Mnogi su se bar jednom probudili jer im je partner usred noći nešto potpuno nerazumljivo promrmljao, izgovorio čitavu rečenicu ili čak vodio zamišljeni razgovor. Iako može delovati neobično ili čak zastrašujuće, pričanje u snu je mnogo češća pojava nego što većina ljudi misli.

Stručnjaci ovu pojavu nazivaju somnilokvija, a ona se smatra vrstom poremećaja spavanja koji je uglavnom bezopasan.

Pričanje u snu može biti tiho šaputanje, nerazgovetan govor ili sasvim jasne rečenice. U većini slučajeva osoba se ujutru ne seća da je tokom noći bilo šta izgovorila.

Mozak nije potpuno „isključen“

Dok spavamo, mozak prolazi kroz nekoliko faza sna. Iako telo miruje, određeni delovi mozga ostaju aktivni i obrađuju informacije, uspomene i emocije prikupljene tokom dana.

Upravo zbog toga ponekad dolazi do kratkog „proboja“ između sna i budnosti, pa osoba može izgovoriti reči ili čitave rečenice, iako nije svesna da govori.

Kada se najčešće javlja?

Pričanje u snu može da se dogodi u bilo kojoj fazi spavanja, ali je češće tokom lakših faza sna, kao i u REM fazi, kada najintenzivnije sanjamo.

Nekada su to samo pojedinačne reči, a nekada čitavi razgovori koji nemaju nikakvog smisla.

Šta izaziva pričanje u snu?

Najčešći okidači su:

• nedostatak sna,
• stres i anksioznost,
• povišena telesna temperatura,
• emocionalna uzbuđenja,
• alkohol,
• određeni lekovi.

Kod dece je ova pojava posebno česta jer se njihov nervni sistem još razvija, dok se kod odraslih uglavnom javlja povremeno.

Da li osoba otkriva svoje tajne?

Jedan od najraširenijih mitova jeste da ljudi tokom sna govore ono što zaista misle ili kriju.

Međutim, naučnici ističu da za to nema dokaza. Rečenice koje osoba izgovori najčešće su nepovezane, besmislene ili predstavljaju delove sna koji nemaju veze sa stvarnim događajima.

Kada treba posetiti lekara?

U većini slučajeva nema razloga za brigu. Međutim, ako se pričanje u snu iznenada pojavi u odraslom dobu, veoma je često, praćeno agresivnim pokretima, vikanjem ili mesečarenjem i ozbiljno remeti san, preporučljivo je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za poremećaje spavanja.

Može li da se spreči?

Ne postoji poseban lek za somnilokviju, ali stručnjaci savetuju da se smanji stres, obezbedi dovoljno sna i uspostavi redovan ritam odlaska na spavanje.

Takve navike ne samo da mogu da smanje pričanje u snu, već značajno poboljšavaju kvalitet odmora i zdravlje mozga u celini.

Nauka otkriva kako genetika i životna sredina zajedno utiču na rizik za mentalno zdravlje dece

Mnoge žene koje se suočavaju sa mentalnim problemima, poput depresije ili anksioznosti, često postavljaju ključno pitanje: da li deca nasleđuju mentalne bolesti? Ovo pitanje dobija na značaju u porodicama gde postoji istorija psihičkih poremećaja. Pre svega, stručnjaci ističu da nasledni faktor postoji, ali ne znači da će dete sigurno razviti isto stanje. Kada je reč o šizofreniji, koja je jedna od najpoznatijih mentalnih bolesti, podaci pokazuju da se javlja kod oko jedan odsto populacije. Međutim, ako jedan roditelj ima ovaj poremećaj, rizik za dete raste na oko 10 odsto. S druge strane, čak 90 odsto dece iz ovih porodica nikada ne razvije šizofreniju. Sličan obrazac javlja se i kod drugih stanja, kao što su bipolarni poremećaj i depresija.

Genetika i okruženje: zajednički uticaj na rizik za mentalne bolesti

Iako genetika ima određenu ulogu, istraživanja potvrđuju da ne postoji jedan „gen za depresiju“ ili „gen za šizofreniju“. Umesto toga, mnogo sitnih genetskih promena zajedno može blago povećati rizik. Takođe, iskustva tokom detinjstva, izloženost stresu i porodična podrška imaju veliki uticaj na razvoj mentalnih bolesti. Na primer, dugotrajan stres, trauma ili gubitak bliske osobe mogu povećati verovatnoću pojave poremećaja. Zbog toga okruženje u kojem dete odrasta, kao i način na koji porodica reaguje na stres, često su presudni za mentalno zdravlje.

Šta nasleđivanje mentalnih bolesti znači za žene i njihove porodice

Za mnoge žene koje planiraju porodicu ili već imaju decu, informacija da deca nasleđuju mentalne bolesti može izazvati zabrinutost. Ipak, važno je znati da rizik nije isto što i sudbina. Osim toga, podržavajuće i stabilno porodično okruženje može značajno smanjiti šanse za razvoj problema. Kako navodi dr Marko Jovanović, psihijatar: „Genetika je samo deo slagalice. Puno možemo učiniti stvaranjem stabilnog i podržavajućeg okruženja.” Takođe, otvoren razgovor u porodici doprinosi ranom prepoznavanju simptoma i boljem razumevanju problema.

Praktični saveti: kako smanjiti rizik da deca nasleđuju mentalne bolesti

Na kraju, iako ne možemo promeniti gene, možemo mnogo učiniti za mentalno zdravlje dece. Pre svega, važno je razgovarati sa decom o emocijama i pružiti im podršku. Osim toga, prepoznavanje ranih znakova problema omogućava brzu reakciju. Pored toga, savetovanje sa stručnjacima i redovno praćenje su ključni, posebno ako postoji porodična istorija psihičkih poremećaja. Na taj način možemo smanjiti negativan uticaj genetskog faktora. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nedostatak sna, migrena i zagađen vazduh mogu povećati rizik za srčani udar kod žena svih uzrasta

Srčani udar ostaje vodeći uzrok smrti kod žena starijih od 45 godina u Srbiji, ali manje poznati uzroci srčanog udara često prolaze neopaženo. Mnoge žene nisu svesne da faktori kao što su nedostatak sna, migrena ili izloženost zagađenom vazduhu mogu uticati na zdravlje srca, čak i kada nemaju tipične rizične navike poput pušenja. Zbog toga je važno prepoznati ove faktore na vreme i smanjiti rizik, posebno kod žena koje već imaju druge zdravstvene izazove.

Nedostatak sna i srčani udar kod žena

Pre svega, brojna istraživanja pokazuju da žene koje redovno spavaju manje od šest sati imaju povećan rizik za srčani udar. Nedovoljno sna može uzrokovati povišen krvni pritisak, hormonski disbalans i pojačane upalne procese u organizmu. Kao rezultat, kardiovaskularni sistem je pod dodatnim opterećenjem. Žene u menopauzi često se suočavaju sa nesanicom, što dodatno povećava njihov rizik. Zbog toga je važno obratiti pažnju na kvalitet sna i na vreme preduzeti korake za njegovo poboljšanje.

Migrena i zagađen vazduh povećavaju rizik

Osim toga, migrena nije samo glavobolja već može ukazivati na veći rizik za bolesti srca. Žene koje pate od migrene češće obolevaju od srčanih bolesti. Zapravo, stručnjaci veruju da su promene na krvnim sudovima i hronične upale razlog za ovakvu povezanost. S druge strane, život u gradovima i svakodnevna izloženost zagađenom vazduhu dodatno štete zdravlju srca. Čestice iz izduvnih gasova i industrijskog zagađenja mogu podstaći stvaranje krvnih ugrušaka. Takođe, svakodnevni stres, posebno tokom vožnje ili u saobraćajnim gužvama, negativno utiče na srce.

Obilni obroci i snažne emocije kao okidači

Kada pojedete veoma obilan obrok, naročito masnu hranu, vaše telo usmerava više krvi ka organima za varenje. Na taj način, srce može privremeno ostati bez dovoljno kiseonika, što je posebno opasno za žene sa suženim krvnim sudovima. Osim toga, snažne emocije, kao što su ljutnja, tuga ili čak iznenadna sreća, mogu izazvati nagle promene pritiska i ubrzan rad srca. Na kraju, ovakvi emotivni događaji nisu bezopasni za žene sa povećanim kardiovaskularnim rizikom.

Kako žene mogu da smanje rizik od srčanog udara

Redovan i kvalitetan san, uravnotežena ishrana i izbegavanje stresa su ključni za očuvanje zdravlja srca. Pored toga, važno je redovno proveravati krvni pritisak i nivo masnoća u krvi. Dr Jelena Petrović, kardiolog, ističe: „Svaka žena treba da obrati pažnju na faktore rizika koje često zanemarujemo, kao što su nesanica, migrena i izlaganje zagađenju.” Dodaje: „Blagovremena kontrola i zdrav stil života značajno smanjuju rizik od srčanih bolesti.”

Kada potražiti pomoć lekara

Ako primetite bol u grudima, otežano disanje ili iznenadni umor, odmah se obratite lekaru. Ovi simptomi mogu ukazivati na srčani udar. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravovremena reakcija može spasiti život.