promene stižu već za nekoliko nedelja

Briga o zdravlju mozga postaje sve važnija kako godine prolaze, posebno za žene starije od 40 godina koje često prve primete promene u pamćenju i koncentraciji. Poznati neurolog dr Majid Fotuhi ističe da mozak može zadržati vitalnost i u zrelim godinama, ako se u svakodnevni život uvedu određene korisne navike.

Prema dr Fotuhiju, hipokampus i moždana kora su regije mozga odgovorne za pamćenje i učenje. Negativni faktori poput loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i stalnog stresa smanjuju njihovu funkciju, dok pozitivne promene mogu čak doprineti njihovom rastu. “Kod mojih pacijenata poboljšanja su bila vidljiva već nakon tri meseca i to na snimcima mozga,” naglašava dr Fotuhi.

Za žene koje žele da uspore starenje mozga i očuvaju mentalnu bistrinu, neurolog preporučuje sledećih pet navika:

1. Fizička aktivnost – Umereno ili redovno kretanje podstiče nastanak novih moždanih ćelija, proces poznat kao neurogeneza. Vežbanje poboljšava koncentraciju i pamćenje, a prve koristi su uočljive već posle nekoliko meseci.

2. Kvalitetan san – U fazi dubokog sna mozak se oslobađa štetnih materija, uključujući one koje se dovode u vezu sa razvojem Alzheimerove bolesti. Dr Fotuhi upozorava: “Ako spavate manje od šest sati, mozak nema dovoljno vremena za detoksikaciju, što može doprineti upalama i smanjenju hipokampusa.”

3. Pravilna ishrana – Ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i dovoljnim unosom vode smanjuje upalne procese u mozgu. Transmasti, šećeri i prerađene namirnice imaju suprotan efekat. “Hrana može biti lek za mozak”, navodi dr Fotuhi.

4. Upravljanje stresom – Dugotrajan stres negativno utiče na moždane funkcije. Promena razmišljanja i fokusiranje na rešenja umesto problema pomaže da stres ima manji uticaj i poboljšava kvalitet sna.

5. Aktivno korišćenje mozga – Učenje novih veština, rešavanje mentalnih zadataka i izlazak iz rutine jačaju nervne veze i podstiču moždanu plastičnost. Što više koristite mozak, to je on snažniji.

Sve žene koje žele da unaprede mentalno zdravlje mogu da očekuju prve pozitivne rezultate već nakon nekoliko nedelja od uvođenja ovih navika. Važno je napomenuti da svaka promena životnog stila donosi benefit, ali za svaku dilemu ili simptome treba se obratiti lekaru.