Novo istraživanje otkriva kako period unosa hrane utiče na pamćenje i energiju kod žena u srednjim godinama
Najnovije istraživanje američkih naučnika pokazuje da vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena, posebno kada je reč o kognitivnim sposobnostima u srednjem i starijem dobu. U studiji je učestvovalo 47 žena starosti između 50 i 79 godina koje su imale višak kilograma ili su bile gojazne. Istraživači su šest meseci pratili učesnice na prestižnom skupu Američkog društva za ishranu.
Jedna grupa žena unosila je svu hranu u roku od devet sati, najčešće između 10 i 18 časova. Ove žene su završavale poslednji obrok otprilike četiri sata pre spavanja. S druge strane, druga grupa raspoređivala je obroke kroz 12 sati dnevno. Sve učesnice su smanjile dnevni kalorijski unos za oko 500 kalorija. Kao rezultat, i jedna i druga grupa izgubile su u proseku po 6,8 kilograma. Međutim, razlika u gubitku težine nije bila značajna.
Vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena i njihovu mentalnu agilnost
Ipak, naučnici su zapazili zanimljivu razliku u mentalnim sposobnostima. Žene koje su konzumirale svu hranu u skraćenom periodu pokazale su bolje rezultate na testovima prostornog planiranja i rešavanja problema. Osim toga, one su pravile manje grešaka u zadacima koji su zahtevali pamćenje i učenje. Međutim, ova prednost nije bila dovoljno velika da bi bila odlučujuća. Na testovima brzine reakcije i obavljanja više zadataka istovremeno nisu pronađene razlike između grupa.
Pre svega, stručnjaci smatraju da je mogući razlog ovih rezultata povezivanje unosa hrane sa prirodnim cirkadijalnim ritmom organizma. Na taj način, raniji završetak poslednjeg obroka može uskladiti varenje sa unutrašnjim biološkim satom. Kao rezultat, mozak bolje koristi energiju iz hrane tokom dana.
Konsultujte nutricionistu pre promene režima ishrane
Glavna istraživačica, Sue Shapses, navodi: „Rezultati su skromni, ali ukazuju na mogući pozitivan uticaj vremenski ograničene ishrane na svakodnevne zadatke.” Međutim, ona naglašava da još ne postoje dokazi da ovaj režim sprečava demenciju ili odgovara svima. Pored toga, ističe da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdile koristi skraćenog perioda ishrane kod žena.
Na kraju, vreme poslednjeg obroka utiče na zdravlje žena, ali svaka promena režima ishrane treba da bude praćena savetima stručnjaka. Ako razmišljate o ovakvom načinu ishrane, konsultujte se sa nutricionistom i pratite kako promene utiču na vaše zdravlje. Osim toga, važno je pratiti nova naučna saznanja koja mogu doprineti boljem kvalitetu života žena u svim životnim dobima.
