Novo istraživanje otkriva da omega-3 iz suplemenata može usporiti oporavak mozga kod žena sa lakšim povredama

Najnovija naučna studija sugeriše da popularni suplementi ribljeg ulja možda nisu najbezbedniji izbor u svim situacijama, posebno za žene koje su pretrpele lakše povrede glave, poput potresa mozga. Istraživanje je realizovano na Medicinskom univerzitetu Južne Karoline i jednom njujorškom istraživačkom centru, koristeći modele na miševima i ćelijskim kulturama. Rezultati su objavljeni u časopisu Cell Reports.

Fokus je bio na analizi eikosapentaenske kiseline (EPA), omega-3 masne kiseline prisutne u ribljem ulju. Naučnici su otkrili da EPA može smanjiti sposobnost mozga da se prirodno regeneriše nakon blaže povrede, kao što je potres mozga. „Ovo otkriće ukazuje na to da suplementi ribljeg ulja nisu uvek najbolji izbor za žene koje su doživele blaže povrede glave“, izjavio je dr Onder Albayram, jedan od autora istraživanja.

Studija je posebno istakla značaj krvno-moždane barijere, zaštitnog sloja između krvi i mozga, koji je ključan za oporavak moždanog tkiva. Prilikom testiranja na ćelijskim modelima uočeno je da EPA može nepovoljno uticati na procese obnove ovog sloja, čime se oporavak mozga može usporiti ili otežati.

Ovi rezultati su od posebnog značaja za žene svih uzrasta, jer se suplementi ribljeg ulja često preporučuju za očuvanje zdravlja srca i mozga. Međutim, stručnjaci savetuju da, ukoliko je došlo do lakše povrede glave, žene ipak biraju unos omega-3 masnih kiselina kroz ishranu, a ne kroz dodatke. „Najbolje je da se omega-3 unosi kroz ribu, a ne kroz suplemente, osim u slučajevima kada lekar izričito preporuči drugačije“, navodi dr Semir Bejaz, istraživač.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: „Preporučujem da se pre upotrebe bilo kakvih suplemenata, naročito nakon povrede, svaka žena konsultuje sa svojim izabranim lekarom.“

Za žene koje su doživele potres mozga ili sumnjaju na blažu povredu glave, važno je da se posavetuju sa stručnjakom i izbegavaju samostalno korišćenje suplemenata ribljeg ulja. Pravilna ishrana, bogata prirodnim izvorima omega-3, ostaje preporuka dok se ne dobiju dodatni dokazi o bezbednosti suplementacije u ovakvim slučajevima.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Dr Branimir Nestorović otkriva kako pravilno korišćenje belog luka može pomoći ženama i deci kod ovih tegoba

Urinarne infekcije i upale uha su čest problem, posebno među ženama i decom. Dr Branimir Nestorović, pulmolog, naglašava značaj korišćenja prirodnih rešenja kao što je beli luk, ali ističe da je važna pravilna upotreba. Za žene koje imaju učestale infekcije mokraćnih puteva, naročito kada antibiotici ne pomažu, preporučuje se unos većih količina svežeg belog luka. Dr Nestorović navodi: “Žene koje ne mogu da se leče antibioticima vrlo lako mogu da se leče sa dve stvari. Jedno je beli luk, ali mora malo više. Obično standardna doza je četiri puta po četiri čena.” Ova terapija se savetuje u kombinaciji sa demanozom, prirodnim šećerom iz brusnice, koji otežava bakterijama vezivanje za zidove bešike i bubrega, čime se povećava šansa za izlečenje.

Pravilna konzumacija belog luka je ključna – najviše koristi ima kada se čenovi žvaću sirovi, jer se tada aktivira enzim alinaza koji stvara alicin, snažan prirodni antibiotik. Termički obrađen ili prerađen beli luk gubi većinu svojih lekovitih svojstava. “Čenovi moraju da se sažvaću zato što on ima taj alin, mi to kažemo prekursor, ima enzim tu alinazu ona se aktivira žvakanjem i onda u stvari nastane alicin”, objašnjava dr Nestorović.

Za decu koja često pate od upale uha, preporučuje se jednostavan trik: čen belog luka se umota u vatu, natopi maslinovim uljem i pažljivo postavi u spoljašnji deo uha, vodeći računa da ne ide preduboko. Dr Nestorović kaže: “Videćete za dva sata staje sve”, objašnjavajući da beli luk sadrži prirodne antibiotike i protivzapaljenske supstance.

Beli luk sadrži i sumpor, koji dodatno pomaže telu u borbi protiv bakterija i infekcija. Zbog svojih višestrukih benefita, dr Nestorović preporučuje svakodnevno uvrštavanje belog luka u ishranu. Za preciznu dijagnozu i savet je ipak neophodno konsultovati lekara.

Simptomi, uzroci i saveti stručnjaka: podrška majkama je ključ bržeg oporavka

Sve više žena otvoreno deli svoja iskustva o izazovima nakon porođaja i ističe koliko je podrška okoline važna. Postporođajna depresija pogađa veliki broj žena širom sveta, naročito one koje su tek postale majke, bez obzira na godine ili životnu situaciju. Iako se često očekuje da majke budu ispunjene radošću nakon dolaska bebe, za mnoge realnost izgleda drugačije. Tipični simptomi uključuju duboku tugu, osećaj praznine, umor, probleme sa snom, manjak samopouzdanja i povremenu krivicu zbog toga što nisu stalno srećne. Ovi znaci mogu da se pojave u prvim danima nakon porođaja, ali mogu potrajati i duže, posebno ako žena ne dobije adekvatnu podršku.

Glavni uzroci leže u hormonalnim promenama, fizičkom oporavku od trudnoće i porođaja, ali i u pritiscima društva. Često se dešava da okolina zanemari potrebe majke, fokusirajući se samo na bebu, dok se o njenom psihofizičkom stanju retko razgovara. Jedna majka je iskreno rekla: “Svi su gledali u bebu, a niko u mene”, opisujući osećaj usamljenosti i nerazumevanja u najosetljivijem periodu života.

Psihijatar dr Ana Janković naglašava: “Postporođajna depresija nije znak slabosti niti nedostatka ljubavi prema detetu. To je ozbiljno stanje koje može pogoditi svaku ženu, bez obzira na prethodna iskustva ili želju za majčinstvom. Važno je na vreme prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć, jer podrška i razumevanje mogu znatno ubrzati oporavak.”

Važno je znati da nijedna majka nije sama i da je njeno mentalno zdravlje jednako značajno kao i zdravlje deteta. Razgovor sa partnerom, porodicom ili prijateljima može biti prvi korak, ali ukoliko simptomi traju duže od dve nedelje ili otežavaju svakodnevni život, neophodno je obratiti se lekaru. Nema mesta stidu ili osećaju krivice – traženje pomoći je čin odgovornosti prema sebi i porodici.

Praktični saveti za žene koje prolaze kroz postporođajnu depresiju uključuju odmaranje tokom dana kad god je moguće, prihvatanje pomoći od okoline, iskren razgovor o emocijama i postepeno uključivanje lakših fizičkih aktivnosti kada zdravstveno stanje dozvoli. Preporučuje se i da ne ostajete same i da održavate kontakte sa bliskim osobama.

Za preciznu dijagnozu i pravi savet, obavezno se obratite svom lekaru. Postporođajna depresija je stanje koje se može uspešno izlečiti, a uz odgovarajuću podršku, većina žena se vraća zadovoljstvu i ponovo pronalazi radost u majčinstvu.