Novo istraživanje pokazuje da delirijum posle operacije može dugoročno uticati na pamćenje i mentalne sposobnosti starijih žena
Nedavno sprovedena studija u Brigham and Women’s Hospital otkriva da postoperativni delirijum – nagla zbunjenost i dezorijentacija nakon operacije – može biti ozbiljan pokazatelj budućeg opadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Posebno su u riziku žene starije od 70 godina, koje često prolaze kroz različite hirurške intervencije i faze oporavka.
Delirijum se smatra najčešćom komplikacijom kod starijih pacijenata nakon operacija. Manifestuje se iznenadnom zbunjenošću, problemima sa pažnjom i pamćenjem, što može ukazivati na značajne promene u moždanim funkcijama. U pomenutoj studiji učestvovalo je 560 osoba starijih od 70 godina, čije su mentalne sposobnosti praćene svakih šest meseci tokom šest godina.
Rezultati su pokazali da osobe koje dožive delirijum nakon operacije gube pamćenje i pažnju znatno brže u poređenju sa onima koji nemaju ovu komplikaciju. To znači da delirijum ne predstavlja samo kratkotrajni problem, već može uzrokovati dugoročnu štetu i uticati na opšti kvalitet života. Naučnici su otkrili da ni ponovne hospitalizacije ni intenzivna nega nisu u potpunosti odgovorni za ovaj efekat – delirijum ostaje nezavisni faktor rizika.
Ova saznanja posebno su značajna za žene koje se pripremaju za operaciju ili brinu o starijim članovima porodice. Ukoliko nakon operacije primetite naglu zbunjenost, promene ponašanja ili dezorijentaciju kod voljene osobe, važno je odmah obavestiti zdravstveni tim. Studija pokazuje da delirijum može imati uticaj na kognitivne sposobnosti i do pet godina nakon što se pojavi, dok svaka nova hospitalizacija dodatno povećava rizik od pogoršanja mentalnih funkcija.
Stručnjaci ističu važnost ovog otkrića. Dr Tammy T. Hshieh, specijalista za starenje, naglašava: „Videli smo da delirijum ima veze sa kognitivnim padom brže nego što bismo normalno videli kod blagog kognitivnog oštećenja i da efekat nije posredovan rehospitalizacijom. Ovo je bilo iznenađujuće jer smo mislili da će rehospitalizacija objasniti barem deo efekta delirijuma na dugoročni kognitivni pad. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se bolje razumele važne veze između delirijuma i dugoročnog zdravlja mozga.“
Njegov kolega, profesor javnog zdravlja dr Zachary J. Kunicki, dodaje: „Naši nalazi pokazuju da ljudi koji razviju postoperativni delirijum propadaju brže od onih koji ga ne razviju, a ovaj brži pad se ne može objasniti ponovnim hospitalizacijama tokom praćenja, što pojačava ključnu potrebu za boljim razumevanjem i sprečavanjem delirijuma kod starijih osoba.“
Da biste smanjili rizik, važno je na vreme prepoznati prve znake delirijuma tokom oporavka. Preporučuje se mirno i poznato okruženje, jasna i ohrabrujuća komunikacija, kao i redovno praćenje mentalnog stanja. U slučaju promena, obavezno se obratite lekaru ili specijalisti za gerijatriju, jer pravovremena reakcija može sprečiti dugoročne posledice na zdravlje mozga.
