Ovo je jedan od onih kolača koji ne zahtevaju mnogo iskustva u kuhinji. Sve se priprema jednostavno, a rezultat je mekan i sočan kolač sa bogatim čokoladnim prelivom.

Sastojci za kolač:

• 2 jaja
• 150 g šećera
• 200 ml jogurta
• 100 ml ulja
• 180 g brašna
• 40 g kakao praha
• 1 prašak za pecivo

Za preliv:

• 100 g čokolade za kuvanje
• 100 ml slatke pavlake

Priprema:

Jaja i šećer umutiti ručno ili mikserom dok smesa ne postane svetlija. Dodati jogurt i ulje i promešati.

U drugoj posudi sjediniti brašno, kakao i prašak za pecivo. Postepeno dodavati suve sastojke u smesu sa jajima i mešati dok se ne dobije ujednačena masa.

Sipati u podmazan pleh i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 25 minuta. Kolač nemojte prepeći — treba da ostane mekan.

Za preliv zagrejte slatku pavlaku gotovo do ključanja, sklonite sa šporeta i dodajte izlomljenu čokoladu. Ostavite nekoliko minuta, pa mešajte dok se ne dobije gladak čokoladni krem.

Prelijte preko prohlađenog kolača i ostavite da se stegne.

Ako želite još sočniji rezultat, kolač pre preliva možete lagano poprskati sa nekoliko kašika toplog mleka.

Najbolje ga je ostaviti najmanje 30 minuta pre sečenja, iako će malo ko imati strpljenja da toliko čeka.

Pas će često sedeti pored stola i gledati vlasnika velikim očima kao da nikada u životu nije dobio hranu.

Ipak, ono što je bezbedno za čoveka ne mora biti bezbedno za psa.

Poseban oprez potreban je sa čokoladom, grožđem i suvim grožđem, lukom i belim lukom, kao i proizvodima koji sadrže ksilitol, zaslađivač koji može biti veoma opasan za pse.

Problem je što vlasnik ponekad ni ne zna da je određena namirnica sadržala sastojak koji nije bezbedan za ljubimca.

Zato nije dobro psu davati ostatke sa stola samo zato što ih traži.

Ako pas pojede nešto za šta sumnjate da je otrovno, ne treba čekati da se pojave simptomi. Najsigurnije je odmah pozvati veterinara i reći šta je pas pojeo, približnu količinu i kada se to dogodilo.

Nikada nemojte samostalno izazivati povraćanje bez prethodnog saveta veterinara, jer u nekim situacijama to može napraviti dodatni problem.

Ako osoba odbije nekoliko izlazaka zaredom, to ne znači automatski da ne voli društvo.

Neki ljudi se jednostavno najbolje odmaraju kada imaju vreme samo za sebe. Posle napornog dana, umesto razgovora i gužve, više im prija knjiga, film, šetnja ili tišina.

Važno je razlikovati samoću od usamljenosti.

Usamljenost podrazumeva da čoveku nedostaje bliskost i kontakt, dok samoća može biti svesno izabrana i prijatna.

Takvi ljudi često imaju nekoliko bliskih osoba kojima potpuno veruju, ali ne osećaju potrebu da svakog dana budu okruženi velikim brojem ljudi.

Problem nastaje tek kada se osoba povuče zato što se plaši kontakta, oseća tugu, gubi interesovanje za stvari koje je ranije volela ili dugo nema nikakvu želju za komunikacijom.

Zato nije dobro svakog ko voli da bude sam nazivati „čudnim“ ili „asocijalnim“. Nekome je tišina upravo ono što mu je potrebno da ponovo napuni baterije.