Adrijana i Maja iz Rumunije dokazuju kako ljubav, strpljenje i otvoren razgovor mogu izgraditi snažnu vezu između majke i deteta
Adrijana Vasiljesku iz Rumunije odlučila je pre tri godine da postane samohrana majka usvajanjem devojčice. Sa 46 godina i iza sebe uspešnom karijerom, bila je spremna da pruži dom i ljubav detetu kojem je to najviše potrebno. Njena ćerka Maja imala je gotovo osam godina kada su prvi put počele zajednički život, što je donelo i mnoge izazove, ali i dragocene trenutke bliskosti. Adrijana je oduvek želela da usvoji devojčicu, a kada je ugledala Majinu fotografiju, kaže da je odmah osetila povezanost: „Njene mirne oči i iskren osmeh odmah su me osvojili.” Ipak, prvi susret nije bio lak, jer Maja nije bila spremna da upozna novu osobu. Uz puno strpljenja i podršku stručnjaka, njih dve su postepeno gradile međusobno poverenje. Prvi zajednički praznici, Božić, polazak u školu sa majkom i bakom, kao i svakodnevni mali trenuci, pomogli su Maji da se navikne na novu sredinu. Promena iz hraniteljske porodice bila je posebno teška – Maja je često plakala noću i povlačila se u sebe, a Adrijana je tada mogla samo da je zagrli i pokaže koliko je voli. „Njene oči su izgubile sjaj. Trebalo joj je vreme da se smiri, ali je pokazala koliko je snažna i hrabra“, iskreno deli Adrijana. Prilagođavanje novoj školi donelo je dodatne poteškoće. Maja je u početku odbijala školu iz straha od reakcija drugih i čak nije želela ni da jede. Adrijana je tada organizovala obroke sa decom iz komšiluka i vodila otvorene razgovore sa Majom o svemu što je muči. „Sve rešavamo razgovorom. Verujem da će njeni strahovi vremenom nestati“, kaže ona. Maja je bila uključena u sve važne odluke – od promene škole do izbora imena, što joj je dodatno davalo osećaj sigurnosti. „Objasnila sam joj da sam je tražila i čekala čitav život. Zajedno donosimo odluke i trudim se da uvek zna koliko je voljena“, ističe Adrijana. Danas su Adrijana i Maja veoma povezane. Maja sada svoju majku zove „mama“ i bez zadrške pokazuje emocije. „Otkako je Maja sa mnom, svaki dan mi je ispunjen radošću. Njena sreća mi je najvažnija“, zaključuje Adrijana. Ova priča podseća koliko su ljubav, strpljenje i iskren razgovor važni za izgradnju poverenja i sreće u porodici nakon usvajanja.
