Otkrivamo kako da vaš pire tokom posta ostane svilenkast i ukusan – bez kompromisa po pitanju zdravlja i ukusa.

Kada dođe vreme posta ili jednostavno želite laganiji obrok, mnoge žene se pitaju kako da naprave pire krompir bez mleka i masnoća, a da on ipak bude bogatog ukusa i kremaste teksture. U srpskim domaćinstvima ovo pitanje posebno je aktuelno u periodima posta, kada se mleko i maslac izostavljaju iz ishrane.

Iskusne domaćice i profesionalni kuvari predlažu vrlo jednostavno rešenje: koristite vodu u kojoj se krompir kuvao. Nakon što se krompir dobro skuva i ispasira, postepeno dodavanje toplih kašika te vode pravi veliku razliku – pire postaje gladak i svilenkast, i to bez dodatka mleka ili ulja. Preporuka je da birate beli krompir, bogat skrobom, kako biste postigli željenu kremastost. Dugogodišnja kuvarica Ana Jovanović savetuje: “Pire bez mleka i ulja može biti iznenađujuće ukusan ako se pravilno pripremi i koristi voda od kuvanja.”

Ovaj način pripreme odličan je za sve koji vode računa o zdravlju, žele posnu varijantu ili jednostavno preferiraju laganija jela. Osnovna verzija uključuje samo krompir, vodu od kuvanja i so, dok oni koji nisu u strogom postu mogu po želji dodati i malo biljnog mleka ili par kapi maslinovog ulja. Ipak, potpuno izostavljanje ovih dodataka čini obrok savršenim za post na vodi.

Recept je vrlo jednostavan: Potrebno je 1 kg krompira, voda za kuvanje i so po ukusu. Krompir oljuštite, iseckajte na jednake delove i kuvajte dok potpuno ne omekša. Potom odlijte vodu, ali deo sačuvajte. Krompir ispasirajte i postepeno dodajte sačuvanu vodu dok ne postignete željenu gustinu. Posolite po ukusu i služite dok je pire još topao.

Ovakav pire krompir praktičan je za svakodnevnu pripremu, odgovara svim uzrastima i odličan je izbor za žene koje paze na zdravu ishranu ili tokom posta ne žele da se odreknu omiljenog jela. Zahvaljujući ovom triku, klasični pire bez mleka i ulja postaje nezaobilazan deo posnog menija.

Pravilna priprema i umerena konzumacija ključni su za izbegavanje opasnosti koje kriju svakodnevne namirnice

Mnoge namirnice koje često koristimo u ishrani mogu postati opasne po zdravlje ako se ne pripreme ili konzumiraju na pravilan način, upozoravaju stručnjaci za ishranu i toksikologiju. Nutricionistkinja dr Milena Petrović posebno naglašava važnost informisanosti o rizicima, naročito za žene koje se brinu o zdravlju svojih porodica.

Semenke jabuke sadrže amigdalin, koji se u organizmu može pretvoriti u cijanid. Dr Petrović objašnjava da “povremeno progutana semenka nije štetna, ali drobljenje i konzumacija većih količina mogu izazvati mučninu, ubrzano disanje i vrtoglavicu”. Slična opasnost preti i kod koštica trešnje, kajsije i breskve, u kojima su takođe prisutni cijanogeni glikozidi.

Muškatni oraščić, često korišćen u kolačima i napicima, može izazvati halucinacije i ozbiljne tegobe zbog sadržaja miristicina ako se upotrebi u većim količinama. “Veća količina ovog začina, naročito kod dece, može izazvati trovanje”, upozorava stručnjak.

Sirovi ili slabo kuvani crveni pasulj bogat je lektinima, toksinima koji izazivaju povraćanje i dijareju. Da bi se lektini uništili, pasulj je potrebno kuvati najmanje 10 minuta na visokoj temperaturi. Patlidžan u sirovom obliku sadrži solanin, koji može izazvati probavne smetnje, pa se preporučuje da se uvek termički obradi.

Zeleni krompir, koji je bio previše izložen svetlosti, sadrži povišenu količinu solanina. Ova supstanca može dovesti do glavobolje, mučnine, pa čak i ozbiljnog trovanja, zbog čega je važno da se zeleni delovi krompira uklone pre pripreme.

Gorki bademi su još jedna potencijalno opasna namirnica jer sadrže mnogo amigdalina. Industrijski se pre upotrebe termički obrađuju, dok se za domaću upotrebu savetuje izbegavanje sirovih gorkih badema.

Sirova ili nedovoljno obrađena jaja mogu biti izvor bakterije Salmonella, koja izaziva povraćanje, dijareju i povišenu temperaturu. Isto važi i za pileće meso koje mora biti potpuno termički obrađeno kako bi se sprečila bakterijska infekcija.

Među ostalim rizičnim namirnicama nalaze se mlada boranija, određene ribe, sirova kafa, spanać koji je dugo stajao, kao i nekuvane pečurke. Pravilna priprema i umerenost u konzumaciji su najvažniji za zaštitu zdravlja, posebno u porodicama sa decom i starijim osobama.

Dr Petrović savetuje: “Obavezno se informišite o načinu pripreme manje poznatih namirnica i pridržavajte se preporučenih količina. Pravilna termička obrada i izbegavanje sirove hrane smanjuju rizik od trovanja i drugih zdravstvenih problema.”

Vođenje računa o načinu pripreme i izboru namirnica, kao i pridržavanje nekoliko osnovnih pravila, može vam omogućiti da uživate u hrani bez bojazni za svoje zdravlje.

Novo istraživanje otkriva da trenutna osećanja utiču na to da li biramo zdravu ili nezdravu užinu, naročito kod žena koje su na dijeti

Najnovija studija psihologa sa Flinders univerziteta otkrila je da emocije snažno utiču na to koje namirnice žene biraju tokom dana. U istraživanju je učestvovalo više od 150 žena koje su sedam dana vodile dnevnik ishrane i zapisivale svoja osećanja neposredno pre svakog obroka. Cilj je bio da se utvrdi kako upravo trenutne emocije, a ne dugotrajno raspoloženje, oblikuju prehrambene odluke, pogotovo kod žena koje pokušavaju da se drže određenog režima ishrane.

Studiju je predvodio psiholog dr Isaac Williams, koji je objasnio da žene koje ograničavaju unos hrane imaju dvostruko veće šanse da, kada su pod stresom, tužne ili emotivno uznemirene, posegnu za nezdravim grickalicama poput čokolade, peciva ili čipsa. Kako ističe dr Williams: “Negativne emocije često podrivaju naše namere da ostanemo dosledni zdravim navikama, jer tada biramo kaloričnije i nutritivno siromašnije namirnice.”

Zanimljivo je da žene koje nisu na dijeti najčešće posežu za hranom kada su srećne ili uzbuđene, birajući i zdrave i nezdrave užine. Dr Williams dodaje: “Dobar osećaj može biti isto tako snažan okidač za prepuštanje hrani kao i loše raspoloženje”, naglašavajući da pozitivne emocije ne znače automatski i zdravije izbore.

Rezultati pokazuju da upravo ono što osećamo neposredno pre obroka najviše utiče na naš izbor hrane, dok je dugotrajno emotivno stanje manje značajno. Profesor Eva Kemps navodi: “Neposredni emocionalni kontekst ključan je za odluke o hrani, dok dugotrajno emotivno raspoloženje ima manji uticaj.”

Iako je postojalo očekivanje da će žene sa izraženijim sposobnostima regulacije emocija manje podleći emocionalnom prejedanju, pokazalo se da te strategije imaju ograničen efekat. Najvažnije je, prema rezultatima, razvijati emocionalnu svesnost i prepoznavanje sopstvenih osećanja u trenutku. Dr Williams savetuje da je korisno koristiti kratke vežbe svesnosti i usporiti tempo pre obroka kako bismo bolje upravljali svojim izborima hrane.

Ova saznanja su posebno značajna za žene koje žele da unaprede svoje prehrambene navike, jer razumevanje i prepoznavanje trenutnih osećanja može pomoći u prevenciji impulzivnih izbora hrane, bez obzira na to da li su na dijeti ili ne.