Letnje temperature i nagle promene okruženja mogu biti opasne za žene sa povišenim krvnim pritiskom

Letnje vrućine donose brojne izazove za zdravlje, a nagli prelazak iz vrućine u hladno značajno utiče na rizik od šloga kod žena. Pre svega, žene sa hronično povišenim krvnim pritiskom posebno su osetljive na ovakve temperaturne promene, što potvrđuje i neurolog dr Mihailo Mirković iz Valjeva. Šlog (moždani udar) nastaje kada deo mozga ostane bez dovoljno krvi, što može uzrokovati ozbiljna oštećenja, invaliditet ili čak smrt. Međutim, letnje temperature dodatno opterećuju organizam, posebno kod žena koje boluju od hipertenzije.

Naime, visoke temperature dovode do dehidratacije i gubitka elektrolita, što može poremetiti krvni pritisak i rad srca. Zbog toga žene koje ulaze iz vrelog spoljašnjeg okruženja u klimatizovane prostorije, izlažu se naglim promenama koje mogu izazvati skokove pritiska. Dr Mirković ističe: „Nagle promene temperature utiču na vrednosti arterijskog pritiska. Posebno su ugrožene osobe sa hipertenzijom ili drugim kardiovaskularnim bolestima.”

Nagli prelazak iz vrućine u hladno: kako utiče na žene

Osim toga, žene sa srčanim aritmijama i oštećenjem krvnih sudova (aterosklerozom) izložene su dodatnom riziku. Leti se češće beleži ishemijski šlog, oblik moždanog udara koji nastaje kada krvni ugrušak blokira krvni sud. Dehidratacija i poremećaji ritma srca dodatno pogoršavaju ovu situaciju. Dr Mirković naglašava: „Vremenske prilike nisu direktan uzrok šloga, ali predstavljaju dodatni faktor rizika kod žena sa loše kontrolisanom hipertenzijom.”

Zapravo, i kratkotrajni boravak na vrelom asfaltu, a zatim ulazak u hladnu prostoriju, može biti okidač za zdravstvene probleme kod žena sa već postojećim rizicima. Štaviše, kod potpuno zdravih osoba ovo može izazvati samo blagu nelagodnost. Međutim, kod žena sa povišenim pritiskom i hroničnim bolestima srca, ovakvi nagli prelazi mogu biti opasni.

Praktične preporuke za smanjenje rizika od šloga kod žena

Zbog toga, stručnjaci savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni Celzijusa. Kada izlazite iz klimatizovanog prostora, zastanite nekoliko minuta na međuprostoru kako biste se postepeno prilagodili. Takođe, tokom letnjih dana važno je unositi dovoljno vode i izbegavati naporan rad u najtoplijem delu dana.

Pored toga, žene sa povišenim krvnim pritiskom treba redovno da mere svoje vrednosti i uzimaju terapiju prema preporuci lekara. Na kraju, svaka pojava glavobolje, vrtoglavice, slabosti ili utrnulosti treba biti signal da se što pre obratite lekaru. Dr Mirković podseća: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Na taj način, pravilne navike i pažljivo praćenje zdravlja mogu smanjiti rizik koji donose nagli prelazak iz vrućine u hladno. Štaviše, redovna kontrola šećera i masnoća u krvi, kao i prestanak pušenja, dodatno smanjuju verovatnoću za pojavu šloga kod žena.

Da li vam se čini da su godine u detinjstvu trajale beskonačno, dok meseci u odraslom dobu prođu za tren? Sat zapravo radi potpuno isto, ali se naš osećaj protoka vremena menja kako starimo.

Jedno od objašnjenja povezuje ovaj fenomen sa količinom novih iskustava. Kada smo deca, gotovo svaki dan donosi nešto novo – učimo, upoznajemo ljude i stvaramo brojna prva sećanja. Mozak zato beleži mnogo više detalja.

Kasnije veliki deo života prolazi kroz rutinu. Dani postaju slični, pa ih mozak ne pamti kao veliki broj zasebnih događaja. Kada se osvrnemo unazad, periodi ispunjeni rutinom zato mogu delovati kraće.

Važnu ulogu imaju i proporcije. Jedna godina predstavlja mnogo veći deo života kada imamo 10 godina nego kada imamo 50. Zbog toga isti vremenski period subjektivno može imati potpuno drugačiju „težinu“.

Zanimljivo je da vreme ne mora zaista da prolazi brže – menja se način na koji ga naš mozak doživljava i pamti. Zato godine mogu izgledati sve kraće, čak i kada sat otkucava potpuno istim tempom.

Gotovo svako je to nekada uradio, često potpuno nesvesno. Glas odjednom postane viši, nežniji i razvlačimo reči kada se obraćamo bebi, psu ili mački. Iako sa strane može delovati neobično, ovaj način govora ima svoje objašnjenje.

Stručnjaci ovu pojavu povezuju sa instinktivnim prilagođavanjem komunikacije. Kada razgovaramo sa bićem za koje procenjujemo da ne razume govor na isti način kao odrasla osoba, nesvesno menjamo ton, ritam i visinu glasa.

Kod beba, takav govor može da privuče pažnju i olakša prepoznavanje emocija. Viši ton i naglašena intonacija pomažu mališanima da razlikuju raspoloženje i lakše prate komunikaciju.

Sličan obrazac javlja se i kada pričamo sa psima i mačkama. Ljudi tada često koriste topliji ton, kraće rečenice i izraženiju intonaciju, kao da pokušavaju da poruku prenesu ne samo rečima već i emocijom.

Zanimljivo je da većina ljudi uopšte ne primeti trenutak kada promeni glas. To se dešava spontano, a razlog je jednostavan – ton kojim govorimo često govori jednako mnogo kao i same reči.