Naučna studija potvrđuje: tri treninga nedeljno značajno povećavaju BDNF i jačaju kognitivne sposobnosti

Novo istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u unapređenju moždanih funkcija kod odraslih žena. Tokom 12 nedelja, 30 osoba koje ranije nisu vežbale, uključile su se u program sa tri treninga nedeljno. Naučnici su pratili nivo moždanog neurotrofnog faktora (BDNF), kao i promene u kondiciji i kogniciji.

Nakon tri meseca, kod svih ispitanika zabeležen je znatan porast BDNF-a. Ovaj molekul je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava pamćenje, pažnju i emocionalnu ravnotežu. Najveće promene uočene su kod onih koji su ostvarili i najveći napredak u fizičkoj spremnosti. Zanimljivo je da je i kraći, intenzivniji trening od samo 15 minuta dovoljan da podstakne izlučivanje BDNF-a.

Za žene koje se često susreću sa mentalnim zamorom, nedostatkom koncentracije ili zaboravnošću, ove informacije su dragocene. Povećanje BDNF-a direktno je povezano sa boljim kognitivnim performansama, a redovno kretanje pomaže i u regulisanju emocija. Kako navodi dr Flaminia Ronca, autorka studije: „Naši rezultati pokazuju da svako, bez obzira na početni nivo fizičke aktivnosti, može poboljšati funkcionisanje mozga putem vežbanja.“

Preporučuje se da žene biraju fizičku aktivnost koja im prija – bilo da je to brza šetnja, vožnja bicikla ili grupni fitnes. Ključ je u redovnosti, jer dosledno vežbanje donosi dugoročne benefite za mozak i telo. Dr Amalia Peterson ističe: „Povećanje BDNF-a može pozitivno uticati na raspoloženje i sposobnost pamćenja, što ženama može pomoći u svakodnevnom životu i radu.“

Za postizanje boljeg mentalnog zdravlja savetuje se da se nivo fizičke aktivnosti povećava postepeno, u skladu sa ličnim mogućnostima. Prilikom uvođenja novog režima vežbanja, posebno ukoliko postoje hronične bolesti, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Za sve dileme i precizne savete, obavezno se obratite stručnjaku.

Posni sir postaje trend u ženskoj ishrani zbog visokog sadržaja proteina i ključnih vitamina

U poslednjih nekoliko meseci, sve više žena različitih uzrasta odlučuje se da uključi posni sir u svoju dnevnu ishranu. Ovaj mlečni proizvod je postao izuzetno popularan i na društvenim mrežama, gde ga mnoge preporučuju kao osnovu za zdravije obroke, kontrolu telesne mase i povećanje unosa proteina. Nutricionistkinje naglašavaju da je, pored benefita koje posni sir nudi, bitno razumeti šta on zaista može doprineti našem zdravlju.

Posni sir je već dugo poznat kao namirnica koja zauzima važno mesto u niskokaloričnim dijetama, naročito među ženama. Nova popularnost dolazi i zahvaljujući raznim receptima u kojima se posni sir koristi kao dodatak jelima – od testenina i omleta, do zdravijih verzija peciva. Nutricionistkinja Skajlar Vir ističe: „Još u detinjstvu sam gledala kako članice porodice dodaju posni sir u salate ili ga jedu sa voćem, upravo zbog njegove lagane teksture i osećaja sitosti.“

Osim što je dobar izvor proteina, posni sir sadrži i aminokiselinu leucin, važnu za očuvanje i obnovu mišića. Takođe, bogat je vitaminima i mineralima, uključujući kalcijum, fosfor, kalijum, gvožđe i vitamin B12, koji su od suštinskog značaja za zdravlje kostiju i normalno funkcionisanje tela. Nutricionistkinja Lesli Bonči napominje: „na dijetalnim menijima uvek bile zastupljene kombinacije sa posnim sirom, jer pruža osećaj sitosti i lako se kombinuje sa povrćem i mesom“.

Ipak, važno je znati da posni sir, iako bogat proteinima, nije najbogatiji izvor ovog nutrijenta među mlečnim proizvodima. Ako želite veći unos proteina, preporučuje se da u obroke uključite i druge namirnice kao što su jogurt, jaja ili određene vrste tvrdih sireva. Nutricionistkinja Karisa Lim savetuje: „Posni sir je odličan za raznovrsnu ishranu, ali nije jedini izbor ako želite više proteina. Ključ je u balansu i kombinovanju različitih namirnica.“

Za žene koje žele da smanje kalorijski unos ili poboljšaju unos kalcijuma i vitamina B12, posni sir može biti odličan dodatak jelovniku. Preporučuje se biranje varijanti sa manje soli, posebno za osobe sa povišenim krvnim pritiskom, i obraćanje pažnje na količinu. Ukoliko razmišljate o promenama u ishrani, najbolje je da se posavetujete sa nutricionistom ili lekarom kako biste izabrali najadekvatnije rešenje za svoje potrebe.

Sve više žena koristi pametne narukvice i aplikacije za praćenje zdravlja, ali obilje podataka može doneti i određene rizike

Pametni uređaji za praćenje zdravstvenih podataka postali su svakodnevica brojnim ženama svih uzrasta. Najnovija istraživanja pokazuju da gotovo trećina odraslih koristi neku vrstu nosivih uređaja ili aplikacija za kontrolu fizičke aktivnosti, sna, menstrualnog ciklusa i drugih zdravstvenih parametara. Ovaj trend posebno je u porastu među ženama koje žele bolje da razumeju signale svog tela i na vreme prepoznaju potencijalne zdravstvene probleme.

Dostupni pametni uređaji danas nude praćenje najrazličitijih parametara: od broja pređenih koraka i otkucaja srca, pa do složenijih podataka poput kvaliteta sna, nivoa stresa, karakteristika menstrualnog ciklusa ili čak učestalosti i intenziteta orgazama. Inovacije kao što su pametni uređaji za praćenje pokreta karličnog dna, menstrualne čašice sa biosenzorima, naušnice koje mere rad srca i san, pa čak i kamere za analizu promena u stolici radi praćenja zdravlja creva, predstavljaju najnovije proizvode na tržištu.

Kako navodi dr Sara Sarkis, psihološkinja i savetnica za unapređenje performansi: „živimo u eri u kojoj se podaci o nama samima prikupljaju više nego ikada pre“. Ona dodaje da je granica između ličnog zadovoljstva i medicinskog praćenja sve manje jasna, a žene su često među prvima koje usvajaju tehnološke novitete.

Dr Ana Veksler, stručnjakinja za medicinsku etiku, naglašava da savremeni trendovi predstavljaju pokušaj da se kvantifikuju i aspekti života koji ranije nisu mogli da se mere. „Sada možemo pratiti i analizirati mnogo više nego što smo mogli pomoću tradicionalnih merača poput vage ili toplomera“, ističe ona.

Za žene, ovakav pristup može značiti bolje razumevanje sopstvenog ciklusa, detaljnije praćenje simptoma i lakše prepoznavanje promena koje zahtevaju konsultaciju sa lekarom. Ipak, važno je napraviti balans, jer previše analize može dovesti do nepotrebne zabrinutosti, stresa ili osećaja nesigurnosti.

Saveti za odgovornu upotrebu pametnih uređaja:

– Koristite ih kao dopunu zdravim navikama, a ne kao zamenu za mišljenje lekara.
– Pratite samo one podatke koji vam zaista pomažu da se osećate bolje i zdravije.
– Ako primetite neobične promene, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.

Za preciznu dijagnozu i stručni savet, uvek se obratite svom lekaru.