Mnogi i dalje veruju da je vrednost 120/80 mmHg jedini pokazatelj zdravog krvnog pritiska. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ta brojka predstavlja idealnu vrednost, ali ne i jedinu koja se smatra normalnom. Sa godinama se menjaju krvni sudovi i organizam, pa se razlikuju i referentne vrednosti krvnog pritiska.
Da li je 120/80 jedina normalna vrednost?
Iako se godinama upravo 120/80 navodio kao „zlatni standard“, lekari danas ističu da procena krvnog pritiska zavisi od više faktora, među kojima su godine, opšte zdravstveno stanje i prisustvo drugih bolesti.
Zbog prirodnih promena u elastičnosti krvnih sudova, vrednosti koje su uobičajene kod osobe od 25 godina nisu iste kao kod osobe starije od 60 godina.
Orijentacione vrednosti krvnog pritiska prema godinama
Prema stručnim smernicama, prosečne vrednosti mogu izgledati ovako:
- 20–30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
- 30–40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
- 40–50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
- 50–60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
- Stariji od 60 godina: do 140/90 mmHg, uz redovne lekarske kontrole.
Važno je naglasiti da ove vrednosti predstavljaju orijentir i ne mogu same po sebi da potvrde ili isključe dijagnozu. Jedno pojedinačno merenje nije dovoljno za procenu zdravstvenog stanja.
Različite preporuke Evrope i Amerike
Evropske i američke smernice razlikuju se kada je reč o granici za povišen krvni pritisak.
Američke preporuke, koje su uvedene 2017. godine, smatraju da hipertenzija prvog stepena počinje već pri vrednostima od 130–139/80–89 mmHg, dok evropski stručnjaci u tim slučajevima prvenstveno preporučuju promenu životnih navika, a ne odmah uvođenje terapije.
Prema objašnjenju interniste, kardiologa i kliničkog hipertenziologa prof. dr Vesne Stojanov, vrednosti 140/90 mmHg i više uglavnom zahtevaju lečenje koje podrazumeva kombinaciju promena životnog stila i, po potrebi, terapije lekovima.
Zašto je hipertenzija opasna?
Povišen krvni pritisak često ne izaziva nikakve simptome, zbog čega ga nazivaju i „tihim ubicom“. U velikom broju slučajeva uzrok nije moguće precizno utvrditi, a bolest može godinama napredovati neprimećeno.
Kada se simptomi ipak pojave, najčešće uključuju:
- glavobolju, posebno u predelu potiljka,
- zujanje u ušima,
- svetlucanje ili smetnje pred očima,
- osećaj pritiska ili bola u grudima.
Prema dostupnim podacima, nelečena hipertenzija značajno povećava rizik od moždanog udara, dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava da veliki broj ljudi ni ne zna da ima povišen krvni pritisak.
Kako pravilno izmeriti krvni pritisak?
Da bi rezultati bili što pouzdaniji, preporučuje se da pritisak merite:
- ujutru pre prve kafe i uveče,
- nakon najmanje pet minuta odmora u sedećem položaju,
- nekoliko dana uzastopno u približno isto vreme.
Lekari savetuju da se vodi dnevnik merenja tokom sedam dana, jer prosečne vrednosti daju mnogo realniju sliku od jednog slučajnog merenja.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti pregled lekara. Ukoliko su vrednosti krvnog pritiska duže vreme povišene ili imate tegobe, obavezno se obratite svom izabranom lekaru ili kardiologu.
