Pravilnim unosom proteina žene jačaju energiju, imunitet i podržavaju zdravlje kroz sve životne faze

Česta je predrasuda da su proteini namenjeni isključivo sportistkinjama ili bodibilderkama, ali ova hranljiva materija ima mnogo širu ulogu. Proteini su neophodni za svaku ženu, bez obzira na nivo fizičke aktivnosti. Oni grade mišiće, omogućavaju obnovu ćelija, učestvuju u regulaciji hormona i doprinose jakom imunitetu.

Specijalista nutricionizma, dr Milica Petrović, naglašava: „Proteini nisu samo građevinski blokovi za mišiće. Oni su neophodni za obnovu ćelija, regulaciju hormona i održavanje zdrave kože, kose i noktiju.“ Žene koje redovno unose dovoljno proteina obično se osećaju snažnije i imaju više energije tokom dana.

Potrebe za proteinima menjaju se tokom životnih faza poput puberteta, trudnoće, dojenja i menopauze. Tokom trudnoće proteini podržavaju rast i razvoj deteta, dok u menopauzi pomažu očuvanju mišićne mase i prevenciji osteoporoze. Važno je istaći da i žene koje ne vežbaju moraju unositi proteine iz raznovrsne hrane, a za one koje su fizički aktivne, ovaj unos je još značajniji.

Jedan od čestih mitova je da veća količina proteina može štetiti bubrezima, ali istraživanja pokazuju da je to istina samo kod osoba sa već postojećim oboljenjima bubrega. Za većinu žena preporučuje se dnevni unos od 0,8 do 1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase. Na primer, žena koja ima 60 kilograma treba da unese 48 do 72 grama proteina dnevno.

Dr Milica Petrović savetuje: „Najbolje je birati izvore proteina iz različitih namirnica – jaja, ribe, mahunarki, mlečnih proizvoda i orašastih plodova.“ Dodaje i da suplementi nisu potrebni osim ako to ne preporuči stručnjak.

Da biste zadovoljile dnevne potrebe, trudite se da u svaki obrok uključite makar jedan izvor proteina – za doručak to mogu biti jaja ili grčki jogurt, a za ručak piletina, riba ili leblebije. Ne zaboravite ni na biljne izvore, posebno ako izbegavate meso. Žene sa posebnim zdravstvenim potrebama trebalo bi da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom radi individualizovanih preporuka i optimalnog zdravlja.

Visoke temperature mogu pojačati nervozu i anksioznost, ali uz nekoliko koraka moguće je očuvati emotivnu ravnotežu

Letnje vrućine sve češće predstavljaju izazov za žene, bilo da žive u gradovima ili manjim mestima širom Srbije. Tokom najtoplijih meseci, posebno u julu i avgustu, mnoge žene osećaju porast stresa, nervoze i poteškoća sa snom. Ova promena raspoloženja najviše pogađa one koje su sklone stresu ili prolaze kroz hormonalne promene, jer visoke temperature dodatno opterećuju telo i um.

U takvim uslovima, češći su slučajevi razdražljivosti i anksioznosti, a svakodnevni konflikti mogu postati izraženiji. Naučna istraživanja naglašavaju da ekstremna vrućina utiče na oblasti mozga zadužene za donošenje odluka i kontrolu emocija. Klinički psiholog Suzan Albers ističe: “Visoke temperature predstavljaju dodatni napor za mozak, pa zato mnoge žene osećaju umor, nemir ili sklonost ka impulsivnom ponašanju”.

Jedan od glavnih razloga pogoršanja mentalnog zdravlja tokom vrelih dana jeste dehidracija. Stručnjaci preporučuju unos najmanje dva do tri litra tečnosti dnevno, jer “i blaga dehidracija može smanjiti pažnju, izazvati glavobolju i pojačati osećaj nervoze”, naglašava Suzan Albers. Redovno unošenje vode olakšava organizmu borbu protiv toplotnog stresa i pomaže u smanjenju napetosti.

Noćne temperature iznad 20 stepeni dodatno otežavaju kvalitetan san, što rezultira umorom, manjkom energije i smanjenom emocionalnom stabilnošću. “Nedostatak sna može dodatno pojačati razdražljivost i otežati suočavanje sa svakodnevnim obavezama”, navodi Suzan Albers. Preporučuje se korišćenje lagane posteljine, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje kofeina uveče.

Za očuvanje mentalnog zdravlja tokom toplotnog talasa savetuje se rashlađivanje tela hladnim napicima ili oblozima i boravak u klimatizovanim prostorijama kada je izvodljivo. Ako primetite da vas emocije preplavljuju ili imate izraženije psihičke tegobe, korisno je potražiti podršku porodice ili stručnjaka. Simptome kao što su nesanica, hronični umor, gubitak interesovanja ili pojačana nervoza ne treba zanemarivati. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Redovno merenje krvnog pritiska pomaže ženama da na vreme spreče ozbiljna oštećenja vitalnih organa

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi neprimećeno jer ne izaziva jasne simptome, ali može ozbiljno oštetiti telo tokom godina. Prema rečima dr Nabile Laskar, kardiologa iz bolnice St Bartholomew’s u Londonu, žene svih dobi treba da budu posebno pažljive i redovno mere krvni pritisak, iako se možda osećaju potpuno zdravo. Ovo stanje, naime, postepeno narušava funkciju srca, bubrega i mozga, povećavajući rizik od moždanog udara, infarkta ili oštećenja bubrega – čak i kod osoba koje nemaju tegobe. Žene su posebno izložene riziku tokom trudnoće, menopauze, ili ako postoji porodična istorija bolesti srca. Uticaj stresa, gojaznosti i nepravilne ishrane dodatno pogoršava situaciju.

Istraživanja pokazuju da svega trećina žena redovno kontroliše krvni pritisak, zbog čega mnoge i ne znaju da imaju povišene vrednosti. Prvi znaci hipertenzije gotovo da ne postoje, ali se kasnije mogu javiti glavobolja, umor ili vrtoglavica, kada je šteta već nastala. Zato je redovna provera presudna za rano otkrivanje problema i sprečavanje komplikacija. Dr Nabila Laskar naglašava: „Visok krvni pritisak može naneti štetu telu bez upozorenja. Zato je važno da žene, čak i kada se osećaju zdravo, proveravaju svoje vrednosti najmanje jednom godišnje.“ Takođe dodaje: „Ne čekajte prve simptome. Počnite sa zdravim navikama i redovnom kontrolom na vreme.“

Za prevenciju visokog krvnog pritiska preporučuje se redovna fizička aktivnost, smanjenje soli u ishrani, održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola. Kvalitetan san i kontrola nivoa stresa takođe su važni. Ukoliko imate porodičnu istoriju hipertenzije ili druge faktore rizika, obavezno se posavetujte sa lekarom. Redovno merenje pritiska ostaje najvažniji korak za pravovremeno prepoznavanje problema i zaštitu zdravlja. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.