Nova evropska studija pokazuje kako industrijska ishrana narušava ravnotežu masti kod žena i povećava rizik od bolesti.

Ultra-prerađena hrana utiče na zdravlje i masnoće u krvi žena – ovo je ključni zaključak velike evropske studije objavljene ovog leta. Istraživači su sproveli analizu navika u ishrani i zdravstvenih pokazatelja kod više od 15.200 osoba iz deset evropskih zemalja. Učestvovalo je mnogo žena, a rezultati su pokazali da čest unos industrijski prerađenih proizvoda može značajno promeniti sastav masti u krvi. Zbog toga, rastu rizici od srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti kod žena svih uzrasta.

Kako ultra-prerađena hrana utiče na žensko zdravlje

Pre svega, ultra-prerađena hrana obuhvata proizvode sa mnogo dodataka, poput emulgatora, veštačkih boja i pojačivača ukusa. U tu grupu spadaju gazirani napici, industrijske grickalice, mesne prerađevine i gotova zamrznuta jela. Osim toga, ovakva hrana obično sadrži previše šećera, masti i soli, ali veoma malo vitamina, minerala i vlakana. Istraživanje je pokazalo da žene koje često konzumiraju ove proizvode imaju drugačiji profil masnih kiselina u krvi. Kao rezultat, kod njih se povećava nivo industrijskih trans masti i zasićenih masnih kiselina, dok korisne omega-3 masne kiseline opadaju.

Promene u organizmu i dugoročne posledice

S druge strane, niži nivo omega-3 masnih kiselina, posebno DHA, može negativno uticati na rad mozga i srca. Takođe, naučnici su otkrili promene u metabolizmu lipida i drugih jedinjenja važnih za energiju. Zbog toga se kod žena narušava ravnoteža masti i povećava sklonost ka metaboličkim poremećajima. Hormonski status dodatno može uticati na to kako organizam reaguje na ovakvu ishranu. Konačno, dugoročan unos ultra-prerađene hrane može dovesti do povećanog rizika od bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Preporuke za žene koje žele zdraviju ishranu

Glavna autorka studije, dr Džesika Blanko-Lopez, ističe: „Naša studija jasno pokazuje kako ultra-prerađena hrana utiče na zdravlje i masnoće u krvi žena.“ Pored toga, ona savetuje da žene biraju prirodnije i manje prerađene namirnice. To uključuje sveže voće i povrće, orašaste plodove, ribu, mahunarke i nemasno meso. Ipak, iako je ponekad lakše posegnuti za gotovim obrokom, mnogo je zdravije kuvati kod kuće. Na kraju, redovno konzumiranje prirodne hrane može doprineti boljoj energiji, boljem raspoloženju i smanjenju rizika od hroničnih bolesti kod žena.

Nutricionistkinja otkriva kada birati industrijske proizvode, a kada se osloniti na prirodne izvore proteina

Jovana Srejić Ferluga, specijalista nutricionistkinja, ističe da su proteinski proizvodi sve prisutniji u ishrani savremenih žena. Takođe, mnoge žene se pitaju da li proteinski puding može da zameni jaja, ribu ili druge prirodne izvore proteina. Zbog toga je važno znati razliku između industrijskih i prirodnih izvora. Pre svega, oznaka „high protein” ne znači automatski da je proizvod zdrav. Mnoge žene biraju proteinski puding zbog praktičnosti, posebno kada su u žurbi ili kada im je potreban brz obrok. Međutim, izbor nije uvek tako jednostavan.

Proteinski puding ili jaja: šta je zapravo bolji izvor proteina za žene

Prema rečima Jovane Srejić Ferluga, proteinski puding može biti zgodna užina, ali ne sadrži sve nutritivne prednosti koje nude jaja ili riba. Jaja osim proteina obiluju vitaminima, mineralima i zdravim mastima. Takođe, riba nudi omega-3 masne kiseline, dok mahunarke obezbeđuju vlakna. Industrijski proizvodi često sadrže više kalorija, zasićenih masti i dodatih šećera. Zbog toga je važno čitati deklaraciju, a ne oslanjati se samo na natpis „high protein”. Na taj način žene mogu napraviti informisan izbor.

Ko zapravo treba da koristi proteinski puding

Većina zdravih žena može uneti dovoljno proteina kroz uobičajene obroke. „Ako pojedete jaja za doručak, jogurt za užinu i porciju ribe ili mesa za ručak, gotovo sigurno ste uneli dovoljno proteina“, kaže Srejić Ferluga. Međutim, proteinski puding može biti koristan za žene koje su fizički aktivne, imaju ubrzan tempo života ili ponekad nemaju vremena za pripremu obroka. Ipak, on ne može zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Najbolji izbori za dnevni unos proteina kod žena

Prirodni izvori proteina, kao što su jaja, riba, piletina, ćuretina, grčki jogurt i sveži sir, preporučuju se za svakodnevnu ishranu. Osim toga, mahunarke, tofu i tempeh su odličan izbor za žene koje ne jedu meso. „Prirodni izvori proteina donose više benefita organizmu jer sadrže i druge važne nutrijente“, zaključuje Srejić Ferluga. Na kraju, važno je slušati potrebe svog tela i birati namirnice koje doprinose celokupnom zdravlju. Tako žene mogu sačuvati energiju, vitalnost i ravnotežu u svakodnevnom životu.

Jedite voće i povrće

Važno je u jutarnjim satima jesti voće i povrće. Studija objavljena u časopisu „British Medical Journal Open“ pokazala je da osobe između 35 i 69 godina , čiji doručak uključuje voće i povrće (posebno voće), ređe imaju problem sa salom na stomaku. Utvrđeno je i da više porcija povrća u toku dana utiče na smanjenje obima struka.

Bez veštačkih zaslađivača

Ako ste mislili da će vam veštačka zamena za šećer sačuvati liniju, varate se. Kada ih stavite u jutarnju kafu, organizam će kasnije u toku dana žuditi za dodatnim šećerom. Analiza časopisa Kanadske medicinske asocijacije je obuhvatila oko 400.000 osoba koji su u napitke stavljali veštačke zaslađivače bar jednom dnevno i ispostavilo se da su imali probleme sa viškom kilograma, oboljenjima srca i dijabetesom.

Ne zaboravite proteine

Doručak treba da sadrži i neku od sledećih namirnica: jaja, jogurt, mleko, tunjevina , pileće grudi, nemasno svinjsko meso, koštunjavo voće, ovas, sitan sir. One su bogate proteinima koji su posle 50. godine neophodni za održavanje zdravog metabolizma i mišića. Proteini će vas takođe zasititi i nećete ubrzo posegnuti za nekom grickalicom.

Preporučuju se vlakna

S godinama se metabolizam usporava i zato se kilogrami lakše nakupljaju, a teže skidaju. Vlakna pomažu u održavanju zdrave kilaže, jer prolaze kroz telo nesvarena pa ne dodaju kalorije. Potrudite se da jedete namirnice koje ih sadrže u velikoj količini: integralne žitarice, ovsene pahuljice, bobičasto i koštunjavo voće , jabuke, krompir, pasulj, brokoli.

Obavezno popijte vodu

Koliko puta ste ujutru istrčali iz kuće čim ste srknuli poslednji gutljaj kafe? Verovatno stalno to radite, kao i većina nas. Ako posle kafe ne popijete vodu, možete da dehidrirate, pa se potrudite da uz jutarnju kafu uvek popijete istu količinu vode, savetuje Melisa. Tako ćete podstaći rad metabolizma i poboljšati varenje.