Stana je testamentom odlučila da većinu imovine ostavi ćerki koja joj pomaže, sa željom da sačuva porodičnu harmoniju
Stana, penzionerka iz okoline Bjelovara, pre četiri godine je, odmah nakon smrti supruga, odlučila da testamentom podeli svoju imovinu između dve ćerke. Ova odluka proistekla je iz njene želje da spreči eventualne nesuglasice među naslednicima, budući da je u svojoj okolini često viđala sukobe zbog nasledstva.
“Moja imovina, moja stvar. Svoje sam odlučila i nakon četiri godine sam sve sigurnija da sam postupila ispravno”, istakla je Stana. Ona smatra da je savesno i promišljeno pristupila svakoj odluci, vođena namerom da očuva mir u porodici.
Najveći deo svoje imovine Stana je testamentom ostavila ćerki koja sa njom živi na selu, zajedno sa suprugom i troje dece. Kako kaže, ova porodica živi skromno i svakodnevno joj pomaže, posebno u brizi o domaćinstvu i školovanju unuka. “Zato sam njoj ostavila više. Ostaće i mojim unucima, jer niko sa sobom ništa neće poneti u grob. Njoj prepuštam celu kuću na tri sprata, pomoćnu zgradu, letnju kuhinju i veliko imanje sa dve njive i komadom šume”, objašnjava Stana.
S druge strane, druga ćerka se još davno preselila u Zagreb, gde živi sa suprugom, lekarom, i detetom. Prema Staninim rečima, materijalno su obezbeđeni, često putuju i retko posećuju rodni kraj. “Možda će neko reći da sam nepravedna, ali ova porodica koja je sa mnom živi skromno i stalno mi u svemu pomažu. Ovi iz Zagreba dođu tri puta godišnje na jedan dan, nikad nemaju vremena za mene, a svaki godišnji odmor provode negde na putu”, dodaje ona. Drugoj ćerki ostavila je vredan deo šume, za koji veruje da će s vremenom još više dobiti na vrednosti.
Stana je zaključila da je njena savest mirna i spokojna, jer je sve odluke donela srcem, uverena da će obe ćerke razumeti i prihvatiti njen izbor. Kroz sopstveno iskustvo poručuje da je važno unapred razmisliti o raspodeli imovine, uzimajući u obzir realne potrebe i odnose, da bi mir u porodici bio sačuvan.
