Stručnjaci upozoravaju da finansijske brige mogu negativno uticati na pamćenje i moždane funkcije kod žena

Dugotrajni finansijski stres može ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje mozga kod žena, pokazuje novo istraživanje sa University College London. Tim je pratio 2.759 odraslih iz Velike Britanije i ustanovio da osobe koje godinama žive sa niskim primanjima ili stalnim novčanim brigama imaju lošije rezultate na testovima pamćenja. Ovaj efekat se posebno primećuje do 53. godine života. Kao rezultat, posledice se osećaju i decenijama kasnije, što predstavlja važan problem za žensko zdravlje.

Finansijski stres u svakodnevnom životu žena

Među učesnicima, oni sa nižim prihodima pokazali su veće smanjenje moždane mase u periodu između 69. i 71. godine. Takođe, testovi su pokazali slabije kognitivne sposobnosti kod tih osoba. Istraživači su uzeli u obzir i druge faktore, kao što su obrazovanje i mentalne sposobnosti u detinjstvu, ali je uticaj novčanih problema ostao značajan. Pre svega, žene su često izložene većem pritisku zbog balansa između porodice i posla. Osim toga, nejednaka zarada i nesigurni radni uslovi dodatno povećavaju rizik od emocionalnog i mentalnog opterećenja.

Muškarci su podložniji, ali žene su posebno ranjive

Iako su rezultati pokazali da su muškarci podložniji ubrzanom starenju mozga zbog finansijskih problema, žene takođe mogu imati ozbiljne posledice. Posebno su ugrožene one koje vode porodični budžet. Dr Jacques Wels iz tima istraživača ističe: „Većina istraživanja posmatra finansijske probleme samo u jednom trenutku, ali mi smo pokazali da godine finansijskih poteškoća nose najveći rizik za kognitivno zdravlje.“ Profesorka Praveetha Patalay dodaje: „Podrška ljudima koji se suočavaju sa hroničnim finansijskim poteškoćama može pomoći da se spreči kognitivni pad i razvoj demencije u budućnosti.“

Zašto dugotrajni finansijski stres ubrzava starenje mozga

Istraživači su naveli nekoliko razloga zbog kojih dugotrajni finansijski stres ima tako snažan uticaj. Prvi razlog je hronični stres, koji podstiče upalne procese u telu, a poznato je da upala ubrzava starenje mozga. Osim toga, stalna briga o novcu povećava mentalno opterećenje. Zbog toga ljudi imaju manje kapaciteta za svakodnevne mentalne zadatke. Kao rezultat, kod osoba koje su dugo bile pod finansijskim pritiskom, gubitak pamćenja bio je izraženiji i oporavak sporiji.

Praktični saveti za očuvanje zdravlja mozga

Na kraju, postoje načini da se ublaže posledice finansijskog stresa. Otvoren razgovor sa bliskim osobama može pomoći da se zabrinutost smanji. Takođe, redovno praćenje mentalnog zdravlja i traženje stručne pomoći može biti od presudnog značaja. Pre svega, korisno je uvesti rutinu fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i dovoljno sna. Osim toga, učenje novih veština i hobija može poboljšati moždane funkcije i dati osećaj kontrole nad svakodnevnim životom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nedostatak vitamina D utiče na svaku petu ženu i povećava rizik od osteoporoze i čestih infekcija

Sve veći broj žena u Srbiji i svetu suočava se sa problemom nedostatka vitamina D. Prema najnovijim podacima, vitamin D pomaže ženama da očuvaju kosti i jak imunitet, ali čak 18 odsto žena ima snižene vrednosti ovog važnog vitamina. Ovaj problem posebno pogađa žene koje retko borave na suncu ili imaju specifičnu ishranu. Nedostatak vitamina D može izazvati slabost kostiju, češće prehlade i veći rizik od hroničnih bolesti. Zato je ključno na vreme prepoznati simptome i pobrinuti se za dovoljan unos vitamina D.

Zapravo, vitamin D pomaže ženama da očuvaju kosti i jak imunitet tokom svih faza života. Ovaj vitamin omogućava telu da bolje koristi kalcijum i fosfor, što direktno jača kosti. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da nije uvek moguće dobiti dovoljno vitamina D samo izlaganjem suncu. Zbog toga je važno obratiti pažnju na ishranu i po potrebi koristiti suplemente.

Kako prepoznati simptome i povećati unos vitamina D

Nedostatak vitamina D može se manifestovati kroz umor, bol u mišićima i češće infekcije. Osim toga, žene mogu primetiti bol u kostima ili slabost. Ipak, s druge strane, mnoge žene nemaju jasne simptome. Zato je važno povremeno proveravati nivo vitamina D, posebno ako ste u rizičnoj grupi.

Pre svega, određene grupe žena, kao što su trudnice, dojilje i žene u menopauzi, imaju pojačane potrebe za ovim vitaminom. Takođe, žene sa tamnijom kožom ili one koje žive u oblastima sa malo sunčanih dana češće imaju manjak vitamina D.

„Vitamin D igra važnu ulogu u mnogim procesima u telu. Njegov manjak može ostati neotkriven mesecima“, navodi dr Jessica Cording, dijetetičarka. Kao rezultat toga, preporučuje se provera vrednosti vitamina D u krvi, naročito ako žena ima simptome ili povećan rizik.

Preporuke i praktični saveti za žene svih uzrasta

Kako biste obezbedili optimalan unos vitamina D, važno je uključiti određene namirnice u svakodnevnu ishranu. Najbolji izvori su masna riba, poput lososa i sardine, ali i žumance, obogaćeno mleko i žitarice. Međutim, tokom zimskih meseci ili kod žena koje ne izlaze često napolje, preporučuje se razgovor sa lekarom o mogućoj suplementaciji.

„Oba nutrijenta, kalcijum i fosfor, ključni su za zdravlje kostiju, a vitamin D im pomaže da se bolje apsorbuju“, naglašava Keri Gans, nutricionistkinja. Osim toga, dr Beth McQuiston, lekarka i dijetetičarka, ističe: „Vitamin D poznat je kao vitamin sunca, ali većina žena ne može da ga dobije dovoljno samo boravkom na suncu“.

Na kraju, redovna kontrola i pažnja na ishranu mogu smanjiti rizik od ozbiljnih posledica. Pored toga, važno je ne uvoditi suplemente bez konsultacije sa lekarom. Zbog toga, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravilna briga o unosu vitamina D može pomoći svakoj ženi da sačuva svoje zdravlje i energiju kroz godine.

Neprimetan visok holesterol može dovesti do srčanih i moždanih udara, ali postoje načini da ga predupredite

Visok holesterol kod žena predstavlja čest, ali često neprepoznat zdravstveni problem. Ovaj poremećaj, koji se javlja kod žena svih uzrasta, najčešće ostaje neprimećen dok ne izazove ozbiljne komplikacije. Zbog toga je redovno proveravanje nivoa masnoća u krvi ključno za očuvanje zdravlja. Naime, visok holesterol nastaje kada se masnoće talože na zidovima krvnih sudova, što može godinama prolaziti bez ikakvih simptoma. Tokom vremena, ovo stanje povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i periferne arterijske bolesti. Pre svega, žene nakon menopauze posebno su u riziku zbog hormonskih promena koje utiču na metabolizam masti.

Kako visok holesterol utiče na vaše telo

Na početku, visok holesterol dovodi do sužavanja i smanjenja elastičnosti arterija. Kao rezultat, krv i kiseonik teže dolaze do važnih organa. Osim toga, simptomi se obično pojavljuju tek kada je šteta već nastala. Za mnoge žene, prvi znakovi mogu biti bol u grudima, kratak dah ili iznenadni umor tokom fizičkog napora. Takođe, može se javiti bol u vratu, vilici ili leđima, kao i hladnoća u rukama i nogama. Međutim, mnoge žene ove tegobe često pripisuju umoru ili starenju, što dodatno otežava rano otkrivanje problema.

Rizik od srčanog i moždanog udara

Nakupljanje plaka (masnih naslaga) u arterijama može izazvati njihovo potpuno začepljenje. Kao rezultat, dolazi do srčanog ili moždanog udara. Simptomi srčanog udara uključuju stezanje ili bol u grudima, otežano disanje i iznenadan umor. Kod moždanog udara, možete primetiti asimetriju lica, slabost ruke ili noge, probleme sa govorom ili naglu glavobolju. S druge strane, brzo prepoznavanje ovih simptoma može spasiti život. Dr Ana Petrović, kardiolog, naglašava: „Žene često ne prepoznaju simptome bolesti srca jer mogu biti blaži nego kod muškaraca. Zato je važno obratiti pažnju na neobične tegobe, posebno ako se javljaju tokom fizičkog napora.“

Periferna arterijska bolest kao upozorenje

Pored srca i mozga, visok holesterol može oštetiti i arterije koje snabdevaju noge. Ovo stanje, poznato kao periferna arterijska bolest (PAB), izaziva bol, grčeve i slabost u nogama prilikom hodanja. Takođe, može se javiti utrnulost ili osećaj nelagodnosti u stopalima. Na kraju, ove tegobe često ometaju svakodnevne aktivnosti. Međutim, žene često zanemaruju ove simptome, verujući da su posledica umora ili starosti.

Šta svaka žena može da uradi

Redovno proveravanje nivoa holesterola može sprečiti ozbiljne posledice. Ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom. Osim toga, izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama igra važnu ulogu u prevenciji. Fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne mase i prestanak pušenja dodatno smanjuju rizik. Pored toga, smanjenje stresa pozitivno utiče na zdravlje krvnih sudova. „Brza reakcija je ključna. Ako primetite iznenadne promene u pokretima, govoru ili osećaju, odmah pozovite hitnu pomoć“, ističe dr Marko Jovanović, neurolog. Na kraju, važno je ne ignorisati ni najmanje promene u zdravlju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.