Majka jedanaestoro dece iz Vrdila otkriva kako ljubav, pomoć i vera čine svakodnevicu mogućom
Maja Kovačević iz sela Vrdila kod Kraljeva ostala je bez supruga pre sedam godina, ali i dalje sama brine o jedanaestoro dece – osam sinova i tri ćerke. Iako se mnogi pitaju kako uspeva da organizuje toliko članova porodice, Maja stalno dokazuje da su upornost, međusobna podrška i ljubav dovoljni da se održi stabilan dom, čak i u najizazovnijim trenucima.
Njena najstarija ćerka Milica je već studentkinja i velika pomoć u svakodnevnim obavezama, dok najmlađi Đorđe tek polazi u školu. Razlika u godinama među decom unosi posebnu energiju i dinamiku u njihov dom, ali Maja smatra da ih to dodatno zbližava. Kako ističe: „Milica mi mnogo pomaže. Ona je zaista jedna zdrava i stabilna osoba i velika podrška“.
Svi članovi porodice dele obaveze – dok jedni pomažu u kuhinji, drugi donose drva ili se brinu o ljubimcima. Priprema hrane je posebno zahtevna, te im je za jedan obrok potrebno i do četiri kilograma mesa. „Nekada je dva kilograma roštilja bilo dovoljno, sada nam treba skoro četiri. Ali nama je spremanje hrane veliki užitak. Sve radimo zajedno“, otkriva Maja.
Finansijski izazovi su svakodnevni, a najveći deo troškova odlazi na hranu. Kada su prolazili kroz najteže periode, Maja je počela da piše knjige za decu o srpskim svetiteljima i istorijskim ličnostima kako bi obezbedila dodatne prihode. „Pisala sam o Svetoj Petki, Svetoj Anastasiji, Milunki Savić, mitropolitu Amfilohiju i kneginji Persidi Karađorđević“, naglašava ona, dodajući da je poruka tih knjiga važnost snažnih i posvećenih žena.
Nakon suprugove smrti, porodica se još više okrenula veri, što je, prema Majinim rečima, bio njihov stub kroz teške trenutke. Deca su često imala pitanja o gubitku oca, a Maja je uvek nastojala da im iskreno i sa puno ljubavi odgovori.
U početku su nailazili na nerazumevanje i osude okoline zbog broja dece, ali Maji je sada najvažnije mišljenje njene porodice. Kako kaže: „Danas mi je važno samo šta Gospod misli o meni. A šta će ljudi reći, to više nije toliko bitno“.
Porodične nesuglasice se povremeno javljaju, ali svako veče završavaju zajedničkim razgovorom. Najveću radost Maja oseća kada su svi za istim stolom, posebno tokom praznika. „Najlepše mi je kada su praznici i kada smo svi na okupu. Tada shvatim da je to najveće bogatstvo koje čovek može da ima“, kaže ona.
Maja veruje da će ljubav i bliskost ostati među njenom decom, bez obzira na to gde ih život odvede. Kako ističe: „Kilometri mogu da razdvajaju ljude, ali kada smo u ljubavi i molitvi zajedno, mi smo zapravo jedni pored drugih.“
