Hormoni, genetika i stil života glavni su faktori za učestalost autoimunih bolesti kod žena – evo kako da ih prepoznate i zaštitite svoje zdravlje
Autoimune bolesti predstavljaju poseban izazov za žensko zdravlje, jer imuni sistem, umesto da štiti organizam, počinje greškom da napada sopstvene ćelije i tkiva. Ovi poremećaji mogu uticati na razne organe ili sisteme, a statistike pokazuju da žene oboljevaju čak do tri puta češće nego muškarci. Najveći rizik postoji kod žena u dobi od 20 do 50 godina, što direktno utiče na svakodnevni život, posao i porodične obaveze.
Najčešće dijagnostikovane autoimune bolesti uključuju Hašimotov tireoiditis, Grejvsovu bolest, reumatoidni artritis, lupus, multiplu sklerozu, psorijazu i celijakiju. Simptomi su često neodređeni – stalni umor, bolovi u zglobovima i mišićima, promene na koži, variranje telesne težine, problemi sa varenjem ili česte infekcije. Zbog ovakvih simptoma mnoge žene dugo traže pravi uzrok tegoba pre nego što dođu do prave dijagnoze.
Zašto su žene posebno ranjive? Stručnjaci naglašavaju da je posredi spoj genetskih faktora, hormona i uticaja okoline. „Ženski polni hormoni, naročito estrogen, mogu pojačati reaktivnost imunog sistema, što kod predisponiranih osoba povećava rizik od razvoja autoimunih oboljenja“, objašnjava dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine. Pored hormona, ključnu ulogu imaju nasledni faktori, stres, izloženost toksinima i način ishrane.
Ako primetite stalan umor bez razloga, bol u zglobovima ili mišićima, neobične promene na koži ili probleme sa varenjem, važno je da se što pre obratite svom lekaru. Pravovremeno postavljanje dijagnoze je preduslov za uspešno lečenje i kvalitetniji život. Dr Jovanović savetuje: “Redovni pregledi, vođenje evidencije o simptomima i otvorena komunikacija sa lekarom mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti.”
Praktične preporuke za žene uključuju balansiranu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kontrolu stresa i dovoljno sna. Ako primetite sumnjive simptome, preporučuje se laboratorijska analiza krvi, posebno testiranje na antitela, a zatim konsultacija sa reumatologom ili endokrinologom. Najvažnije je: Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.
