U vremenu aplikacija, društvenih mreža i neprekidnih obaveštenja, pojedine stare navike počinju da dobijaju novi značaj.

Sve više ljudi pokušava da ponovo uvede – čitanje.

Knjiga je decenijama bila jedan od glavnih načina za provođenje slobodnog vremena. Danas se pažnja uglavnom deli između telefona, televizije, računara i društvenih mreža.

Ipak, mnogi čitaoci kažu da se upravo zbog toga vraćaju knjigama.

Za razliku od sadržaja na društvenim mrežama, čitanje zahteva koncentraciju i vreme. Nema neprekidnog skrolovanja i novih obaveštenja. Čitalac mora da zastane i posveti pažnju samo jednoj priči.

Upravo zato knjiga za mnoge ponovo postaje način da pobegnu od svakodnevne gužve.

Posebno je zanimljivo što se interesovanje za knjige ne vraća samo među starijim generacijama. Sve više mladih otkriva čitanje kao alternativu vremenu provedenom pred ekranom.

Možda se, dakle, ne vraća prošlost.

Možda samo ponovo otkrivamo koliko nam je ponekad potrebno da usporimo.

Simptomi karcinoma grkljana često uključuju bol koji se reflektuje u uvo, posebno kod žena starijih od 50 godina

Karcinom grkljana svake godine pogađa oko 800 ljudi u Srbiji. Iako je češći među muškarcima, žene starije od 50 godina takođe mogu oboleti. Ovaj zdravstveni problem zahteva pažnju, jer pravovremeno prepoznavanje simptoma značajno povećava šanse za uspešno lečenje. Pre svega, prof. dr Rajko Jović iz Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju UKC Srbije upozorava da je Srbija na trećem mestu u Evropi po učestalosti karcinoma grkljana.

Međutim, simptomi karcinoma grkljana nisu uvek očigledni. Najčešće se prvi znaci javljaju kao otežano gutanje ili osećaj da hrana “zapinje”. Osim toga, bol u grlu koji traje duže od tri nedelje je razlog za posetu lekaru. Zanimljivo je da, kako bolest napreduje, bol može da se prenese i na uvo. To se dešava zbog refleksnog prenosa bola preko živca koji povezuje grkljan i uvo. Zbog toga žene koje osete bol u uvu bez vidljivog razloga, naročito ako su starije od 50 godina, treba da obrate posebnu pažnju na ovaj simptom.

Rani simptomi i značaj prepoznavanja bola od karcinoma grkljana

Pored gutanja, grkljan ima ključnu ulogu u stvaranju glasa. Tumor na glasnicama može izazvati promuklost ili promene u boji glasa. Štaviše, kada se tumor nalazi iznad glasnica, prvo remeti gutanje. “Ako tumor zahvati gornji deo grkljana iznad glasnica, najpre remeti gutanje. Pacijent oseća da hrana zapinje, da teško guta. Kada bolest odmakne, javlja se bol koji često žiga u uvo”, objašnjava prof. dr Rajko Jović. On dodaje: “Ako je tumor na glasnicama, glas postaje promukao, a javlja se i šum pri govoru.”

Kao rezultat, žene često zanemaruju prve simptome, misleći da su u pitanju obična prehlada ili alergija. Ipak, uporna promuklost, otežano gutanje i bol koji se reflektuje u uvo mogu biti znak karcinoma grkljana.

Lečenje i važnost pravovremene dijagnoze kod žena

Rano prepoznavanje bola od karcinoma grkljana donosi najbolje izglede za izlečenje. Kada se bolest otkrije u ranoj fazi, mogućnost izlečenja iznosi preko 90 odsto. “U ranom stadijumu karcinom grkljana je izlečiv. Kod manjih tumora, izlečenje je moguće u preko 90 odsto slučajeva”, naglašava prof. dr Rajko Jović. Međutim, kada se tumor proširi na limfne čvorove, lečenje postaje komplikovanije, a šanse za uspeh se smanjuju.

Lečenje se određuje prema stadijumu bolesti. Uglavnom uključuje hirurgiju, zračenje, hemioterapiju i, kod nekih pacijentkinja, biološku ili imunološku terapiju. Multidisciplinarni tim lekara pažljivo planira terapiju, vodeći računa o individualnim potrebama svake žene.

Praktične preporuke za žene i važnost prevencije

Pored toga, žene bi trebalo da obrate pažnju na svaki uporan simptom kao što su promuklost, otežano gutanje ili bol koji se prenosi u uvo. Pre svega, pravovremena poseta otorinolaringologu može značajno povećati šanse za rano otkrivanje karcinoma grkljana. Izbegavanje pušenja i prekomerne upotrebe alkohola takođe smanjuje rizik od razvoja bolesti. Redovne medicinske kontrole su posebno važne za žene starije od 50 godina.

Na kraju, savremene metode lečenja omogućavaju ženama sa karcinomom grkljana da očuvaju kvalitet života. Ipak, rana dijagnoza ostaje od najveće važnosti. “Što se ranije postavi dijagnoza, veće su mogućnosti uspešnog lečenja i očuvanja funkcija grkljana”, ističe prof. dr Rajko Jović.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Zdrava ishrana može značajno doprineti boljem pamćenju i mentalnoj jasnoći tokom svih životnih faza.

Stručnjaci za ishranu ističu da sedam namirnica mogu direktno uticati na bolju koncentraciju i pamćenje kod žena. Pravilnim izborom hrane žene mogu unaprediti svoje mentalne sposobnosti i sačuvati zdravlje mozga kroz godine. Posebno je važno uvrstiti ove namirnice u svakodnevnu ishranu, jer dugoročno doprinose kvalitetu života.

Bobičasto voće i lisnato povrće za zdravlje mozga

Pre svega, bobičasto voće kao što su borovnice, maline i jagode sadrži snažne antioksidanse. Zbog toga štite moždane ćelije i pomažu ženama da sačuvaju koncentraciju. Naučna istraživanja povezuju polifenole iz ovih plodova sa boljim rezultatima na testovima pamćenja. Štaviše, borovnice se lako mogu dodati u ovsenu kašu ili smuti, pa su praktičan izbor za svaki obrok. Kada nije sezona, odlična opcija je zamrznuto voće bez dodatog šećera. Lisnato povrće poput spanaća, kelja i rukole bogato je vitaminima i mineralima. Osim toga, redovan unos ovih povrća može smanjiti rizik od kognitivnog opadanja kod žena starijih od 50 godina. Ipak, povrće ne može samo sprečiti bolesti, ali postaje važan deo zdravog načina života.

Masna riba i orašasti plodovi kao saveznik mozga

Masna riba, uključujući losos, sardinu i skušu, obezbeđuje omega-3 masne kiseline. Ove kiseline ključne su za optimalan rad mozga i očuvanje pamćenja kroz godine. Zbog toga nutricionisti preporučuju da žene konzumiraju ribu najmanje dva puta nedeljno. Redovan unos ribe pokazuje bolje efekte od uzimanja suplemenata omega-3. Orašasti plodovi i semenke, posebno orasi i lanene semenke, odličan su izvor biljnih omega-3 masnih kiselina. Kao rezultat, doprinose boljoj koncentraciji i mogu biti zdrav međuobrok. Nutricionisti savetuju da šaka orašastih plodova dnevno pruža dovoljne hranljive materije.

Mahunarke i fermentisane namirnice za svakodnevnu ishranu

Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija obiluju biljnim proteinima, vlaknima i vitaminima B grupe. Pored toga, mahunarke su redovan deo mediteranske i MIND ishrane, koje su povezane sa boljim zdravljem mozga. Redovno konzumiranje mahunarki doprinosi očuvanju metaboličkog i kardiovaskularnog zdravlja, što je važno tokom svih životnih faza žena. Fermentisane namirnice kao što su jogurt, kefir i kiseli kupus pozitivno utiču na crevni mikrobiom. Naučnici su utvrdili da postoji veza između zdravlja creva i moždanih funkcija. Međutim, još nema dovoljno dokaza da fermentisana hrana direktno utiče na pamćenje. Ipak, preporučuje se njihovo uvođenje u raznovrsnu ishranu.

Uravnotežena ishrana i zdrav stil života

Na kraju, nijedna od ovih sedam namirnica sama po sebi ne donosi čudo. Ključ je u uravnoteženoj i raznovrsnoj ishrani, zajedno sa redovnim vežbanjem i dovoljno sna. Takođe, kombinovanje navedenih grupa namirnica pomaže ženama da dugoročno očuvaju mentalnu jasnoću i vitalnost. „Zdrave navike u ishrani su najbolja investicija u budućnost vašeg mozga“, poručuje dr Ivana Petrović, nutricionista.