Stručnjaci naglašavaju da se ključne vrednosti i ponašanja formiraju pre tinejdžerskog uzrasta

Mnogi roditelji veruju da imaju dovoljno vremena da oblikuju karakter svoje dece tokom njihovog odrastanja, ali stručnjaci upozoravaju da su najvažnije osnove vaspitanja postavljene mnogo ranije. Terapeutkinja Rut Han ističe da su godine do ulaska u adolescenciju presudne za izgradnju stavova, navika i moralnih vrednosti koje dete nosi kroz život.

Prema njenim rečima, „najvažniji deo roditeljstva mora biti završen do 13. godine. Sve što se tiče učenja, vrednosti, morala, manira i pogleda na svet koji želite da prenesete svom detetu treba da se formira pre tog perioda.” Rut Han naglašava da se nakon ovog uzrasta obrasci ponašanja već učvršćuju i da je svaka promena kasnije znatno teža.

Izgradnja poverenja, jasnih granica i otvorene komunikacije u detinjstvu ima poseban značaj, jer deca tada najlakše usvajaju pravila i standarde koji će ih pratiti u odraslom dobu. Kada dete pređe u period adolescencije, odnos razvijen u ranijim godinama direktno utiče na to koliko će biti spremno da sluša i prihvati roditeljske savete. Ako su poverenje i razumevanje već uspostavljeni, tinejdžeri su voljniji za razgovor i saradnju. S druge strane, pokušaji pojačane kontrole nakon 13. godine često izazivaju otpor i udaljavanje.

Psiholozi ističu da je tokom tinejdžerskog perioda važno da roditelji ostanu prisutni i spremni da saslušaju svoje dete, umesto da insistiraju na savetima ili rešenjima. Tinejdžeri najčešće žele da budu shvaćeni i prihvaćeni, a ne odmah poučavani. „Kada roditelji pokušavaju da upravljaju ponašanjem deteta nakon 13. godine, to često dovodi do većeg otpora i udaljavanja između roditelja i tinejdžera”, objašnjava Rut Han.

Zbog toga je presudno da roditelji još od ranog detinjstva neguju otvoren odnos, razgovor i podršku, jer se tako postavlja kvalitetna osnova za komunikaciju i rešavanje izazova kasnije u životu.

Uz podršku bake Ljubinke i zajednice, porodica iz sela podno Golije prevazilazi teške životne promene

U selu Polazi, podno planine Golije, život porodice Bugarić se iz korena promenio kada je Veliborova supruga iznenada napustila njega i njihovo četvoro dece, ostavivši ih bez ikakvog objašnjenja. Pre toga, Velibor je donio neuobičajenu odluku u svom okruženju – oženio je ženu iz Albanije sa kojom je gradio porodičnu svakodnevicu ispunjenu zajedništvom i nadom. Nakon njenog iznenadnog odlaska, Velibor je bio primoran da preuzme ulogu oba roditelja, trudeći se da deci pruži sigurnost i vođstvo kroz izazovne dane.

Najveći oslonac u ovoj teškoj situaciji postala je njegova majka Ljubinka, koja svakodnevno dolazi i brine o unucima. Ljubinka otvoreno govori o bivšoj snaji: “Iz Albanije je bila, bejaše dobra, ne mogu da kažem, i vredna i poslušna je bila… E sad kad je trebalo da imaju majku, napusti ih, nije htela da vodi računa ni o njima ni da ih čuva.” Iako je i sama odrasla bez roditelja, Ljubinka se posvetila tome da unučadima pruži ljubav i toplinu doma.

Porodica Bugarić živi skromno, oslanjajući se prvenstveno na prihode od poljoprivrede i dečiji dodatak. Tokom najtežih trenutaka, nisu bili sami – komšije, rođaci i prijatelji su se ujedinili kako bi im pomogli, a podršku su pružili i humanitarci iz regiona donoseći osnovne potrepštine i materijalnu pomoć.

Ljubinka ne krije tugu zbog situacije: “Što ih majka ostavi, bez ikakvog razloga, što polude brate, mogu tako da kažem. Najede se, napi se, iz bede je izvukosmo, i eto ostavi ih sve, i šta ću!”

Iako su svakodnevni izazovi veliki, zajedništvo, ljubav i solidarnost daju porodici Bugarić snagu da nastavi dalje. Snažna i nesebična briga bake Ljubinke unosi nadu i pruža deci osećaj sigurnosti i pažnje, pokazujući im da nisu sami čak ni u najtežim periodima.

Dr Ranko Rajović otkriva zašto prezaštićenost, digitalne navike i manjak kretanja usporavaju razvoj dece i deli praktične smernice za roditelje

Poznati stručnjak za razvoj dece, dr Ranko Rajović, tvorac NTC sistema, godinama proučava promene u razvoju najmlađih i ističe da svaka nova generacija školskih polaznika pokazuje slabije sposobnosti od prethodne. On smatra da su brze promene u okruženju i navike roditelja veliki izazov za pravilan razvoj dece, a greške koje roditelji često prave, iako iz dobre namere, mogu usporiti njihov kognitivni i emocionalni rast.

Kao primer navodi uobičajeno razdvajanje soba po polu – roze za devojčice, plava za dečake. Dr Rajović upozorava: „Ovakva podela može negativno uticati na razvoj deteta jer ga od početka ograničavamo u istraživanju sveta i izražavanju različitih interesovanja.”

Prezaštićivanje je još jedna česta greška savremenih roditelja. Majke, pod uticajem instinkta, često žele maksimalno da zaštite svoje dete, dok su očevi skloniji igri i fizičkim aktivnostima. Prema rečima dr Rajovića, „detetu treba dozvoliti kontrolisane rizike i prepreke, jer upravo tako razvija samopouzdanje i uči da rešava probleme”. On naglašava da deca ne bi trebalo da budu centar porodice, već njen deo: „Ako dete odrasta u uverenju da je sve podređeno njemu, njegova tolerancija na frustraciju je veoma niska, a kasnije može imati poteškoće u socijalnim odnosima.”

Fizička aktivnost je, po mišljenju dr Rajovića, ključna za razvoj mozga. Danas deca često do četvrte ili pete godine previše vremena provode u kolicima, a roditelji izbegavaju puzanje zbog straha od prljavštine. Dr Rajović savetuje: „Kretanje, trčanje, skakanje i puzanje su neophodni za pravilan razvoj nervnih puteva. Deci treba omogućiti bezbedan prostor za igru i kretanje, čak i ako to znači malo više čišćenja.”

Digitalne navike predstavljaju poseban izazov. Preterana upotreba ekrana može smanjiti pažnju i uticati na sposobnost učenja. Dr Rajović preporučuje tri pravila: ograničiti pristup pametnim telefonima do 11. ili 12. godine, ne dozvoljavati telefone u dečijoj sobi i izbegavati ekrane najmanje dva sata pre spavanja. „Plavo svetlo s ekrana može poremetiti hormone sna i uticati na kvalitet odmora kod dece”, ističe on.

Na kraju, dr Rajović podseća da deca najviše usvajaju ponašanja posmatranjem roditelja. „Ako vide da odrasli stalno koriste telefone, i oni će to usvajati kao model ponašanja. Zato je važno uključiti decu u svakodnevne aktivnosti u kući, čitati im priče i omogućiti im što više igre i kretanja u stvarnom svetu”, zaključuje dr Rajović.