Ovaj neobičan fenomen nije slučajan. Naš nos ima veoma posebnu vezu sa mozgom, a mirisi su jedni od najmoćnijih pokretača sećanja koje imamo.
Kada udahnemo neki miris, informacije ne putuju kroz mozak na isti način kao kod vida ili sluha. Centri zaduženi za obradu mirisa direktno su povezani sa delovima mozga koji imaju važnu ulogu u emocijama i pamćenju – posebno sa limbičkim sistemom, u kojem se nalaze strukture povezane sa stvaranjem uspomena i doživljajem emocija.
Zbog te bliske veze, određeni miris može da izazove mnogo snažniju reakciju nego fotografija ili zvuk. Dok gledamo staru sliku, moramo svesno da razmišljamo o njoj, ali jedan poznat miris može da izazove trenutni osećaj kao da smo se vratili u neko drugo vreme.
Naučnici ovaj efekat često povezuju sa takozvanim „efektom Prusta“, nazvanim po francuskom piscu Marselu Prustu, koji je u svom delu opisao kako ga je ukus kolačića umočenog u čaj iznenada vratio u uspomene iz detinjstva.
Posebno snažne mogu biti uspomene povezane sa mirisima iz ranog života. Mirisi doma, omiljene hrane, prirode ili ljudi koji su nam bili bliski mogu ostati duboko zapisani u mozgu, čak i kada se mnogi detalji tog perioda izgube iz sećanja.
Zanimljivo je da mirisi često bude i emocije koje su bile povezane sa određenim trenutkom. Zato neki miris može izazvati osećaj sreće, nostalgije ili čak tuge – ne zato što sam miris ima takvo značenje, već zato što ga je naš mozak povezao sa nekim događajem.
Upravo zbog toga se mirisi često koriste i u marketingu, terapiji i stvaranju prijatne atmosfere. Poznati mirisi mogu da utiču na raspoloženje, opuste čoveka ili podsete na prijatne trenutke.
Naš nos zato nije samo organ za prepoznavanje mirisa – on je svojevrsni „čuvar uspomena“. Nekada je dovoljan samo jedan udah da se na trenutak vratimo u vreme za koje smo mislili da je zauvek prošlo.
