Na devetom vanrednom zasedanju Narodne skupštine, opozicija je zatražila raspravu o poverenju Vladi, ali se većina poslanika nije pojavila.

Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine počelo je danas, a tokom sednice na dnevnom redu nalazi se samo jedna tačka — razmatranje predloga za glasanje o nepoverenju Vladi Srbije. Ključni zahtev za sednicu podnela je opozicija, koja je prethodno prikupila potpise za iniciranje ove rasprave. Uprkos tome, većina opozicionih poslanika nije prisustvovala na početku zasedanja, što je otvorilo pitanje ozbiljnosti njihovog angažovanja.

Prisustvo poslanika opozicije na sednici

Prema zvaničnim podacima sa početka sednice u 10:10 časova, od ukupno 97 opozicionih poslanika, samo 48 je bilo prisutno. Od 62 poslanika opozicije koji su potpisali zahtev za održavanje sednice, takođe se nije pojavila većina. Ova situacija dovodi u fokus pitanje odgovornosti i uloge opozicije u radu parlamenta.

Osim toga, poslanici opozicije koji su izostali i dalje primaju platu za svoj rad. Ova činjenica je izazvala reakcije u javnosti i skrenula pažnju na efikasnost i prisutnost izabranih predstavnika u skupštinskim klupama.

Kvorum i podrška vladajuće većine

Kvorum za rad Narodne skupštine obezbedilo je 109 poslanika vladajuće stranke. Upravo su poslanici vlasti omogućili da sednica započne i da se raspravlja o poverenju Vladi Srbije. To je dodatno istaknuto jer opozicija nije uspela da okupi 84 potpisa, koliko je potrebno za samostalno sazivanje sednice.

Iako je zahtev za vanredno zasedanje došao od strane opozicije, sednica je sazvana zahvaljujući podršci poslanika vladajuće većine. Time je omogućeno da se o predloženoj tački dnevnog reda diskutuje u skladu sa skupštinskim procedurama.

Značaj otvaranja rasprave o poverenju vladi

Vanredno zasedanje skupštine sa temom poverenja vladi ima važnu ulogu u demokratskom procesu. Rasprava o poverenju Vladi Srbije pruža mogućnost svim poslanicima da iznesu svoje stavove o radu izvršne vlasti i da građani budu informisani o različitim argumentima.

Međutim, izostanak većeg dela opozicionih poslanika sa sednice može uticati na percepciju njihove spremnosti za aktivno učešće u radu Narodne skupštine. Na kraju, kvorum i mogućnost održavanja sednice bili su obezbeđeni zahvaljujući poslanicima vlasti, dok je opozicija ostala delimično neangažovana i pored sopstvenog zahteva.

Potpredsednik Srpske liste upozorava da su rušenja objekata na jezeru Gazivode primer institucionalnog nasilja prema Srbima.

Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, izjavio je da prištinska administracija na severu Kosova i Metohije ne poštuje vladavinu prava. On je naglasio da se primenjuje selektivan pristup zakonima prema srpskoj zajednici, što je, kako kaže, potvrđeno poslednjim rušenjem objekata na jezeru Gazivode. Simić je naveo da je došlo do trenutka kada međunarodna zajednica mora fizički da zaštiti Srbe i njihovu imovinu na KiM, s obzirom na aktuelnu situaciju.

Selektivna primena zakona i rušenje objekata

Prema njegovim rečima, objekti na jezeru Gazivode rušeni su bez završetka sudskih postupaka i bez mogućnosti da vlasnici iskoriste pravno sredstvo. Zakon mora da važi za sve, istakao je Simić. On je posebno naglasio: „Ne može se rušiti samo tamo gde žive Srbi, dok se stotine objekata pored drugih jezera i hiljade nelegalno izgrađenih objekata širom KiM godinama ne diraju.“ Simić smatra da ovakva selektivnost ukazuje da nije reč o urbanističkim merama, već o politički motivisanom pritisku i pokušaju zastrašivanja Srba.

Reakcije međunarodne zajednice i poziv na zaštitu

Simić je naveo da su reakcije međunarodnih predstavnika potvrdile ono na šta Srpska lista i srpska zajednica dugo upozoravaju – da prištinske vlasti na severu KiM ne poštuju vladavinu prava. On je naglasio značaj što je Evropska unija konstatovala da su objekti na Gazivodama rušeni dok su vlasnici već pokrenuli sudske postupke. Takođe, Evropska unija je pozvala da se odmah zaustave dalja uklanjanja objekata, prinudna iseljenja i preuzimanja imovine.

Poziv na konkretne mere i zaštitu srpske zajednice

Simić je istakao da pozdravlja jasne osude međunarodne zajednice, ali očekuje konkretne poteze. „Potrebno je da međunarodni predstavnici iskoriste mehanizme koje imaju i spreče nove jednostrane akcije poput rušenja više od dvadeset garaža u gradskom jezgru Severne Mitrovice.“ On je dodao da je došao trenutak gde međunarodna zajednica mora fizički da zaštiti Srbe i njihovu imovinu.

Opstrukcije rada srpskih opština i izborna volja građana

Govoreći o nedavnom sastanku sa međunarodnim predstavnicima, Simić je naveo da Srpska lista ukazuje na opstrukcije centralnih vlasti u Prištini prema radu većinski srpskih opština. On tvrdi da se pokušava obesmisliti izborna volja građana u tim opštinama, i da su Srbi na izborima jasno pokazali kome veruju i koga žele na čelu svojih lokalnih samouprava. Prema njegovim rečima, Srbima na Kosovu i Metohiji se sada onemogućava da ostvaruju svoja prava i zaštite svoju imovinu.

Zaključak: Zakon mora biti isti za sve zajednice

Na kraju, Simić je još jednom naglasio da zakon mora da važi za sve građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili lokaciju. On je pozvao međunarodnu zajednicu da preduzme konkretne korake u zaštiti srpske zajednice i njene imovine na severu Kosova i Metohije.

Ana Brnabić izrazila zabrinutost zbog pretnji Aleksandru Vučiću i postupanja tužiteljke, naglašavajući značaj bezbednosti

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je uznemirena zbog najnovijih pretnji predsedniku države Aleksandru Vučiću. U jutarnjem obraćanju, ona je istakla da pretnje Vučiću postaju sve monstruoznije, posebno nakon poslednjeg incidenta koji je uključivao osobu iz Kragujevca. Prema njenim rečima, osoba koja je uputila pretnje brzo je identifikovana i privedena zajedničkom akcijom Višeg javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pretnje Vučiću postaju ozbiljnije i češće

Brnabić je navela da ovakve pretnje, koje su juče upućene predsedniku, izazivaju zabrinutost kod većine građana. Prema njenim rečima, posebno zabrinjava što je kod uhapšene osobe pronađen nož, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo fotografiju tog predmeta. Ističe da je osoba nož pokazivala na snimku, što dodatno povećava ozbiljnost pretnji. Osim toga, Brnabić smatra da društvo ne posvećuje dovoljno pažnje ovoj temi i da je potrebno o pretnjama Vučiću govoriti ozbiljnije i racionalnije.

Odluka tužilaštva izazvala polemike

U svom izlaganju, Ana Brnabić je ukazala i na stav tužiteljke koja je donela odluku da ne dozvoli pretres stana i prostorija osobe koja je uputila pretnje Vučiću i jednom novinaru. Predsednica Skupštine smatra da je takva odluka problematična i da ugrožava javnu bezbednost. „Pa se onda pitate: a šta tačno treba da se desi da neki tužilac kaže: da, naravno da treba da pretresete sve“, rekla je Brnabić. Ona je dodala da smatra da tužiteljka politizuje svoj posao i time dodatno ugrožava bezbednost, jer ovakve pretnje zahtevaju odlučnu reakciju nadležnih organa.

Kontekst pretnji i reakcija institucija

Pretnje Vučiću, prema Brnabić, postaju sve manje ljudske i zahtevaju sistemski odgovor države. Ona je istakla da je osoba koja je uputila pretnju bila pod uticajem propagande protiv predsednika. Pored toga, Brnabić je navela da je važno da nadležne institucije bez odlaganja reaguju na svaku ozbiljnu pretnju, bez obzira na politička neslaganja. Zaključila je da bi, u svakom slučaju, tužilaštvo trebalo da reaguje jednako, bez obzira kome je pretnja upućena. Na taj način, smatra ona, obezbeđuje se veća sigurnost svih građana i jača poverenje u institucije.