Umor, oticanje nogu i gubitak daha mogu biti prvi znaci srčanih problema – na vreme prepoznajte upozorenja
Mnoge žene, kako u Srbiji tako i širom sveta, sve češće se suočavaju sa srčanim oboljenjima, a prvi simptomi neretko ostaju neprimećeni. Dok većina očekuje oštar bol u grudima kao glavni signal, problemi sa srcem se kod žena često ispoljavaju kroz suptilnije tegobe koje lako pripišu svakodnevnom stresu, umoru ili godinama. Srčane bolesti su vodeći uzrok smrtnosti kod žena, pa je rano prepoznavanje simptoma od izuzetne važnosti. Ova oboljenja najčešće pogađaju dame starije od 50 godina, ali ni mlađe nisu pošteđene rizika, naročito u slučaju porodične predispozicije. Nažalost, žene često ignorišu prve znake jer nisu tipični ili se javljaju u blagoj formi.
Zamaranje koje ne prolazi ni nakon dobrog odmora može biti prvi signal za uzbunu. Ako primetite da ste iscrpljeni uprkos dovoljnom snu i da vam svakodnevni poslovi postaju zahtevni, obratite pažnju. Gubitak daha tokom aktivnosti koje ste ranije lako obavljali takođe može ukazivati na slabost srca. Oticanje stopala i članaka, posebno na kraju dana, kao i tragovi od čarapa, su razlozi za posetu lekaru. Bol ili grčevi u listovima dok hodate često se pripisuju starenju, ali ako nestaju čim zastanete, mogu značiti problem sa krvnim sudovima, što povećava opasnost od srčanih komplikacija.
Žene su često podložnije netipičnim simptomima srčanih oboljenja nego muškarci. Umor, teškoće sa snom, mučnina ili nejasna nelagodnost mogu biti jedini znaci upozorenja. Hormonske promene u menopauzi dodatno povećavaju rizik, zbog čega je važno da žene prate promene na svom telu i ne zanemare ni najmanje tegobe.
Kardiolog dr Milena Jovanović naglašava: “Mnoge žene ne povezuju umor, oticanje ili kratak dah sa srcem. Zato često dolaze lekaru kasno, tek kada nastupe ozbiljne komplikacije.”
Ako primetite više ovih simptoma ili se oni ponavljaju, potrudite se da što pre posetite lekara. Pravovremena dijagnostika može znatno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica, kao što su srčani udar ili slabost srca. Redovno kontrolišite krvni pritisak i nivo šećera u krvi, uvedite umereno vežbanje i zdravu ishranu bogatu povrćem, a izbegavajte pušenje.
Imajte na umu da nijedan od navedenih simptoma ne znači nužno srčanu bolest, ali njihova upornost ili kombinacija zahtevaju pažnju. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, podvlači dr Milena Jovanović. Pravovremena reakcija može sačuvati vaše zdravlje i kvalitet života.
