Ako tražite jednostavan desert koji uspeva i početnicima, a izgleda kao da je stigao iz poslastičarnice, ovaj kolač sa višnjama je pravi izbor. Mekano testo, sočne višnje i hrskava korica čine ga savršenim uz popodnevnu kafu ili kao posluženje za goste.

Sastojci:

• 3 jaja
• 180 g šećera
• 1 vanilin šećer
• 100 ml ulja
• 150 ml jogurta
• 250 g brašna
• 1 prašak za pecivo
• 300 g očišćenih višanja (svežih ili zamrznutih)
• šećer u prahu za posipanje

Priprema:

Umutite jaja sa šećerom i vanilin šećerom dok smesa ne postane svetla i penasta. Dodajte ulje i jogurt, pa kratko promešajte.

U drugoj posudi sjedinite brašno i prašak za pecivo, a zatim ih postepeno umešajte u tečne sastojke. Dobijenu smesu sipajte u podmazan pleh ili kalup.

Po vrhu rasporedite višnje, koje će tokom pečenja delimično potonuti u testo i učiniti kolač posebno sočnim.

Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 35 do 40 minuta, odnosno dok čačkalica ne izađe suva.

Kada se kolač ohladi, pospite ga šećerom u prahu i poslužite. Po želji, uz svako parče možete dodati kuglu sladoleda od vanile ili kašiku umućene slatke pavlake.

Ovaj kolač je odličan izbor kada želite brz i ukusan desert, a zahvaljujući jednostavnim sastojcima koje većina ima kod kuće, lako može postati jedan od omiljenih porodičnih recepata. Inspirisan je klasičnim domaćim voćnim kolačima koji su popularni zbog jednostavne pripreme i sočne teksture.

Novo istraživanje pokazuje da čak i mala količina ultra-prerađene hrane povećava rizik od demencije kod žena

Naučnici sa Monash univerziteta iz Australije otkrili su zabrinjavajuću vezu između svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađene hrane i rizika od demencije kod žena. Prema njihovoj studiji, samo jedna kesica čipsa dnevno može imati negativan uticaj na pažnju i pamćenje. Ova tema postaje posebno važna jer žene često balansiraju između mnogih obaveza, pa češće biraju praktične, ali nezdrave užine.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku žena i muškaraca, ali rezultati su pokazali da su žene izložene većem riziku. Takođe, studija je istakla da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za svega 10 odsto dnevno može značajno pogoršati kognitivno zdravlje. Dr Barbara Cardoso, koja je vodila istraživanje, navodi: „Svaka dodatna kesica čipsa u ishrani može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje mozga, naročito kod žena.“

Ultra-prerađena hrana i svakodnevni izbori žena

Osim toga, istraživači su analizirali prehrambene navike u Australiji i ustanovili da ljudi prosečno pojedu oko 150 grama ultra-prerađenih proizvoda dnevno. U ovu grupu spadaju čips, instant supe, gotova jela i energetska pića. Međutim, i minimalne količine, kao što je jedna kesica čipsa, mogu povećati rizik od više od 30 različitih nepovoljnih zdravstvenih ishoda, uključujući pad pažnje i raniji nastanak demencije.

Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na svakodnevne izbore u ishrani. S druge strane, ubrzan način života često dovodi do toga da praktične grickalice postanu redovan deo menija. Ipak, male promene, poput smanjenja unosa čipsa, mogu napraviti veliku razliku za dugoročno zdravlje.

Zdrava ishrana nije dovoljna ako se konzumira ultra-prerađena hrana

Iako mnoge žene nastoje da prate zdrave režime ishrane, istraživanje je pokazalo da čak ni mediteranska dijeta ne može potpuno neutralisati negativne efekte svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađenih proizvoda. „Naše analize jasno pokazuju da i mala količina ultra-prerađene hrane narušava pažnju i povećava rizik od demencije,“ izjavila je dr Cardoso.

Ultra-prerađeni proizvodi sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje i masti, dok prirodnih sastojaka gotovo da nema. Zbog toga se preporučuje da žene, posebno one koje balansiraju između posla, porodice i ličnih ciljeva, biraju što više prirodnih namirnica i izbegavaju industrijski obrađene grickalice.

Na kraju, rezultati istraživanja ukazuju na to da male, svakodnevne odluke mogu imati veliki uticaj na kognitivno zdravlje žena. Zbog toga je važno razmišljati o tome šta svakodnevno biramo za užinu. Ove navike mogu biti ključne u očuvanju mentalne vitalnosti i prevenciji demencije.

Kada pojedemo slatki, crveni deo lubenice, većina nas bez razmišljanja baci ono što ostane ispod kore. Međutim, upravo taj svetliji, beli deo krije brojne korisne sastojke i može biti vredan dodatak ishrani.

Belo „meso“ lubenice krije više nego što mislite

Između crvenog dela i zelene kore nalazi se beli sloj koji mnogi smatraju otpadom. Ipak, on sadrži vlakna, vitamin C, kao i manje količine vitamina B6 i aminokiseline citrulin, koja učestvuje u procesima širenja krvnih sudova u organizmu.

Iako ga nema u istoj koncentraciji kao u nekim drugim namirnicama, ovaj deo lubenice može biti koristan kao deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Zašto ga vredi sačuvati?

Beli deo lubenice ima malo kalorija, a bogat je vodom i vlaknima, zbog čega može doprineti osećaju sitosti i boljem varenju. Osim toga, umesto da završi u kanti za smeće, može se iskoristiti na različite načine u kuhinji.

Kako možete da ga iskoristite?

Umesto da ga bacite, beli deo lubenice možete:

• dodati u voćni ili zeleni smuti;
• iseckati i ubaciti u letnje salate;
• ukiseliti, što je tradicionalan način pripreme u pojedinim zemljama;
• koristiti za pripremu džema ili slatka;
• kratko propržiti ili dinstati uz drugo povrće.

Njegov blag ukus lako se uklapa sa limunom, đumbirom, nanom i drugim osvežavajućim letnjim namirnicama.

Ne zaboravite da dobro operete koru

Ako planirate da koristite beli deo lubenice, važno je da pre sečenja temeljno operete spoljašnju koru, kako biste smanjili mogućnost prenošenja nečistoća ili bakterija na deo koji ćete jesti.

Manje otpada, više koristi

Lubenica nije samo osveženje tokom vrelih letnjih dana. Iskorišćavanjem njenog belog dela možete smanjiti bacanje hrane i ujedno obogatiti ishranu sastojcima koje mnogi zanemaruju. Zato sledeći put, pre nego što koru bacite, razmislite da sačuvate upravo deo koji se često neopravdano završava u otpadu.