Otvorite ormar i verovatno ćete pronaći komade odeće koje niste obukli mesecima, možda čak i godinama. Tu su farmerke koje više ne odgovaraju, haljina koju čuvate „za neku posebnu priliku“, majica koju ne nosite, ali vam je žao da je bacite.

Zašto nam je tako teško da se rešimo stvari koje očigledno ne koristimo?

„Možda će mi nekad zatrebati“

Jedan od najčešćih razloga jeste uverenje da bi predmet mogao biti koristan u budućnosti.

Iako znamo da nešto gotovo nikada ne nosimo, pomisao da bismo jednog dana mogli da požalimo što smo ga bacili dovoljna je da ga ponovo vratimo na policu.

Tako nastaje garderoba puna „možda“ komada.

Odeća nije samo odeća

Neki komadi imaju emocionalnu vrednost. Majica može da nas podseti na putovanje, jakna na određeni period života, a haljina na važan događaj.

U tim slučajevima ne čuvamo samo materijal – čuvamo uspomenu povezanu sa njim.

Zbog toga je nekada mnogo teže baciti staru majicu nego nepotrebnu kutiju.

„Jednog dana ću ponovo nositi“

Promene u težini, stilu ili načinu života dodatno komplikuju situaciju.

Odeća koja nam danas ne odgovara može postati simbol nade da ćemo je jednog dana ponovo obući. Zbog toga ostaje u ormaru i zauzima prostor.

Problem nastaje kada se takvih komada nakupi toliko da više ne možemo normalno da koristimo garderobu koju zaista nosimo.

Zašto kupujemo još?

Zanimljivo je da se višak odeće često ne rešava jednostavnim prestankom kupovine.

Nova garderoba pruža osećaj promene, nagrade ili osveženja. Međutim, kada novi komadi stignu, stari često ostanu.

Tako ormar postaje sve puniji, dok se broj stvari koje zaista koristimo ne povećava.

Jednostavno pitanje može mnogo da pomogne

Ako želite da raščistite ormar, ne morate odmah napraviti radikalan rez.

Kod svakog komada možete postaviti pitanje: „Da li bih ovo danas kupio/la ponovo?“

Drugo korisno pitanje je: „Kada sam ovo poslednji put obukao/la?“

Ako ne možete da se setite, možda je vreme da taj komad dobije novu namenu ili novog vlasnika.

Manje stvari ne znači nužno manje uspomena

Najvažnije je razlikovati sentimentalne predmete od stvari koje čuvamo iz navike.

Nije problem sačuvati nekoliko komada koji zaista imaju posebno značenje. Problem nastaje kada gotovo svaki predmet dobije opravdanje za ostanak.

Ponekad oslobađanje prostora u ormaru nije samo pitanje organizacije. To može biti i način da jasnije vidimo šta zaista koristimo, šta volimo i šta nam više nije potrebno.

Dovoljno je da osetite miris parfema koji dugo niste koristili i da vas u deliću sekunde vrati u neki period života. Možda se pojavi slika određene osobe, mesta, putovanja ili čak čitavog događaja koji ste godinama gotovo zaboravili.

Razlog je u posebnoj vezi između čula mirisa i delova mozga zaduženih za emocije i sećanja. Za razliku od mnogih drugih čulnih informacija, mirisni signali imaju veoma direktne veze sa strukturama koje učestvuju u stvaranju emocionalnih uspomena.

Zbog toga miris ne mora samo da nas podseti na događaj – on može da probudi i osećaj koji smo tada imali. Jedan parfem tako može da izazove nostalgiju, sreću, tugu ili osećaj bliskosti, čak i kada nismo svesno razmišljali o prošlosti.

Zanimljivo je da su ovakve uspomene često veoma živopisne. Nekada ne možemo da se setimo šta smo radili određenog dana, ali jedan poznat miris može da pokrene čitav niz detalja koje smo mislili da smo zaboravili.

Zato parfem nije samo miris. Ponekad je dovoljan jedan udah da mozak otvori vrata ka vremenu za koje smo mislili da je odavno prošlo.

Nekada je izlazak iz kuće bez pudera, maskare ili barem malo korektora za mnoge žene bio gotovo nezamisliv. Danas se situacija menja. Sve više žena otvoreno govori da su prestale da se šminkaju svakog dana i da im je, jednostavno, lepše i lakše bez toga.

Da li je u pitanju novi trend ili samo umor od ideje da svaki izlazak iz kuće zahteva „sređivanje“?

„Nemam šta da krijem“

Jedan od razloga zbog kojih žene odustaju od svakodnevne šminke jeste promena odnosa prema sopstvenom izgledu.

Podočnjaci, bubuljice, pore, crvenilo ili prve bore sve manje se doživljavaju kao nešto što po svaku cenu treba sakriti. Društvene mreže su godinama stvarale gotovo savršenu sliku lica, ali sve je više sadržaja koji pokazuje kako koža izgleda bez filtera i profesionalne rasvete.

Ideja da lice mora biti potpuno glatko da bi izgledalo lepo polako gubi snagu.

Jutarnja rutina od 20 minuta postala je nepotrebna obaveza

Budilnik zvoni, treba spremiti doručak, otići na posao, odgovoriti na poruke, završiti obaveze…

Kada se tome doda još 15 ili 20 minuta šminkanja, mnoge žene počinju da se pitaju: da li mi se danas zaista isplati?

Posebno kada već znaju da će nekoliko sati kasnije morati da popravljaju puder, brišu maskaru ili skidaju celu šminku.

Za neke je odgovor jednostavan – ne.

Prirodniji izgled više nije sinonim za „nesređeno“

Dugo je postojala jasna razlika između „našminkane“ i „nesređene“ žene.

Danas je ta granica mnogo manje jasna.

Negovana koža, uredne obrve, malo balzama za usne i zdrava kosa mnogima su sasvim dovoljni da se osećaju sređeno.

Paradoks je što takozvani „no makeup“ izgled često zahteva određenu negu, ali je ideja drugačija: ne pokušavate da promenite lice, već da ga istaknete.

Šminka nije nestala – samo je promenila ulogu

Važno je reći da žene ne odustaju nužno od šminke zauvek.

Mnoge je samo više ne koriste svakog dana.

Za posao ili običnu kafu možda neće staviti ništa. Za izlazak, venčanje ili poseban događaj – šminka ponovo postaje deo rituala.

I upravo tu se možda krije najveća promena.

Šminka sve manje predstavlja nešto što „moramo“ da uradimo, a sve više nešto što biramo kada želimo.

Manje šminke, više vremena za sebe

Možda je zato ovaj trend mnogo više od beauty trenda.

Radi se o vremenu, komforu i slobodi da ujutru jednostavno operemo lice, obučemo se i izađemo iz kuće.

Bez proveravanja da li se puder razmazao.

Bez razmišljanja kako izgledamo pod jakim svetlom.

Bez osećaja da smo dužni da svakog dana napravimo „bolju verziju“ sebe.

Možda se šminka ne vraća u prošlost.

Možda samo konačno postaje ono što je oduvek trebalo da bude – izbor, a ne obaveza.