Tradicionalna imena za devojčice ponovo osvajaju zbog lepote značenja i duboke povezanosti sa kulturom

U poslednje vreme, roditelji u Srbiji često biraju savremena i strana imena za svoje ćerke, dok domaća, tradicionalna imena polako bivaju zaboravljena. Ipak, stara srpska ženska imena kriju posebnu vrednost, autentičnost i bogato značenje, te su važan deo naše istorijske i kulturne baštine. Među zaboravljenim, a dragocenim imenima, izdvajaju se Anka, Bisera, Delfa, Žanka, Julka, Kosara, Mitra/Dmitra i Roksanda. Svako od ovih imena nosi svoju jedinstvenu simboliku i zanimljivu priču. Tako, ime Anka označava „milost“ i „zahvalnost“, dok Bisera ima značenje „biser“, „dragocenost“ i „svetlucavost“. Delfa potiče iz grčkog jezika i povezuje se sa morem, a poznata umetnica i humanitarka Delfa Ivanić bila je nosilac ovog imena. Žanka je kombinacija imena Žan i deminutiva -ka, a najčešće se prevodi kao „božanstvena“. Julka dolazi iz grčkog jezika i simbolizuje „blistavost“ i „sjaj“, a nosila ga je i Julka Hlapec Đorđević, poznata intelektualka koja je doktorirala u Beču 1906. godine. Kosara je jedno od najstarijih slovenskih ženskih imena i vezuje se za lepotu kose, vekovni simbol ženstvenosti, i često se sreće i u Makedoniji i Bugarskoj. Imena Mitra ili Dmitra predstavljaju kreativnost, duhovnu snagu i iskrenu ljubav, dok Roksanda, često u narodnoj tradiciji, vodi poreklo od imena Roksana i znači „svetla“ ili „zora“. Zanimljivo je da su mnoga od ovih imena zabeležena i u kalendarima, često su vezana za značajne ličnosti iz naše prošlosti, ili su deo narodnih pesama. Iako ih danas retko susrećemo, ova imena su inspiracija roditeljima koji žele posebno i značajno ime za svoju ćerku. Povratak ovih imena u svakodnevnu upotrebu doprinosi očuvanju tradicije i osvešćuje bogatstvo srpske kulture.

Iskustvo mlade majke čija je svekrva tražila da beba provede tri meseca s njom u inostranstvu – stručnjaci ističu važnost granica

Porodične situacije postaju posebno osetljive nakon dolaska bebe, a odnosi između roditelja i baka i deka često mogu dovesti do nesporazuma. Alina, mlada mama, podelila je priču koja je izazvala mnogo komentara: njena svekrva, koja živi u inostranstvu, prvi put je došla da upozna unuka i ostala tri nedelje u njihovom domu. Pred kraj boravka, svekrva je iznela iznenađujući predlog – želela je da povede bebu kod sebe u drugu državu na tri meseca, uz obrazloženje da bi se tada bolje brinula o detetu.

Alina je priznala da ju je ovaj zahtev iznenadio. “Moja svekrva me je pitala kada će sledeći put videti unuka, a zatim predložila da ga povede sa sobom na duže vreme. Navela je da bi mu mogla pružiti svu potrebnu pažnju i brigu, a čak je nagovestila da ja ne brinem dovoljno o svom sinu”, ispričala je Alina. Tokom boravka, svekrva je često iznosila komentare na roditeljske odluke – od toga da dete ne nosi čarape u kući, do navika vezanih za kupanje i vakcinaciju.

Kada je Alina odbila predlog, njen suprug je pokušao da smiri situaciju. “On je rekao da njegova majka mnogo voli unuka i da bi volela da ga viđa češće, ali da joj okolnosti to ne dozvoljavaju”, navodi Alina. Ipak, i pored razumevanja za bakinu želju, roditelji su odlučili da dete ostane sa njima. “Naše dete je naša odgovornost. Koliko god bilo teško, ne želimo da tu odgovornost prebacujemo na druge”, ističe Alina.

Dogovorili su se da će uskoro posetiti svekrvu u njenoj zemlji, ali datum putovanja zavisiće od zdravlja i razvoja deteta. Alina priznaje da se zbog svekrvinog predloga osećala povređeno. “Imam utisak da ona misli da nisam sposobna da se brinem o svom detetu, čim smatra da bi mu bilo bolje da ode da živi sa njom, daleko od mene”, iskreno priznaje.

Postavljanje granica u porodici ključno je za očuvanje zdravih odnosa i emocionalne sigurnosti deteta. Stručnjaci ističu da su prve godine života presudne za povezivanje deteta i roditelja, što je važno za njegov emotivni razvoj. Porodice se često susreću sa različitim savetima i mišljenjima, ali je važno da roditelji imaju pravo na sopstvene odluke i odgovornost za svoje dete.

Naledi Repaja sa suprugom obnovila staru kuću u Malom Crniću i stvorila autentičan dom koji slavi dve kulture

Naledi Repaja, poreklom iz južnoafričkog plemena Zulu, zajedno sa suprugom Bojanom odlučila je da zameni užurban život u Beogradu za mirnu svakodnevicu u selu Malo Crniće. Oni su obnovili kuću staru više od 130 godina, pretvarajući je u dom koji na jedinstven način kombinuje elemente afričke i srpske tradicije. Porodica Repaja je devet godina provela u Beogradu, ali su zbog dece poželeli više slobode i prirode. „Želeli smo da deca rastu u slobodi, a ne da ih gledam samo dok se igraju u parku, dok mene kod kuće čekaju obaveze“, ističe Naledi, koja danas uživa u seoskim radostima.

Njihov novi dom nekada je bio stara kuća od blata, a sada odiše toplinom prošlih vremena. Naledi i njen suprug uložili su mnogo truda u renoviranje svakog kutka, čuvajući autentične detalje. Enterijer podseća na francuski dvorac, sa starinskim nameštajem od drveta i kristalnim lusterima, dok su zidovi obojeni prema bojama Naledi omiljenih šoljica i čaša. Kupatilo krase cvetne tapete i stara kada, a zanimljivo je da je tu ostao i dimnjak u kojem se nekada pekao hleb.

Posebno su dragoceni predmeti koje su pronašli u kući – stari gobleni, igle, platna i sapun iz prošlog veka. „Ovi detalji me podsećaju na dom moje bake u Africi“, ističe Naledi, poklanjajući svakom predmetu posebno poštovanje.

Porodica danas slavi čak tri slave: Svetog Nikolu, Đurđevdan i Svete Vrače. Kada su pronašli ikonu Svetog Nikole u kući, odlučili su da tu slavu obeležavaju svake godine, a Naledi sa ponosom govori o ovom običaju.

Iako nije odrasla u Srbiji, Naledi je savladala brojne domaćinske veštine. Sama kiseli kupus, pravi ajvar i rakiju, a letnju kuhinju uredila je ispod starog oraha. „Ja verujem da recept uspe samo ako sama ljuštim i meljem paprike“, otkriva Naledi i dodaje da inspiraciju nalazi u pričama žena iz prošlosti.

Nakon svih svakodnevnih obaveza, Naledi se opušta u svojoj vinskoj sobi gde snima podkast „Čaša vina sa Naledi“ i razgovara sa ženama iz svog kraja. Njena priča pokazuje da ljubav prema porodici i tradiciji može stvoriti dom iz snova, bez obzira na to gde živite.