Novi test analizira ctDNA i precizno određuje kome je potrebna dodatna terapija nakon operacije

Inovativni test krvi pruža novu nadu ženama koje se bore sa kolorektalnim karcinomom, pomažući da se izbegne nepotrebna hemoterapija nakon operacije. Istraživanje sprovedeno u Japanu i Velikoj Britaniji pokazalo je da analiza cirkulišuće tumorske DNK (ctDNA) može da identifikuje pacijentkinje koje će imati najviše koristi od adjuvantne terapije. Ova metoda je posebno značajna jer se kolorektalni karcinom često širi na jetru, što dodatno komplikuje donošenje odluka o daljem lečenju.

Studija je obuhvatila 298 pacijenata sa metastazama na jetri, a istraživači sa Hyogo Medical University i University of Oxford predstavili su rezultate. Test ctDNA se radio nekoliko nedelja nakon operacije. Kod pacijentkinja kod kojih je ctDNA bila otkrivena, hemoterapija je značajno povećala šanse za preživljavanje – četiri godine nakon operacije, stopa preživljavanja iznosila je 65% kod onih koji su primili terapiju, u poređenju sa 33% kod onih koji nisu primali terapiju.

Prednost ovog testa je u tome što omogućava precizniji odabir terapije, pa žene koje ne moraju da prolaze kroz iscrpljujuću hemoterapiju mogu biti pošteđene njenih neželjenih efekata. Hemoterapija često izaziva ozbiljne nuspojave, dok do sada nije bilo moguće unapred znati kome je ona zaista neophodna. Profesor Per Pfeiffer, onkolog iz Danske, ističe: „Samo oko 1 od 10 pacijenata se zaista izleči adjuvantnom terapijom, ali skoro svi dožive neželjene efekte lečenja.“ On naglašava: „Nadam se da će ctDNA test pomoći da preciznije odredimo kome je ova terapija zaista potrebna.“

Analiza je pokazala da žene sa pozitivnim ctDNA testom imaju više od četiri puta veći rizik od povratka bolesti, dok je rizik od smrtnog ishoda bio devet puta veći u odnosu na one kod kojih ctDNA nije pronađena. Kod pacijentkinja koje su primile hemoterapiju nakon otkrivanja ctDNA, rizik od povratka karcinoma bio je čak 93% manji. S druge strane, žene sa negativnim ctDNA testom imale su dobar ishod bez obzira na to da li su primile dodatnu hemoterapiju ili ne, što znači da bi mnoge mogle biti pošteđene ovog napornog lečenja. Ipak, odluka o terapiji uvek treba da bude doneta u dogovoru sa lekarom i na osnovu kompletne kliničke slike.

Ovaj test otvara vrata individualizovanom pristupu lečenju, omogućavajući ženama veću sigurnost i bolji oporavak. Za žene koje su primile hemoterapiju pre operacije, ctDNA test takođe ostaje važan indikator rizika od povratka bolesti. Personalizovana medicina na ovaj način donosi veće šanse za oporavak i bolji kvalitet života.

Ukoliko imate dijagnozu kolorektalnog karcinoma ili ste operisani zbog metastaza na jetri, savetuje se da sa svojim lekarom razgovarate o mogućnosti ctDNA testa. Pravovremene informacije mogu vam pomoći da donesete najbolju odluku u vezi sa lečenjem. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Stručnjaci objašnjavaju kako se optimalne vrednosti pritiska razlikuju prema godinama i zašto je važno osluškivati svoje telo

Većina žena smatra da je pritisak 120/80 mmHg idealan za zdravlje srca, ali prema dr Miljku Ristiću, čuvenom kardiohirurgu, ova vrednost nije univerzalna za sve uzraste. Posebno žene starije od 60 godina ne bi trebalo da se uznemire ukoliko im je pritisak viši od ovoga. Krvni pritisak je ključni pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova, a dugoročno povišene vrednosti (hipertenzija) povećavaju rizik od ozbiljnih bolesti. Dr Ristić ističe da najnovije smernice donose drugačije preporuke za starije žene.

„Kada sam bio student, smatralo se da je pritisak 120 sa 80 optimalan. Kasnije je 140 bila preporučena vrednost. Danas osoba od 60, 70 ili 80 godina može imati pritisak i do 160 mmHg, a da to ne bude alarmantno.”, objašnjava dr Ristić. Dodaje da mnoge žene uzimaju lekove kako bi snizile pritisak na 120, zbog čega im može biti loše. Za starije osobe, vrednosti između 160 i 190 mmHg sada se često smatraju normalnim i nisu razlog za paniku.

Pored pritiska, treba obratiti pažnju i na puls koji se kod zdravih osoba kreće od 60 do 80 otkucaja u minuti. Kod sportistkinja je normalno da puls bude i niži, a pad na 50 nije razlog za zabrinutost. „Ako puls padne na 50, to nije razlog za strah. Kada je ispod 40, razmatra se pejsmejker. Brži puls, preko 80 ili 90, znači da treba pronaći način da se opustite”, savetuje dr Ristić.

Posebno je važno za žene u menopauzi i starijem dobu da shvate kako se njihovo telo menja i da na pritisak mogu uticati hormoni, stres i ubrzan način života. Iako dugi niz godina visok pritisak, bez simptoma, može oštetiti krvne sudove (tzv. „tihi ubica“), povremene više vrednosti nisu nužno razlog za paniku. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima i zamagljen vid.

Redovno merenje pritiska i praćenje sopstvenog stanja su ključni. Ako primetite uporne tegobe ili nagle promene, neophodno je posavetovati se sa lekarom. Dr Ristić podvlači: „Potrebno je više edukacije, kako žene ne bi nepotrebno uzimale lekove ili se plašile normalnih promena sa godinama”.

Za očuvanje zdravlja srca preporučuje se zdrava ishrana, redovno kretanje, kvalitetan san i izbegavanje samoinicijativnog uzimanja lekova za snižavanje pritiska. Najvažnije je pratiti sopstvene signale i redovno se savetovati sa stručnjacima, jer redovne lekarske kontrole omogućavaju pravovremeno reagovanje i prevenciju komplikacija.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Naučna istraživanja pokazuju da izolacija kod žena može izazvati probleme sa snom, stres i slabiji imunitet

Dugotrajna usamljenost postaje sve češći izazov za žene širom sveta, a posledice ovog stanja nisu ograničene samo na emotivni doživljaj. Stručnjaci naglašavaju da usamljenost zapravo može ozbiljno narušiti fizičko zdravlje. Prema rečima psihijatra dr Jelene Petrović, „istraživanja pokazuju da žene koje duže osećaju usamljenost češće prijavljuju probleme sa spavanjem i umorom. Taj začarani krug otežava svakodnevno funkcionisanje.”

Kada žena oseća izolovanost, organizam to doživljava kao stres, što dovodi do povećanja nivoa hormona stresa i problema sa snom. Mnoge žene koje su usamljene prijavljuju češća buđenja i nemiran san, što vremenom dodatno oslabljuje imunitet i čini telo podložnijim infekcijama. Osim toga, usamljenost često utiče i na svakodnevne navike – žene tada ređe vežbaju ili preskaču obroke, što može narušiti opšte zdravlje na više nivoa.

Ipak, postoje načini da se usamljenost prevaziđe. Prvi korak je razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom. Dr Jelena Petrović ističe: „Otvoreni razgovori mogu pomoći da se osećanje izolacije smanji. Važno je da žene znaju da nisu same i da imaju podršku.” Fizička aktivnost i boravak u prirodi, šetnje, čitanje ili druženje sa prijateljicama mogu znatno doprineti boljem raspoloženju. Ukoliko se osećaj usamljenosti ne povlači, preporučuje se razgovor sa lekarom ili psihologom.

Ako se simptomi kao što su hronični umor, problemi sa spavanjem, gubitak volje za društvenim aktivnostima ili promene u apetitu jave i traju duže od nekoliko nedelja, važno je potražiti stručnu pomoć. Pravovremena podrška može sprečiti ozbiljnije posledice po zdravlje. Usamljenost je čest, ali rešiv problem – prepoznavanje i traženje podrške su prvi koraci ka očuvanju i fizičkog i mentalnog zdravlja.