Priča Emili Koblenc otkriva kako podrška i zajednički trenuci pomažu porodici u suočavanju sa autizmom
Povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, mama Emili Koblenc iz Srbije deli svoju priču o tome kako je doživela i prihvatila dijagnozu autizma kod ćerke Lili. Emili je pre 11 godina, tokom kišnog aprilskog dana, prvi put čula od lekara rečenicu: „Vaše dete ima autizam”. Iako je znala da se broj dece sa ovim stanjem povećava, nije bila spremna na šok i osećanja koja su je preplavila. Lekari su tada rekli da njena dvogodišnja ćerka ne komunicira i da je to „školski primer” autizma. Emili priznaje da se tada potpuno povukla u sebe i danima nije znala kako da reaguje, pokušavajući da razume šta dijagnoza znači za Lili i celu porodicu.
Kroz godine, Emili je shvatila koliko je važno prihvatiti dijagnozu i ne ograničavati dete tuđim prognozama. Kako kaže: „Kada bih mogla da vratim vreme, rekla bih sebi da je u redu prihvatiti dijagnozu, jer odbijanje znači odbacivanje svog deteta”. Ona ističe da roditelji ponekad traže sigurnost kroz planiranje budućnosti, čak i kada to znači mirenje sa najtežim prognozama. Ipak, veruje da dete tako ne može da razvije svoj puni potencijal.
Emili podseća i na značaj izlazaka iz kuće, uprkos strahu od reakcija okoline. Smatra da dete sa autizmom treba da ima priliku da uživa u prirodi, šetnjama i zajedničkim avanturama. „Svet ne može da bude zabranjen za vaše dete”, naglašava ona, dodajući da su zajednički izleti vratili osmeh i njoj i Lili.
Danas je Lili tinejdžerka, voli da kuva, sluša muziku i uživa u šalama svoje mame. Iako ima problema sa govorom, svakodnevno pokazuje koliko je posebna i koliko radosti donosi porodici. Emili poručuje drugim roditeljima: „Bliži se dan kada će ogromna ljubav zameniti vaš strah. Možda ćete, poput mene, ispričati svoju priču ili, kao Lili, poželeti da napravite tortu za Svetski dan autizma”.
Njen savet je jasan: svako dete zaslužuje priliku da raste bez ograničenja, a podrška i prihvatanje su najvažnije što roditelji mogu pružiti sebi i svojoj deci.
