Jedna svakodnevna navika deluje potpuno bezazleno, ali stručnjaci godinama upozoravaju da način na koji je upražnjavamo može imati posledice po zdravlje. Reč je o dugom sedenju.

Mnogi građani veliki deo dana provedu sedeći – na poslu, u automobilu, tokom gledanja televizije ili dok koriste telefon i računar. Problem nastaje kada se takav način života ponavlja iz dana u dan, bez dovoljno kretanja i promena položaja.

Dugotrajno sedenje povezano je sa većim rizikom od različitih zdravstvenih problema, naročito kada je praćeno nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Bolovi u leđima i vratu, ukočenost mišića i osećaj umora samo su neke od tegoba koje ljudi mogu primetiti.

Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi ne obraćaju pažnju na to koliko vremena provode u istom položaju. Često se tek nakon nekoliko sati javljaju neprijatnost, bol ili ukočenost.

Nije dovoljno vežbati samo povremeno

Odlazak u teretanu ili šetnja nekoliko puta nedeljno svakako mogu biti korisni, ali to ne znači da ostatak dana treba provesti gotovo potpuno nepomično.

Jednostavne promene mogu napraviti razliku: ustajanje tokom radnog vremena, kratka šetnja, istezanje i češće menjanje položaja mogu pomoći da se smanji vreme provedeno u neprekidnom sedenju.

Stručnjaci zato sve češće naglašavaju značaj svakodnevnog kretanja, a ne samo povremenog treninga.

Obratite pažnju na signale tela

Ako se često javljaju bolovi u leđima, vratu ili zglobovima, trnjenje, izražena ukočenost ili druge tegobe, ne treba ih ignorisati. Uzrok ne mora biti samo sedenje, pa je kod upornijih ili jačih simptoma važno razgovarati sa lekarom.

Najvažnije je, kažu stručnjaci, prekinuti naviku dugotrajnog mirovanja kad god je to moguće.

Ukoliko posao podrazumeva višesatno sedenje, nekoliko kratkih pauza tokom dana može biti jednostavan prvi korak ka aktivnijem načinu života.

Postoje predmeti koje koristimo gotovo svakog dana, toliko često da više ni ne razmišljamo o njihovom obliku i detaljima. Ipak, pojedini delovi tih predmeta imaju funkciju koju većina ljudi nikada nije otkrila.

Jedan od takvih primera nalazi se gotovo u svakoj kuhinji – mala rupa ili otvor na dršci šerpe, tiganja ili drugog kuhinjskog pribora.

Mnogi misle da je napravljen samo zbog lakšeg odlaganja pribora. I zaista, otvor može poslužiti za kačenje, ali kod pojedinih kuhinjskih pomagala ima i praktičniju namenu.

Nije tu samo za kačenje

Kada kuvamo, varjaču ili drugu kuhinjsku alatku često ostavimo na radnoj površini. Tako se površina zaprlja, a pribor može doći u kontakt sa različitim nečistoćama.

Kod nekih dizajna, otvor na dršci može omogućiti da se alatka postavi ili osloni na odgovarajući način kako bi se smanjilo prljanje radne površine.

Ipak, važno je naglasiti da nemaju svi proizvodi istu konstrukciju i da svaki otvor nema istu namenu. Najsigurnije je pogledati uputstvo proizvođača ako postoji dilema.

Sličnih detalja ima svuda

Ovo nije jedini primer predmeta čiji detalji imaju praktičnu funkciju koju često zanemarujemo.

Na odeći, ambalaži, automobilima, elektronskim uređajima i kućnim aparatima postoje brojni mali delovi koji su tu sa razlogom.

Problem je što se na njih toliko naviknemo da ih više ni ne primećujemo.

Zato sledeći put kada uzmete neki predmet koji svakodnevno koristite, obratite pažnju na njegov dizajn. Možda ćete otkriti da mali detalj koji ste godinama smatrali ukrasom ili nevažnim delom zapravo ima veoma praktičnu funkciju.

Nekada se odgovor nalazi upravo pred našim očima – samo nikada nismo zastali da se zapitamo čemu taj detalj služi.