Psihološkinja Radmila Vulić Bojović otkriva zbog čega žene ostaju u nezadovoljavajućim odnosima i šta je ključno za promenu
Mnoge žene širom Srbije i sveta često se pitaju zbog čega ostaju u vezama koje ih ne usrećuju i donose osećaj nesigurnosti, tuge ili razočaranja. Iako kvalitetan partnerski odnos može poboljšati život, česta je pojava da žene ostaju godinama u vezama koje ne zadovoljavaju njihove potrebe. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Radmila Vulić Bojović objašnjava da su razlozi za takvu odluku raznovrsni i često složeni.
Prema njenim rečima, najčešći razlozi uključuju naviku, strah od osude okoline, osećaj stida, ali i tradicionalnu ulogu žene koja podrazumeva da mora da održava vezu po svaku cenu, čak i kada ona nije kvalitetna. Mnoge žene ostaju u vezama zbog straha od samoće, kao i zbog osećaja odgovornosti prema porodici i partneru.
Stručnjaci ističu da svaka osoba drugačije doživljava partnerski odnos – ono što je za nekoga prihvatljivo, za drugoga može biti izvor stresa i nezadovoljstva. Prvi znaci da veza nije dobra često su osećaj neprihvaćenosti, nedostatak poštovanja i nemogućnost ličnog razvoja. Iako okruženje često savetuje prekid takvih odnosa, odluka mora biti lična i doći iznutra.
“Ženama bih preporučila da se zapitaju šta bi savetovale svojoj sestri ili ćerki kada bi se našle u sličnoj situaciji. Ponekad je korisno sagledati situaciju sa distance i potražiti stručnu podršku”, poručuje Vulić Bojović.
Kada se radi o mogućnosti popravljanja lošeg odnosa, naša sagovornica smatra da je napredak moguć samo ukoliko oba partnera žele promenu i spremni su da prepoznaju sopstvenu odgovornost. Međutim, ostanak u vezi koja ne donosi dobrobit, kako upozorava psihološkinja, može predstavljati oblik samosabotaže i negativno uticati na mentalno i fizičko zdravlje.
Ohrabrujuće je, prema njenom iskustvu, što sve više žena danas ne pristaje na odnose koji im ne donose sreću. “Danas su žene sve svesnije svojih potreba, manje podložne tradicionalnim očekivanjima i spremnije da izaberu sreću i kvalitetan odnos”, zaključuje Vulić Bojović.
