Poznati lekari otkrivaju kako biraju zdrave slatkiše i razbijaju mitove o šećeru i riziku od raka

Tri američka onkologa — dr Nathan Handley, dr Dillon Cason i dr Tingting Tan — otkrili su šta biraju kada im se javi želja za slatkim. Njihov izbor voća pokazuje da stručnjaci u oblasti onkologije vode računa o tome šta unose u organizam. Takođe, oni naglašavaju da je veza između šećera i raka često pogrešno shvaćena. Kada se u svakodnevnom životu pojavi potreba za slatkišima, ovi lekari biraju voće umesto industrijskih proizvoda. Pre svega, voće je prirodan izvor šećera i sadrži vlakna, vitamine i minerale. Kao rezultat, daje energiju, ali ne opterećuje telo praznim kalorijama.

Za čim američki onkolozi posežu kada im se jede slatko

Dr Handley ističe: „Kada poželim nešto slatko, najčešće pojedem jabuku ili bobičasto voće. To zadovoljava želju, ali pomaže i celokupnom zdravlju.“ S druge strane, povremeni kolač nije zabranjen, ali onkolozi upozoravaju na preterano konzumiranje zaslađenih napitaka i industrijskih slatkiša. Štaviše, gazirani sokovi i energetski napici sadrže značajne količine šećera koje brzo mogu doprineti povećanju telesne mase.

Kako šećer utiče na rizik od raka

U svakodnevnoj komunikaciji često se čuje tvrdnja da „šećer hrani tumor“. Međutim, onkolozi objašnjavaju da sve ćelije, uključujući maligne, koriste glukozu kao izvor energije. To ne znači da će kolač ubrzati rast tumora ili da će potpuno izbacivanje šećera zaustaviti bolest. „Nema dokaza da unos šećera direktno pogoršava rak. Ključ je u balansu i održavanju zdrave telesne mase“, kaže dr Handley. Pored toga, gojaznost, koja je često rezultat preteranog unosa dodatnog šećera, povećava rizik za najmanje 13 vrsta karcinoma, uključujući rak dojke kod žena posle menopauze. Na kraju, važno je obratiti pažnju na količinu šećera u napicima i industrijskoj hrani.

Praktični saveti za žene koje žele da smanje unos šećera

Onkolozi savetuju ženama da male promene mogu imati veliki efekat na zdravlje. Na primer, zamena zaslađenih napitaka običnom vodom ili biljnim čajem smanjuje dnevni unos šećera. Takođe, biranje svežeg voća umesto slatkiša zadovoljava potrebu za slatkim i donosi važne nutrijente. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Na kraju, dr Cason zaključuje: „Umerenost je najvažnija.“ Na taj način, žene mogu povremeno uživati u kolaču bez osećaja krivice i sačuvati zdravlje. Balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost ostaju ključ za dobrobit svakog organizma.

U svetu u kojem se izgled često predstavlja kao merilo vrednosti, sve više mladih ljudi suočava se sa problemima koji nisu odmah vidljivi spolja. Poremećaji ishrane nisu samo pitanje hrane i telesne težine – oni predstavljaju složene psihičke probleme koji mogu ozbiljno uticati na zdravlje, odnose i svakodnevni život.

Mnogi poremećaji ishrane počinju neprimetno. Nekada sve izgleda kao želja za „zdravijim životom“, promena ishrane ili odluka da se smrša. Međutim, kod nekih osoba kontrola nad hranom postepeno postaje opsesija, a osećaj sopstvene vrednosti počinje da zavisi od izgleda i broja na vagi.

Jedan od najpoznatijih poremećaja jeste anoreksija nervoza, kod koje osoba ima snažan strah od dobijanja na težini i iskrivljenu sliku o sopstvenom telu. Iako može biti veoma mršava, osoba često i dalje oseća da nije dovoljno „vitka“.

Bulimija nervoza karakteriše se epizodama prejedanja nakon kojih mogu uslediti pokušaji da se „ponište“ posledice, poput različitih nezdravih ponašanja. Osoba često krije svoje probleme, zbog čega okolina dugo može da ne primeti da nešto nije u redu.

Postoji i poremećaj prejedanja, kod kojeg osoba doživljava ponavljajuće epizode nekontrolisanog unošenja velike količine hrane, često praćene osećajem krivice, stida i gubitka kontrole.

Društvene mreže mogu dodatno pojačati pritisak na mlade. Fotografije koje su obrađene filterima, nerealni standardi lepote i stalno poređenje sa drugima mogu stvoriti osećaj da neko „nije dovoljno dobar“. Posebno u periodu adolescencije, kada se identitet i samopouzdanje još razvijaju, takvi uticaji mogu biti veoma snažni.

Znakovi upozorenja mogu uključivati nagle promene u navikama ishrane, izbegavanje zajedničkih obroka, preteranu zabrinutost zbog izgleda, česta merenja, povlačenje iz društva, promene raspoloženja ili opsesivno vežbanje. Nijedan pojedinačni znak ne mora značiti da postoji poremećaj, ali promene koje traju i utiču na život zahtevaju pažnju.

Veliki problem predstavlja ćutanje. Mnogi mladi kriju svoje teškoće zbog stida ili straha da ih drugi neće razumeti. Zbog toga je važno stvarati okruženje u kojem se o mentalnom zdravlju i odnosu prema telu može otvoreno razgovarati, bez osuđivanja.

Podrška porodice, prijatelja i stručnjaka može imati ključnu ulogu u oporavku. Rano prepoznavanje problema povećava mogućnost da osoba dobije odgovarajuću pomoć i vrati zdrav odnos prema hrani i sopstvenom telu.

Poremećaji ishrane nisu hir niti faza. Oni su ozbiljni problemi koji zahtevaju razumevanje, strpljenje i podršku. Iza svakog slučaja nalazi se osoba koja se ne bori samo sa hranom, već često sa pritiskom, nesigurnostima i načinom na koji vidi sebe.

Pravi cilj nije savršen izgled, već zdrav odnos prema sebi.

Mnogi ljudi mesecima, pa čak i godinama pokušavaju da izgube višak kilograma. Menjaju ishranu, počinju da vežbaju, izbacuju određene namirnice, ali vaga i dalje ne pokazuje rezultat kojem se nadaju. Tada se često javlja pitanje: „Šta radim pogrešno?“

Odgovor nije uvek samo u broju kalorija ili količini treninga. Na proces mršavljenja utiče čitav niz faktora – od svakodnevnih navika, stresa i sna, do načina na koji biramo hranu i organizujemo život.

Stroge dijete često nisu dugoročno rešenje

Jedna od najčešćih grešaka jeste ulazak u ekstremne režime ishrane. Brzo odricanje od velikog broja namirnica može kratkoročno dati rezultate, ali često dovodi do osećaja uskraćenosti i kasnijeg vraćanja starim navikama.

Održivo mršavljenje uglavnom podrazumeva promene koje možete da primenjujete duže vreme – uravnoteženu ishranu, kontrolu porcija i realne ciljeve.

Stres može biti skriveni neprijatelj

Svakodnevni stres često utiče na način na koji jedemo. Mnogi ljudi u napetim periodima posežu za hranom kao izvorom utehe, posebno za namirnicama bogatim šećerom i mastima.

Pored toga, dugotrajan stres može uticati na hormone povezane sa apetitom i osećajem gladi, zbog čega je nekim ljudima teže da održe plan ishrane.

Nedostatak sna usporava napredak

Kvalitetan san često se zanemaruje kada se govori o mršavljenju. Nedovoljno odmora može uticati na energiju, raspoloženje i izbor hrane tokom dana.

Kada smo umorni, češće biramo brza i kaloričnija rešenja, a istovremeno imamo manje volje za fizičku aktivnost.

„Zdrava hrana“ ne znači uvek manje kalorija

Mnogi ljudi naprave grešku jer određene namirnice smatraju automatski pogodnim za mršavljenje. Iako su orašasti plodovi, zdrava ulja, smutiji ili proteinske grickalice često kvalitetan izbor, količina je i dalje važna.

Prava ravnoteža podrazumeva izbor kvalitetnih namirnica, ali i svest o ukupnom unosu hrane.

Premalo kretanja tokom dana

Redovan trening je važan, ali ukupna dnevna aktivnost takođe igra veliku ulogu. Osoba može provesti sat vremena u teretani, ali ako ostatak dana sedi, ukupna potrošnja energije može biti manja nego što očekuje.

Više hodanja, stepenice umesto lifta i češće pauze od sedenja mogu biti jednostavne promene koje doprinose rezultatima.

Nerealna očekivanja mogu doneti razočaranje

Mnogi odustanu jer očekuju promene preko noći. Međutim, telo ne reaguje isto kod svih ljudi, a brzina gubitka kilograma zavisi od brojnih faktora.

Umesto fokusiranja samo na broj na vagi, korisno je pratiti i druge pokazatelje – više energije, bolju kondiciju, kvalitetniji san i promene u obimu tela.

Kada je vreme potražiti stručni savet?

Ako osoba duže vreme pokušava da smrša uz promene navika, a nema očekivane rezultate, razgovor sa lekarom ili nutricionistom može biti koristan. Određena zdravstvena stanja i terapije mogu uticati na telesnu težinu, pa je važno sagledati širu sliku.

Ključ nije u savršenstvu, već u doslednosti

Mršavljenje nije samo pitanje discipline, već kombinacija navika, zdravlja, psihičkog stanja i načina života. Male, ali dosledne promene često daju bolje rezultate od kratkotrajnih i strogih režima.

Ako ste pokušali sve, možda problem nije u tome što se ne trudite dovoljno, već u tome što neki skriveni faktori još uvek usporavaju vaš napredak. Prvi korak je da ih prepoznate – a zatim napravite plan koji možete da pratite na duže staze.