Iskoristite ljuske od jaja kao izvor kalcijuma, prirodno sredstvo za čišćenje i đubrivo za biljke uz jednostavne korake

Većina žena svakodnevno baca ljuske od jaja, ne znajući da one mogu biti dragocen saveznik u domaćinstvu, ishrani i baštovanstvu. Ljuske od jaja bogate su kalcijumom i mineralima, što ih čini korisnim prirodnim resursom koji može doprineti zdravlju i održavanju doma bez upotrebe jakih hemikalija.

Nutricionistkinja Ivana Petrović naglašava: “Ljuske od jaja su izuzetno bogate kalcijumom i mogu biti odličan dodatak ishrani, posebno za žene nakon 50. godine kad je važno očuvati koštanu masu.”

Da biste napravili prah od ljuski, potrebno je da ih dobro operete, kuvate oko deset minuta radi dezinfekcije, zatim ih osušite, kratko zapečete u rerni i sameljete u fini prah. Tako dobijen prah čuvajte u zatvorenoj posudi u frižideru i koristite u malim količinama – na primer, kao dodatak smoothie-ju ili jogurtu.

Pored toga, ljuske su praktično rešenje za održavanje čistoće u kuhinji. Kada ih usitnite i pomešate sa malo soli i vrele vode, ova smesa može pomoći da očistite zagorelo posuđe bez agresivnih sredstava – dovoljno je blago protrljati površinu i isprati.

Još jedan koristan trik: zamrznute, usitnjene ljuske možete staviti u blender sa malo vode, čime ćete oštriti noževe blendera i produžiti mu vek trajanja.

Za ljubiteljke biljaka i baštovanstva, samlevene ljuske su idealno prirodno đubrivo. Dodajte ih zemlji kako biste obogatili tlo kalcijumom i podstakli jači rast biljaka. Takođe, kombinacija ljuski, sode bikarbone i malo vode deluje kao efikasno sredstvo za uklanjanje kamenca i tvrdokornih mrlja u kupatilu i kuhinji.

Sledeći put kada pripremate jaja, setite se ovih saveta i dajte ljuskama novu svrhu. Tako štedite novac, doprinosite svom zdravlju i pomažete očuvanju životne sredine.

Jednostavna priprema, bogat ukus i sveži sastojci čine ovu čorbu idealnom za jačanje imuniteta i okupljanje porodice

Domaća pileća čorba je neizostavan deo porodičnog ručka u mnogim domovima, posebno kada temperature padnu ili je potrebno dodatno ojačati organizam. Ova čuvena supa se sprema u brojnim domaćinstvima širom Srbije, a njena popularnost traje godinama zahvaljujući lako dostupnim sastojcima i poznatom, bogatom ukusu koji vraća u detinjstvo.

Za pripremu ovog omiljenog recepta koriste se pileće meso (najčešće batak ili celo pile), šargarepa, krompir, crni luk, koren celera i peršun. Posebno je važno koristiti sveže povrće i kvalitetno meso za pun, domaći ukus čorbe. Po želji, može se obogatiti dodatkom testenine ili pirinča.

Proces kuvanja počinje tako što se meso stavlja u hladnu vodu i lagano kuva kako bi otpustilo hranljive sastojke i aromu. Nakon što voda proključa, ubacuje se povrće isečeno na sitne komade, a zatim se dodaju so, biber i lovorov list. Čorbu je najbolje kuvati na tihoj vatri, kako bi svaki sastojak maksimalno dao svoj ukus.

Pred sam kraj kuvanja, po ukusu možete ubaciti malo testenine ili pirinča, a svež peršun se dodaje kao završni detalj koji daje posebnu aromu i svežinu. Ovakva priprema garantuje lagan, ali hranljiv obrok.

Stručnjaci ističu zdravstvene benefite pileće čorbe: “Pileća supa je idealan obrok za oporavak posle bolesti, ali i za svakodnevnu ishranu, jer hidrira organizam, obezbeđuje proteine i važne vitamine”, navodi dr Jelena Petrović.

Bilo da pravite brz ali zdrav ručak ili želite da obradujete porodicu, domaća pileća čorba je siguran izbor. Prilagodite je svom ukusu i uživajte u toplim mirisima iz detinjstva koji nikada ne izlaze iz mode.

Pravilna raspodela i kvalitet proteina mogu pomoći ženama da sačuvaju mišiće, kosti i energiju u zrelom dobu

Nakon 65. godine, žene se često suočavaju sa smanjenjem mišićne mase i gubitkom pokretljivosti, što može uticati na njihovu samostalnost i celokupni kvalitet života. Stručnjaci za ishranu naglašavaju da je tada unos proteina izuzetno važan, jer igra ključnu ulogu u očuvanju ne samo mišića, već i zdravlja kostiju, kože, kose i noktiju.

Proteini su izgrađeni od više od 20 aminokiselina, od kojih neke organizam ne može sam da proizvede, već ih moramo uneti putem hrane. Starenjem, telo teže koristi proteine, pa je važno obratiti pažnju ne samo na količinu, već i na kvalitet i ravnomernu raspodelu unosa tokom dana. Dr Dragana Petrović ističe: „Najbolje je da žene starije od 65 godina raspodele unos proteina na tri do četiri obroka dnevno. Tako telo efikasnije koristi dragocene aminokiseline i podstiče očuvanje mišića.“

Najkvalitetniji izvori proteina su jaja, piletina, ćuretina, riba, mlečni proizvodi, ali i biljna rešenja poput pasulja, sočiva, leblebija, badema i semenki. Posebno se izdvajaju jaja, koja sadrže idealan sastav aminokiselina, dok riba osim proteina obezbeđuje i zdrave masti korisne za srce i krvne sudove. Među aminokiselinama, leucin je posebno važan jer podstiče rast i obnavljanje mišićnog tkiva, a najviše ga ima u mesu, mlečnim proizvodima i mahunarkama.

Preporuka za žene starije od 65 godina je da unose oko 1,0 do 1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase svakog dana, dok fizički aktivne žene mogu povećati unos na 1,5 grama po kilogramu. Na primer, žena koja ima 70 kilograma treba da planira između 70 i 90 grama proteina dnevno, raspoređenih kroz obroke.

Pored prilagođene ishrane, preporučuje se i umerena fizička aktivnost – šetnje ili jednostavne vežbe sa sopstvenom težinom pomažu u očuvanju snage i sprečavanju gubitka mišićne mase. Sve promene u načinu ishrane, posebno kod žena sa postojećim bolestima bubrega, treba uvoditi u dogovoru sa lekarom.

Uz pažljiv izbor i raspodelu proteina u svakodnevnoj ishrani, žene u starijem životnom dobu mogu značajno poboljšati svoju vitalnost i očuvati nezavisnost.