Iskustvo jedne žene iz SAD pokazuje koliko je važno tražiti drugo mišljenje kod hroničnog bola

Don Džemison iz Sjedinjenih Američkih Država godinama je trpela jake bolove u karlici i stomaku. Problem je trajao više od trideset godina, a godine bola zbog pogrešne dijagnoze ostavile su posledice na njen svakodnevni život. Uprkos brojnim pregledima, lekari nisu otkrili pravi uzrok. Iako su mnogi sumnjali na ginekološke probleme, rešenje se pojavilo tek kada je Don imala 43 godine.

Kako su godine bola zbog pogrešne dijagnoze uticale na Donin život

Tokom detinjstva i kasnije, Don je osećala bol koji se širio od rebara do karlice. Umor je bio svakodnevan, a život joj je postao ograničen. Lekari su često predlagali ozbiljne operacije, uključujući uklanjanje materice. Međutim, nekoliko dana pre zakazane operacije, Don je na poslu sasvim slučajno čula razgovor nekoliko lekara o ženi sa sličnim simptomima. Oni su govorili o postavljanju stenta u venu. Ova informacija je donela preokret. Don je odlučila da potraži drugo mišljenje i odmah se obratila jednoj od doktorki iz te grupe.

Stent u veni – prekretnica koja je vratila kvalitet života

Novi pregledi su pokazali ozbiljna suženja na ilijačnoj veni (velika vena u karlici koja vraća krv ka srcu). Suženja su bila značajna: čak 76 odsto na jednom mestu i 52 odsto na drugom. Zbog toga su lekari preporučili postavljanje dva stenta – malih metalnih mreža koje proširuju venu i poboljšavaju protok krvi. Kao rezultat, bol je nestao gotovo odmah. Don kaže: „Moj bol je sada nula. Mogu da šetam, radim u bašti i planiram dan bez straha.“

Šta godine bola zbog pogrešne dijagnoze znače za druge žene

Ova priča naglašava koliko je važno slušati svoje telo i biti uporan u traženju odgovora. Pre svega, hroničan bol u karlici ne mora uvek značiti ginekološki problem. Veoma je korisno informisati se o različitim mogućim uzrocima i ne pristajati na operacije bez dodatnih konsultacija. Takođe, ponekad rešenje može doći iz neočekivanih izvora, kao što je bio slučaj sa Don.

Kada i zašto tražiti drugo mišljenje

Ako imate dugotrajne ili nespecifične bolove u karlici, obavezno se obratite svom izabranom lekaru. Osim toga, preporučuje se da pre većih zahvata ili operacija tražite drugo mišljenje i dodatne preglede. Dr Milica Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Samo na taj način možete izbeći nepotrebne intervencije i sačuvati zdravlje.“ Na kraju, iskustvo Don Džemison podseća žene da ne ignorišu uporne simptome i da se zalažu za svoje zdravlje. Otvorenost za nova saznanja i spremnost da preispitate preporuke može doneti značajno olakšanje i bolji kvalitet života.

Redovne kontrole, zdrava ishrana i prestanak pušenja smanjuju rizik od komplikacija sa srcem

Sve više žena u Srbiji suočava se sa problemom plak u arterijama, naročito nakon 50. godine života. Ovo zdravstveno stanje značajno povećava rizik od srčanih i moždanih udara, koji su među vodećim uzrocima smrti kod žena. Plak u arterijama nastaje kada se holesterol i masne supstance nakupljaju na zidovima krvnih sudova. Na taj način dolazi do suženja arterija i otežanog protoka krvi. Pre svega, ovaj problem često pogađa žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti, visok krvni pritisak ili puše.

Plak u arterijama se formira kada nivo LDL holesterola (poznatog kao “loš” holesterol) u krvi poraste. Kada se LDL taloži na zidovima arterija, organizam šalje bela krvna zrnca u pokušaju da zaštiti krvne sudove. Međutim, zbog toga može doći do upale, što dodatno ugrožava zdravlje. Štaviše, plak može izazvati dva ozbiljna problema. Prvi je pucanje plaka, koje može potpuno blokirati protok krvi i dovesti do infarkta. Drugi problem je postepeno sužavanje arterija, što tokom godina izaziva bol u grudima i druge kardiovaskularne tegobe.

Kako prepoznati rizik od plak u arterijama

Zapravo, mnoge žene nisu svesne da imaju povećan rizik dok se ne pojave prvi simptomi. Često se problemi javljaju kod žena starijih od 50 godina, ali mogu pogoditi i mlađe, posebno ako puše ili imaju loše navike u ishrani. Osim toga, žene čije članice porodice imaju srčane bolesti trebalo bi da budu dodatno oprezne. Redovne laboratorijske analize mogu otkriti povišene vrednosti holesterola i ukazati na potrebu za promenama.

U međuvremenu, dr Petar Borović objašnjava: “Plak se ne može potpuno ukloniti, ali rizik od pucanja može značajno da se smanji ako žene preduzmu odgovarajuće mere.” On dodaje: “Najvažnije je smanjiti nivo LDL holesterola i sprečiti dalje taloženje u arterijama.”

Praktični koraci za zaštitu srca kod žena

Terapija za plak u arterijama najčešće uključuje lekove kao što su statini. Ovi lekovi snižavaju LDL holesterol i jačaju zaštitni sloj iznad plaka. Međutim, promena životnih navika ima još veći značaj. Mediteranska ishrana, bogata voćem, povrćem, mahunarkama i zdravim mastima, može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za oko 30 odsto. Takođe, prestanak pušenja direktno štiti unutrašnji zid arterija.

Osim toga, važno je redovno meriti krvni pritisak i pratiti nivo holesterola. Šetnja od 30 minuta svakog dana može poboljšati zdravlje srca. Štaviše, upravljanje stresom i održavanje zdrave telesne mase dodatno smanjuju rizik. S druge strane, žene sa porodičnom istorijom srčanih bolesti treba da posećuju lekara češće i obavljaju preventivne preglede.

Na kraju, ne treba zaboraviti: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravilnom kombinacijom terapije i zdravih navika, žene mogu značajno umanjiti rizik od komplikacija i očuvati kvalitet života.

Nutricionista objašnjava zašto su žene u riziku i kako pravilnim izborom namirnica mogu zaštititi zdravlje jetre i srca

Mnoge žene u Srbiji brinu zbog visokog holesterola, ali često pogrešno okrivljuju masnu hranu. Prema rečima Predraga Nenadića, poznatog nutricioniste, visok holesterol zapravo nastaje zbog viška šećera u ishrani. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, što je važno znati jer su posledice često nevidljive godinama. Štaviše, sve više žena razvija masnu jetru (stanje u kojem se mast nakuplja u jetri i ometa njenu funkciju), koja može dovesti do umora, problema sa kožom i poremećaja hormona. Zbog toga je važno znati šta zaista utiče na nivo holesterola i kako promeniti navike na vreme.

Pre svega, mnoge žene iz ishrane izbacuju jaja i slaninu, verujući da time štite svoje srce. Međutim, u ishrani često ostaju peciva, grickalice i industrijski proizvodi bogati šećerom i rafinisanim brašnom. Kao rezultat, dolazi do stvaranja masnih naslaga, posebno u predelu stomaka i zadnjice. Osim toga, jetra gubi sposobnost da efikasno prečišćava organizam.

Kako višak šećera utiče na visok holesterol i masnu jetru

Zapravo, preteran unos šećera i rafinisanih ugljenih hidrata ima veći uticaj na visok holesterol nego zdrave masti. S druge strane, izbacivanje zdravih izvora masti kao što su jaja i slanina može dovesti do nedostatka vitamina B4 (holina), koji štiti jetru. Kao rezultat, pojavljuju se simptomi poput akni, svrab kože, ljuštenja noktiju i pojačane peruti.

Predrag Nenadić ističe: „Sve je u hrani! Veoma je važno da vodite uredan život. Unošenje dovoljne količine vode. Jetra voli mnogo vode – to je od presudne važnosti! Moramo unositi optimalne količine biljnih vlakana, i rastvorljivih i nerastvorljivih. Moramo jesti onu hranu koju jetra voli, a to su gorke stvari kao što su lincura, maslačak, koren čička i td.”

Zašto je dobar holesterol važan za žene

Takođe, dobar holesterol (HDL) neophodan je za izgradnju ćelija i sintezu hormona. Međutim, problem nastaje kada se poveća nivo lošeg holesterola (LDL) i triglicerida. To se najčešće dešava zbog viška šećera i rafinisanih proizvoda. „Holesterol nije nešto što je priroda stvorila protiv čoveka. Holesterol treba čoveku, iz njega se sintetišu mnogi hormoni, on stvara i ćelijsku opnu, neophodan je čoveku! Ali kada ga ima previše, onog lošeg, sa niskom gustinom – LDL holesterol – onda imamo problem“, objašnjava Predrag Nenadić.

Štaviše, visok nivo triglicerida često se javlja kod osoba koje jedu puno hleba, peciva, voća i proizvoda od rafinisanog brašna. S druge strane, konzumacija mesa i jaja ne utiče značajno na povećanje lošeg holesterola.

Praktični saveti za žene: balansirana ishrana i zdrave navike

Kako bi sačuvale zdravlje jetre i nivo holesterola, žene treba postepeno da smanjuju unos rafinisanih šećera i industrijskih proizvoda. Osim toga, povećanje unosa vode i biljnih vlakana doprinosi boljem funkcionisanju jetre. Nenadić preporučuje konzumaciju gorkih biljaka poput lincure, maslačka i korena čička, kao i zdravih masti iz domaće masti, maslinovog ulja, hladno ceđenih biljnih ulja, lososa i skuše.

Na kraju, industrijski sokovi i proizvodi sa glukozno-fruktoznim sirupom posebno su štetni za jetru i nivo triglicerida. Fruktoza iz ovih proizvoda ima jači uticaj na stvaranje masnih naslaga od prirodne fruktoze iz voća. Pravilna ishrana, redovno kretanje i dovoljna količina vode ostaju najbolja zaštita.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.