Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju brže imaju manji rizik od gubitka pamćenja i kognitivnog pada
Nova studija otkriva važnu vezu između brzina hoda i zdravlja mozga kod žena starijih od 80 godina. Pre svega, istraživači su pratili nekoliko hiljada žena kako bi utvrdili da li brzina hoda može ukazati na opasnost od kognitivnog pada (poteškoće sa pamćenjem i razmišljanjem). Rezultati pokazuju da žene koje prirodno hodaju brže imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja u poređenju sa onima koje hodaju sporije. Ovaj nalaz ima veliki značaj jer mnoge žene žele da zadrže samostalnost i mentalnu bistrinu u starijem dobu.
Pored toga, studija je objavljena u uglednom medicinskom časopisu. Istraživači su podelili učesnice u dve grupe: „super hodačice“, koje su zadržale brzinu hoda i nakon osamdesete, i žene koje su sa godinama usporile. Kao rezultat, žene iz prve grupe su bolje prolazile na testovima pažnje i pamćenja. Međutim, kod onih koje su usporile, rizik od kognitivnih problema bio je dvostruko veći.
Brzina hoda može otkriti zdravlje mozga kod starijih žena
Način na koji neko hoda zahteva složenu saradnju tela i mozga. Osim toga, mozak mora da upravlja ravnotežom, pokretima i radom mišića. Takođe, hodanje je pokazatelj kako mozak funkcioniše svakodnevno. Kada dođe do promena u mozgu, često se među prvim simptomima javlja sporiji hod. Zbog toga, stručnjaci smatraju da brzina hoda može biti rani znak promena u mentalnim sposobnostima.
Štaviše, ranija istraživanja sugerišu da redovno kretanje i mentalna aktivnost povećavaju neuroplastičnost (sposobnost mozga da se prilagođava i stvara nove veze). Na taj način, žene mogu ojačati svoju kognitivnu rezervu, što znači da lakše zadržavaju pamćenje tokom godina, čak i kada dođe do prvih oštećenja.
Kako prepoznati promene i šta možete da učinite
Ipak, važno je obratiti pažnju na promene u svakodnevnom hodu. Ako primetite da vam je hod postao sporiji bez jasnog razloga, to može biti signal za proveru zdravlja mozga. Pre svega, savetuje se redovna fizička aktivnost, šetnje i vežbe za ravnotežu. Osim toga, važno je negovati mentalnu aktivnost kroz druženje, čitanje ili rešavanje zagonetki.
Profesor neurologije dr Džo Vergese navodi: „Osobe starije od 80 godina koje zadrže brz hod imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja.“ Ova izjava dodatno potvrđuje značaj održavanja fizičke aktivnosti u poznijim godinama.
Na kraju, imajte na umu da namerno ubrzavanje hoda ne mora sprečiti razvoj demencije, ali može ukazati na to da vaš mozak još uvek dobro funkcioniše. Ako primetite promene u brzini hoda ili pamćenju, obavezno se obratite svom lekaru radi saveta i procene.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
