Stručnjaci ističu važnost podrške i malih promena za lakše suočavanje sa menopauzom

Sve veći broj žena u Srbiji između 45. i 55. godine suočava se sa promenama koje donosi menopauza kroz tri faze. Ovo prirodno životno razdoblje obuhvata perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Menopauza nije bolest, već normalan deo starenja, ali može izazvati brojne simptome, od neredovnih ciklusa do valunga, nesanice i promena raspoloženja. Prema poslednjim podacima, prosečna starost za ulazak u menopauzu u Srbiji iznosi 51 godinu. Ipak, genetika i stil života značajno utiču na to kada i kako će menopauza početi.

Već u perimenopauzi, žene često primete neredovne menstruacije i prve hormonske promene. Tokom same menopauze, izostanak menstruacije traje dvanaest meseci. Faza postmenopauze nastupa nakon toga. Osim fizičkih simptoma, menopauza kroz tri faze često utiče i na emocionalno zdravlje. Žene se mogu osećati anksiozno, što dodatno otežava svakodnevicu.

Simptomi koje donosi menopauza kroz tri faze

Najčešći simptomi su valunzi (iznenadni talasi toplote), noćno znojenje, problemi sa snom i nagle promene raspoloženja. Ponekad se javljaju i smetnje sa koncentracijom ili osećaj umora. Svaka žena doživljava menopauzu na svoj način. Neke žene kroz ovo razdoblje prođu gotovo neprimetno, dok druge osećaju simptome godinama. U proseku, valunzi mogu trajati od jedne do pet godina, ali ponekad potraju i duže.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na promene u telu. Podrška porodice, razumevanje od strane prijateljica i otvoren razgovor sa lekarom mogu olakšati ovaj period. Žene često razmenjuju iskustva sa majkama ili komšinicama, što im pomaže da se osećaju manje usamljeno.

Praktični saveti za ublažavanje simptoma

Menopauza kroz tri faze ne mora biti izvor neprestanog stresa. Jednostavne promene u svakodnevnim navikama mogu znatno poboljšati kvalitet života. Pre svega, preporučuje se nošenje lagane pamučne odeće i slojevito oblačenje. Takođe, redovno provetravanje prostorije i izbegavanje začinjene hrane ili kofeina uveče mogu smanjiti valunge i noćno znojenje. Držanje flašice vode pored kreveta i vođenje dnevnika simptoma pomažu boljem praćenju promena.

Fizička aktivnost, poput svakodnevne šetnje od trideset minuta, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuje intenzitet neprijatnih simptoma. „Fizička aktivnost, poput svakodnevne šetnje od trideset minuta, smanjuje intenzitet valunga i poboljšava opšte zdravlje“, ističe dr Svetlana Petrović, ginekolog. Osim toga, redovne kontrole krvne slike, vitamina D i hormona pomažu da se na vreme prepoznaju eventualni problemi.

Podrška i briga o zdravlju tokom menopauze kroz tri faze

Menopauza kroz tri faze može uticati i na zdravlje kostiju, srca i nivo energije. Dodaci ishrani sa gvožđem mogu biti korisni za žene koje su imale obilne cikluse pre menopauze, ali je važno proveriti krvnu sliku pre početka bilo koje suplementacije. Takođe, preparati sa izoflavonima iz soje ili inozitolom privlače pažnju zbog mogućeg uticaja na simptome, ali ih treba koristiti isključivo uz savet lekara.

Na kraju, strpljenje i briga o sebi ključni su za očuvanje kvaliteta života. Telo često reaguje na promene tek posle nekoliko nedelja, zbog toga je važno pratiti sopstvene simptome i redovno razgovarati sa lekarom. „Menopauza je prirodan proces koji ne treba skrivati. Razgovor sa bliskim osobama i stručno praćenje olakšavaju simptome i umanjuju stres“, naglašava dr Petrović.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nepravilna upotreba analgetika posebno ugrožava žene sa hroničnim bolom i zahteva oprez

Mnoge žene u Srbiji sve češće koriste lekove protiv bolova kako bi olakšale svakodnevne tegobe. Međutim, nepravilna upotreba može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje. Lekovi protiv bolova često deluju kao brzo rešenje, ali njihova preterana ili neadekvatna primena može dovesti do problema, posebno kod žena koje pate od hroničnog bola. Kao rezultat, pitanje kada lekovi protiv bolova mogu doneti više štete nego koristi postaje izuzetno važno za žensko zdravlje.

Pre svega, bol utiče na kvalitet života. Žene koje žive sa hroničnim bolom suočavaju se sa umorom, nesanicom i teškoćama u obavljanju svakodnevnih obaveza. Osim toga, emocionalni stres često dodatno pogoršava stanje. Zbog toga, mnoge žene samoinicijativno posežu za analgeticima, ne konsultujući se sa lekarom. Ipak, ova navika može povećati rizik od ozbiljnih komplikacija, jer često dolazi do kombinovanja više lekova sa istom aktivnom supstancom ili prekoračenja preporučene doze.

Najčešći lekovi protiv bolova koje žene koriste

Najzastupljeniji analgetici su paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), među kojima su ibuprofen, naproksen i diklofenak. Paracetamol se najčešće koristi kod blagih do umerenih bolova ili povišene temperature. Međutim, prekoračenje dnevne doze može izazvati ozbiljno oštećenje jetre. Zato je važno da žene uvek pažljivo provere sastav lekova koje koriste.

S druge strane, NSAIL deluju na bol i upalu, ali mogu izazvati probleme sa želucem, bubrezima i srcem. Osim toga, žene u trudnoći, starije osobe ili one sa hroničnim oboljenjima moraju biti posebno oprezne. Štaviše, “Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu povećati rizik od oštećenja bubrega, povišenog krvnog pritiska i želudačnih tegoba”, navodi Emilija Trbović, farmaceutkinja. Pored toga, ona ističe: “Važno je obratiti se farmaceutu ili lekaru pre nego što započnete novu terapiju, naročito ako već koristite više lekova.”

Kako bezbedno koristiti lekove protiv bolova

Ipak, nije svaka upotreba analgetika rizična. Pravilno doziranje i savetovanje sa stručnjakom značajno smanjuju rizike. Pored toga, žene koje često trpe bol ne bi smele da ga prikrivaju dugotrajnom upotrebom lekova bez kontrole. Umesto toga, preporučuje se da potraže medicinski savet i pokušaju da otkriju pravi uzrok bola. “Uporan bol ne treba lečiti samostalno kroz dužu upotrebu analgetika, već je važno otkriti uzrok i prilagoditi terapiju”, naglašava Emilija Trbović.

Osim toga, promene životnih navika i redovno vežbanje mogu doprineti smanjenju upotrebe analgetika. Na taj način, žene štite svoje zdravlje i dugoročno poboljšavaju kvalitet života. Konačno, pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara ostaju najvažniji koraci.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iskustvo lekara koji je doživeo 105 godina donosi savete za zdravlje i sreću žena

Šigeaki Hinohara, istaknuti lekar iz Japana, živeo je 105 godina. On je svojim načinom života i sedam pravila za dug život inspirisao žene širom sveta. Ova pravila za dug život nude praktične savete ženama koje žele da sačuvaju energiju, vitalnost i emotivnu ravnotežu tokom svakodnevnih izazova.

Zašto su pravila za dug život važna za žene

Mnoge žene se danas suočavaju sa stresom, ubrzanim tempom i nedostatkom vremena za sebe. Pravila za dug život pomažu im da pronađu balans. Pre svega, doktor Šigeaki Hinohara je verovao da samo fizičko zdravlje nije dovoljno za dugovečnost. On je isticao značaj svakodnevnog kretanja i preporučivao jednostavne aktivnosti. Takođe, savetovao je da biramo stepenice umesto lifta i da šetamo kad god možemo. Međutim, smatrao je da naporni treninzi nisu neophodni. Hodanje, istezanje i blage fizičke aktivnosti mogu biti sasvim dovoljne za očuvanje zdravlja.

Emotivno blagostanje kao deo zdravlja

Osim fizičkog zdravlja, doktor Hinohara je naglašavao važnost ispunjenog života. On je izjavio: “Posao ili hobi koji vas ispunjava održava um i duh mladim.” Mnoge žene često zanemaruju sopstvene želje zbog svakodnevnih obaveza. Međutim, prema njegovom iskustvu, vreme posvećeno hobijima i malim zadovoljstvima produžava osećaj mladosti. S druge strane, poseban značaj dao je japanskom pojmu “ikigai” (razlog zašto ustajemo ujutru). To može biti porodica, prijatelji, posao ili hobi. “Bez ikigai život postaje prazan. Pronađite svoj razlog da se radujete svakom danu”, isticao je Hinohara.

Upravljanje stresom i svakodnevna briga o zdravlju

Zapravo, pravila za dug život uključuju i strategije za upravljanje stresom. Hinohara je često savetovao šetnje, razgovore sa dragim osobama ili slušanje muzike kao načine za opuštanje. “Problemi će uvek postojati, ali vi birate kako ćete na njih odgovoriti”, govorio je. Osim toga, on je naglašavao važnost uravnotežene ishrane, dovoljno sna i redovne fizičke aktivnosti. “Slušajte svoje telo i ne ignorišite signale umora ili bola”, savetovao je doktor Hinohara. Takođe, preporučivao je redovne preventivne preglede kako bi se na vreme otkrili mogući zdravstveni problemi.

Pomoć drugima i stalno učenje produžavaju život

Pored ličnog zdravlja, Hinohara je verovao da međuljudski odnosi čine život bogatijim. On je isticao: “Pomažući drugima, dobijamo osećaj svrhe i snagu da idemo dalje.” Zato je i u poznim godinama ostao aktivan u radu sa pacijentima i mladim lekarima. Na kraju, naglašavao je da godine ne smeju biti prepreka za učenje. “Godine nisu prepreka za radoznalost i učenje”, često je ponavljao. To je posebno važno za žene koje žele da ostanu mentalno aktivne tokom celog života. Prilagođavanje ovih pravila može doneti bolje fizičko i mentalno zdravlje, kao i dugotrajan osećaj zadovoljstva. Ipak, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.