Slučajna komunikacija sa nepoznatom devojčicom donela je simboličnu utehu Šantasiji Stenli tokom procesa tugovanja

Nakon gubitka svoje voljene bake Lusil, Šantasija Stenli (27) izuzetno je teško podnela bol. Njihova posebna povezanost bila je još izraženija tokom bakine bolesti, kada je Šantasija brinula o njoj u bolnici, a Lusil je preminula 18. maja 2024. godine dok je Šantasija bila odsutna zbog sahrane drugog člana porodice. Nije imala priliku da se oprosti na poslednjem ispraćaju, što joj je dodatno otežalo proces tugovanja. Tek u januaru 2026. godine, kada je dobila kopiju bakine čitulje od člana porodice, pronašla je način da se simbolično oprosti.

Svaki dan je prolazila pored bakine čitulje na frižideru, a 2. aprila 2026. godine odlučila je da pošalje poruku na bakin stari broj, jednostavno napisavši: „Nedostaješ mi”. Iako nije očekivala bilo kakav odgovor, iznenadila se kada je stigla poruka sa bakinim imenom. Osoba koja je preuzela broj u početku je delovala zbunjeno i čak pomalo ljutito, pitajući ko šalje poruke. Šantasija je objasnila da je broj pripadao njenoj preminuloj baki, nakon čega joj je stiglo saučešće, nekoliko poruka podrške i čak fotografije.

Posebno ju je dirnulo kada je shvatila da joj zapravo piše devojčica. Iako joj je bilo teško što je bakin broj već dodeljen drugoj osobi, bila je ganuta empatijom i pažnjom koju je devojčica pokazala. Slala joj je poruke, gifove i video gde peva pesmu „Girl in Green”. Ta pesma i slike su za Šantasiju imale poseban značaj — na čitulji baka nosi zelenu haljinu, a na fotografijama su cvetovi slični onima sa čitulje.

Šantasija je izjavila: „Verujem da je baka na neki način ohrabrila devojčicu da mi pošalje baš tu pesmu i slike, znajući koliko će mi značiti”. Svesna razlike u godinama, ubrzo je završila dopisivanje, zahvalila devojčici na empatiji i savetovala joj da roditeljima ispriča šta se desilo. Dodala je: „Tvoji roditelji mogu da budu ponosni na tako empatično dete.”

Ovo iskustvo Šantasija je podelila na društvenim mrežama kroz video, ističući koliko simbolika, podrška i slučajni susreti mogu biti značajni u procesu prihvatanja gubitka i tugovanja.

Izlaganje duvanskom dimu čak i uz otvoren prozor može oštetiti pluća, srce i mozak dece – stručnjaci upozoravaju na rizike

Deca u Srbiji su svakodnevno izložena duvanskom dimu, čak i kada odrasli puše pored otvorenog prozora, što, prema rečima dr Nikole Piljića, predsednika Nacionalne inicijative nepušača Srbije, nije dovoljno da ih zaštiti od štetnih efekata. On ističe da ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju, a čak i kratkotrajni kontakt sa dimom može imati ozbiljne posledice po pluća, ali i kardiovaskularni, nervni i imuni sistem dece.

Osim standardnih cigareta, sve su češći i novi duvanski proizvodi poput elektronskih cigareta, uređaja za zagrevanje duvana i nikotinskih kesica. Aerosoli koji nastaju njihovom upotrebom sadrže štetne i kancerogene supstance koje kod dece mogu izazvati zapaljenja, oštećenja epitela disajnih puteva i slabljenje zaštitnih mehanizama. Zbog toga su deca izložena dimu i aerosolima podložnija bronhitisu, upali pluća, pogoršanju astme, alergijama i češćim infekcijama srednjeg uha.

Opasnost počinje još u trudnoći, jer izloženost nikotinu, ugljen-monoksidu i drugim toksičnim materijama iz duvana može izazvati sužavanje krvnih sudova placente i smanjenje snabdevanja fetusa kiseonikom. Dr Piljić naglašava: “Prestanak pušenja u trudnoći nije rizik, već naprotiv – svaka popušena cigareta predstavlja stres i rizik i za majku i za fetus.” Ovako izlaganje može dovesti do usporenog rasta, prevremenog porođaja, niske porođajne težine, poremećaja razvoja vitalnih organa i povećanog rizika od iznenadne smrti odojčeta.

Pasivno pušenje, odnosno nevoljno udisanje štetnih materija iz okruženja, često se naziva i „prinudno pušenje“. Dr Piljić objašnjava: “Benzen, toluen i kadmijum imaju dokazano toksično i kancerogeno dejstvo čak i u nižim koncentracijama.” Kratko izlaganje dimu i aerosolima može uzrokovati oštećenje tkiva i narušavanje normalnih funkcija organizma, jer čestice brzo dospevaju u pluća i krvotok, izazivajući zapaljenja i šteteći ne samo plućima, već i srcu, krvnim sudovima i nervnom sistemu dece.

Srbija je među zemljama sa najvišom učestalošću pušenja, a zabrinjava porast korišćenja novih duvanskih proizvoda kod mladih. Dr Piljić upozorava da su deca najosetljivija grupa i da svaka izloženost dimu ili aerosolima nosi ozbiljne zdravstvene rizike. Nijedna mera, uključujući provetravanje ili pušenje uz otvoren prozor, nije dovoljna zaštita za decu.

Trideset godina zajedničkog života, odrastanja i topline ostavili su snažan pečat na Ljiljanu Kapor

Ljiljana Kapor, supruga čuvenog pisca i slikara Mome Kapora, provela je uz njega trideset godina, od čega su 22 godine bili u braku. Njihov prvi susret dogodio se tokom osamdesetih u centru Beograda, u periodu kada je Ljiljana studirala istoriju umetnosti, a Momo svakodnevno šetao gradom. “Držala sam ga za ruku bukvalno do kraja života”, priseća se Ljiljana, govoreći o njihovom prvom susretu i zajedničkim godinama.

Život sa poznatim umetnikom imao je svoje posebnosti, ali je, kako Ljiljana ističe, bio ispunjen svakodnevnim trenucima, prijateljstvima sa umetnicima i toplinom doma. Posebno naglašava da su najpoznatiji ljudi često najprirodniji i da je Momo bio uvek otvoren prema svakome, bez obzira na popularnost.

Momine oči, vedrina i smisao za humor bili su ono što je Ljiljanu najviše privuklo. “Volela sam njegove oči do kraja života”, iskreno priznaje. Momo je, uprkos slavi, ostao jednostavan čovek, a publika ga je volela upravo zbog te bliskosti, iako su ga kritičari često nazivali “lakim piscem”.

Kada su kompjuteri postali standard u pisanju, Momo je ostao veran pisaćoj mašini. “Rekao je da će preći na kompjuter kad on napiše ‘Anu Karenjinu'”, prepričava Ljiljana, osvetljavajući njegov poseban odnos prema pisanju.

Za Ljiljanu je ljubav sa Momom bila dragocena i oblikovala ju je kao osobu. Vezu su započeli dok je ona bila u dvadesetim godinama, a smatra da je bila privilegovana što je pola života provela sa takvom ličnošću. “Sve bih ponovo isto uradila”, kaže, sećajući se zajedničkih trenutaka.

I danas, šesnaest godina nakon Momine smrti, Ljiljana o njemu govori sa toplinom i osmehom. Kaže da joj je žao što je prerano otišao, ali da joj srce nije ispunjeno tugom. “Moja ljubav se nije promenila. On je otišao mlad, ali je živeo punim plućima, kao da nije imao jedan, već osam života. A ja zajedno sa njim”, zaključuje Ljiljana.