Naučna istraživanja potvrđuju da razvijanje otpornosti pomaže ženama da bolje upravljaju stresom i sačuvaju mentalno zdravlje

Nove studije otkrivaju da žene koje razvijaju otpornost uspešnije savladavaju svakodnevni stres i lakše se nose sa negativnim situacijama. U istraživanju sprovedenom na 82 odrasle osobe, pokazalo se da je otpornost, odnosno sposobnost prilagođavanja i oporavka nakon stresnih događaja, od presudnog značaja za prevazilaženje dnevnih izazova. Iako sam eksperiment nije posebno izdvojio žene kao grupu, stručnjaci naglašavaju da je za pripadnice lepšeg pola izuzetno korisno da neguju ovu veštinu, s obzirom na to da su često izložene stresu zbog posla, porodice i društvenih normi.

Studija je realizovana u kliničkim uslovima, a učesnici su rešavali zadatke vezane za donošenje odluka na osnovu pozitivnih i negativnih informacija, dok je njihova moždana aktivnost praćena magnetnom rezonancom. Rezultati su pokazali da su osobe sa izraženijom otpornošću više obraćale pažnju na pozitivne informacije, a u isto vreme su efikasnije upravljale negativnim sadržajem.

Psihološkinja dr Thea Gallagher ističe: „Otpornost nije nešto sa čim se nužno rađamo. To je veština koja se može naučiti i razvijati, a koristi se u svakodnevnim situacijama kada se suočavamo sa neprijatnim vestima ili neizvesnošću.“ Dr Hillary Ammon dodaje: „Ljudi koji su otporniji ne ignorišu negativne informacije, već ih prepoznaju i svesno biraju kako će na njih reagovati. To im omogućava da ostanu smireni i donesu mudrije odluke.“

Praktikovanje otpornosti ženama može pomoći da lakše prebrode stres na radnom mestu, porodične izazove ili emocionalne turbulencije. Stručnjaci savetuju nekoliko praktičnih koraka za jačanje ove osobine:

– Posmatrajte izazove kao priliku za lični napredak, a ne kao prepreku
– Prepoznajte i imenujte svoja osećanja, umesto da ih potiskujete
– Negujte zahvalnost i trudite se da svakog dana pronađete nešto pozitivno
– Razgovarajte sa bliskim osobama i tražite podršku kada vam je potrebna

Važno je i da ne oklevate da potražite stručnu pomoć ako osetite da vas stres preplavljuje ili traje duže vreme. Ukoliko primetite da teško kontrolišete emocije ili stres, najbolje je obratiti se profesionalcu za mentalno zdravlje. Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte lekara.

Kardiolozi upozoravaju da ova česta navika posebno ugrožava žene i može povećati rizik od srčanih problema

Mnoge žene, naročito one u srednjim i poznijim godinama, navikle su da ostave televizor uključen tokom uspavljivanja zbog osećaja sigurnosti i pozadinske buke. Ipak, stručnjaci iz oblasti kardiologije upozoravaju da takva rutina može dugoročno loše uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.

Dok spavamo, naš organizam prolazi kroz procese obnove, a srce ima priliku da se odmori od dnevnih napora. Međutim, svetlo i zvuk sa televizora remete te prirodne procese. Plavo svetlo sa ekrana, kao i stalni šumovi, mogu poremetiti cirkadijalni ritam – unutrašnji sat koji reguliše cikluse sna i budnosti. Kod žena, koje su često podložnije poremećajima sna zbog hormonalnih promena, ovakvi ometači mogu izazvati još ozbiljnije posledice.

Dr Čeng-Han Čen naglašava: „Plavo svetlo sa ekrana značajno smanjuje nivo melatonina, hormona koji je neophodan za kvalitetan i dubok san.“ Kada je melatonin snižen, telo teže ulazi u faze dubokog sna, što može doprineti razvoju hipertenzije, gojaznosti i dijabetesa tipa 2, bolesti koje su povezane sa nepravilnim radom insulina.

Pored toga, dr Nadim Gelu ističe: „Stresni i napeti sadržaji na televiziji neposredno pre spavanja mogu aktivirati nervni sistem, što dovodi do povišenog pulsa i pritiska, pa srce ostaje u stanju pojačanog rada čak i tokom sna.“ Čak i kada zaspimo, muzika, dijalozi i svi šumovi sa televizora drže mozak delimično aktivnim i time ometaju pravo opuštanje srca.

Stručnjaci savetuju ženama koje žele da zaštite svoje srce i poboljšaju san da sat vremena pre odlaska na spavanje potpuno isključe sve ekrane – televizore i mobilne telefone. Ovaj period bez izlaganja veštačkom svetlu podstiče prirodan porast melatonina i olakšava uspavljivanje.

Umesto gledanja televizije, preporučuje se čitanje knjige, praktikovanje vežbi disanja ili meditacije kako bi telo i um lakše prešli u fazu odmora. Dr Padma Šenoj naglašava: „Sat vremena bez ekrana može imati veliki pozitivan uticaj na zdravlje srca.“

Ukoliko imate problema sa snom ili primećujete poremećaje u radu srca, obavezno se konsultujte sa lekarom. Pravilna higijena sna i male promene u večernjim navikama mogu biti ključne za dugoročno zdravlje žena.

Lična podrška i otvorena komunikacija sa lekarom i babicom mogu umnogome olakšati iskustvo porođaja

Trudnoća i porođaj su jedni od najvažnijih trenutaka u životu svake žene, a način na koji se oseća tokom boravka u porodilištu može imati trajan uticaj na njeno zdravlje i samopouzdanje. Ginekolog dr Vladimir Vajs iz jedne od vodećih zdravstvenih ustanova naglašava da je ključno da trudnica tokom porođaja ima uz sebe osobu kojoj u potpunosti veruje – bilo da je to lekar, babica ili neka druga medicinska sestra. Iako moderne trudnice imaju pristup brojnim izvorima informacija, dr Vajs ističe da informisanost nije isto što i stvarno znanje: „Možete pročitati i razumeti mnogo toga, ali to ne znači da ste potpuno spremni za sve što vas čeka. Najvažnije je da u porodilištu imate nekog kome verujete.“

Danas žene mnogo lakše dolaze do pouzdanih i jasnih informacija o trudnoći, porođaju i periodu nakon rođenja deteta, ali previše informacija može izazvati nesigurnost ili zbunjenost. Zato je odnos sa zdravstvenim radnicima presudan. Dr Vajs objašnjava: „Žena treba da razvije kontakt i empatiju sa svojim lekarom ili babicom. Ako ne postoji međusobno poverenje, nešto nije bilo u redu ni tokom trudnoće, ni u komunikaciji. Poverenje nije samo emocija, ono je neophodan preduslov za dobar ishod.“

Otvorenost u razgovoru o svim pitanjima vezanim za porođaj danas je mnogo veća. Žene mogu slobodnije izneti svoje želje, strahove i dileme. „Trudnica treba da kaže šta želi, da otvori srce i um, i da sve razjasni pre nego što porođaj počne“, savetuje dr Vajs.

Sam proces rađanja je za mnoge žene trenutak kada se na potpuno nov način upoznaju sa sobom i svojim sposobnostima. „To iskustvo ostavlja trag na ženi, njenom partneru, pa i detetu. Ako uspemo da izgradimo poverenje i dobar odnos, svi izlaze zadovoljniji i spremniji za nove izazove“, ističe dr Vajs.

Na kraju, on naglašava koliko je važna topla i porodična atmosfera u porodilištu, gde trudnice dobijaju ne samo stručnu, već i emocionalnu podršku. Ohrabruje žene da već tokom trudnoće iskreno razgovaraju sa svojim lekarom o svemu što ih muči ili zanima. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se treba obratiti lekaru.