Policistični jajnici sada se zovu poliendokrini metabolički sindrom, što omogućava bolje razumevanje i efikasnije lečenje

Više od 170 miliona žena širom sveta do sada je živelo sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), ali od maja 2026. godine ovo stanje nosi novo ime – poliendokrini metabolički sindrom (PMOS). Ovu promenu su najavili stručnjaci sa Monash univerziteta, uz podršku velikog broja međunarodnih organizacija i pacijentkinja. Novi naziv bolje oslikava kompleksnu prirodu ovog sindroma i otvara prostor za tačniju dijagnostiku i unapređenu podršku ženama.

PCOS se tradicionalno smatrao pre svega ginekološkim problemom, jer su simptomi često uključivali neredovne menstruacije i poteškoće sa ovulacijom. Ipak, značajan broj žena sa ovim sindromom nema ciste na jajnicima, što je često stvaralo dileme u procesu dijagnostike. Naziv poliendokrini metabolički sindrom stavlja akcenat na širi spektar hormonskih i metaboličkih poremećaja, što je, prema rečima stručnjaka, ključan korak za bolje razumevanje i tretman ovog stanja.

Dr Lora Šahin, ginekolog i reproduktivni endokrinolog, ističe: „Ovo je jedna od najznačajnijih promena u oblasti reproduktivne endokrinologije u poslednjih nekoliko decenija.“ Dr Helena Tide, endokrinolog i vodeći istraživač ovog projekta, objašnjava: „Stari naziv bio je pogrešan, jer nije prikazivao raznoliku prirodu sindroma.“

Simptomi PMOS-a variraju, ali najčešće uključuju neredovne cikluse, pojačanu maljavost, akne, probleme sa plodnošću, kao i povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Zbog ovih simptoma, važno je da žene budu informisane i da se na vreme obrate stručnjaku.

Dr Rekha Kumar, endokrinolog, naglašava: „Naziv PCOS je uvek bio pomalo zbunjujuć, jer je fokus stavljao na jajnike, a u stvari je reč o celokupnom hormonskom i metaboličkom poremećaju.“

Žene koje primete simptome poput neredovnih ciklusa, pojačane maljavosti ili akni, trebalo bi da posete ginekologa ili endokrinologa. Pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuća terapija mogu značajno podići kvalitet života i smanjiti rizik od komplikacija. Takođe, preporučuje se zdrav način ishrane, redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase, jer to može pomoći u ublažavanju simptoma PMOS-a.

Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Niske doze aspirina pod lekarskim nadzorom mogu smanjiti pojavu i povratak raka kod žena s naslednim rizikom

Nova istraživanja pružaju nadu ženama koje su izložene povećanom riziku od raka debelog creva. Stručnjaci su utvrdili da dnevna upotreba niskih doza aspirina, isključivo uz savet i kontrolu lekara, može značajno smanjiti mogućnost nastanka i povratka ove bolesti, posebno kod onih sa genetskom predispozicijom.

Rak debelog creva je među najčešćim malignim oboljenjima kod žena starijih od 40 godina. Najugroženije su žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili su nosioci naslednog Linčovog sindroma, koji dodatno povećava rizik od razvoja karcinoma. Primer iz prakse je Britanac Nik Džejms, koji je zbog porodične anamneze uradio genetski test i otkrio mutaciju povezanu sa Linčovim sindromom. On je tokom kliničkog istraživanja svakodnevno koristio aspirin i više od deset godina kasnije nije imao znakove bolesti.

Iako su ranija istraživanja ukazivala na pozitivan efekat aspirina u prevenciji i širenju raka, tek nedavno su objavljeni pouzdani dokazi. Najnovije studije pokazuju da žene koje redovno, prema dogovoru sa lekarom, uzimaju aspirin imaju dvostruko manji rizik od pojave raka debelog creva. Važno je istaći da čak i male dnevne doze (75–100 mg) mogu biti dovoljne, pri čemu je rizik od nuspojava niži.

Prema rečima dr Džona Barnsa, onkologa: “Naše istraživanje je pokazalo da aspirin može značajno smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa visokim genetskim rizikom. Ipak, terapiju je potrebno prilagoditi svakom pojedincu i sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.”

Aspirin deluje tako što blokira enzime koji su odgovorni za zapaljenja i rast tumora, ali i dodatno jača imunitet. Noviji podaci sugerišu i da aspirin može smanjiti šansu za povratak bolesti kod žena koje su već lečene od raka debelog creva.

Ipak, dugotrajno korišćenje aspirina može izazvati nuspojave poput krvarenja iz želuca, stomačnih tegoba ili pojave čira, pa je obavezna konsultacija sa lekarom pre početka terapije, kako bi se procenili potencijalni rizici i koristi u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Za žene koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili brinu o sopstvenom riziku, preporučuju se redovni pregledi, zdrav stil života i savetovanje sa stručnjakom. Aspirin može biti deo strategije prevencije, ali se nikada ne sme koristiti na svoju ruku. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezan je razgovor sa lekarom.

Umor je čest znak hronične upale, a prevencija zahteva zdravu ishranu i brigu o crevnom mikrobiomu

Hronična upala je tihi zdravstveni problem koji sve češće pogađa žene, bez obzira na godine, i može biti osnov za razvoj ozbiljnih bolesti kao što su bolesti srca, demencija i depresija. Stručnjaci za imunologiju naglašavaju koliko je važno na vreme prepoznati prve simptome i uvesti promene u svakodnevici kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Dok akutna upala predstavlja prirodnu reakciju organizma na povredu ili infekciju i ima zaštitnu funkciju, hronična upala traje dugo i često ostaje neprimećena. Najčešća pritužba žena koje imaju hroničnu upalu je umor, navodi dr Tamiko Kacumoto, imunološkinja i reumatološkinja. Ovakva upala može nastati zbog načina života, ishrane, ali i uticaja iz spoljašnje sredine.

Za žene je važno da obrate pažnju na uporan osećaj iscrpljenosti, gubitka energije ili slabosti, naročito ako traju više nedelja. Uz umor, simptomi mogu biti bolovi u zglobovima, blagi otoci ili konstantna nelagodnost.

Prema rečima dr Kacumoto, čak 80 odsto hroničnih bolesti povezano je sa dugotrajnom upalom u organizmu. U ovu grupu spadaju i autoimune bolesti poput reumatoidnog artritisa i lupusa, koje češće pogađaju žene. Kako ona ističe: “Ne možemo kontrolisati sve čemu smo izložene, ali možemo uticati na način života i tako smanjiti rizik od štetne upale”.

Prevencija hronične upale počinje negom zdravog crevnog mikrobioma, odnosno korisnih bakterija u crevima koje direktno utiču na imuni sistem. Stručnjaci preporučuju pojačan unos biljnih vlakana, kojih najviše ima u povrću, voću, mahunarkama i orašastim plodovima. Dr Kacumoto objašnjava: “Oko 70 odsto imunog sistema nalazi se u crevima. Mikroorganizmi iz hrane bogate vlaknima proizvode kratkolančane masne kiseline koje su važne za imunitet i ravnotežu upale u telu”.

Da biste smanjile rizik od hronične upale, savetuje se raznovrsna ishrana bogata vlaknima, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola stresa. Ukoliko primetite dugotrajan umor ili druge neobjašnjive tegobe, obavezno se konsultujte sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.