Miris domaće kuhinje i jednostavni sastojci ponovo su u centru pažnje. Press.rs danas donosi recept za jelo koje se brzo priprema, a ukusom može da parira i najpoznatijim specijalitetima iz restorana.

Ako tražite ideju za ručak koji će oduševiti celu porodicu, kremasta piletina sa pečurkama pravi je izbor. Spoj sočnog mesa, nežnog krem sosa i aromatičnih začina stvara savršen obrok za svaki dan.

Kremasta piletina sa pečurkama

Sastojci:

• 600 g pilećeg filea
• 300 g šampinjona
• 1 glavica crnog luka
• 2 čena belog luka
• 200 ml pavlake za kuvanje
• 100 ml mleka
• 2 kašike maslinovog ili običnog ulja
• 1 kašičica slatke paprike
• malo soli i bibera
• prstohvat origana ili peršuna
• 50 g rendanog kačkavalja (po želji)

Priprema:

Piletinu iseći na kockice ili trakice, začiniti solju, biberom i slatkom paprikom, pa kratko propržiti na zagrejanom ulju dok ne dobije zlatnu boju.

Dodati sitno seckan crni luk i beli luk, pa nastaviti dinstanje nekoliko minuta. Kada luk omekša, ubaciti isečene pečurke i kuvati dok ne puste vodu i ne postanu mekane.

Sipati pavlaku za kuvanje i mleko, smanjiti temperaturu i ostaviti da se sos lagano krčka desetak minuta. Na kraju dodati malo origana ili svežeg peršuna, a ljubitelji punijeg ukusa mogu ubaciti i rendani kačkavalj.

Savršen dodatak ovom jelu je pire krompir, testenina ili svež domaći hleb kojim se može pokupiti svaki zalogaj kremastog sosa.

Tajna ukusa

Kuvari savetuju da se piletina ne prži predugo, kako bi ostala mekana i sočna. Malo svežeg peršuna pred serviranje daje jelu poseban miris i izgled.

Press.rs preporuka: sačuvajte ovaj recept, jer će se vrlo brzo naći među omiljenim jelima na vašem stolu.

Nova evropska studija pokazuje kako industrijska ishrana narušava ravnotežu masti kod žena i povećava rizik od bolesti.

Ultra-prerađena hrana utiče na zdravlje i masnoće u krvi žena – ovo je ključni zaključak velike evropske studije objavljene ovog leta. Istraživači su sproveli analizu navika u ishrani i zdravstvenih pokazatelja kod više od 15.200 osoba iz deset evropskih zemalja. Učestvovalo je mnogo žena, a rezultati su pokazali da čest unos industrijski prerađenih proizvoda može značajno promeniti sastav masti u krvi. Zbog toga, rastu rizici od srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti kod žena svih uzrasta.

Kako ultra-prerađena hrana utiče na žensko zdravlje

Pre svega, ultra-prerađena hrana obuhvata proizvode sa mnogo dodataka, poput emulgatora, veštačkih boja i pojačivača ukusa. U tu grupu spadaju gazirani napici, industrijske grickalice, mesne prerađevine i gotova zamrznuta jela. Osim toga, ovakva hrana obično sadrži previše šećera, masti i soli, ali veoma malo vitamina, minerala i vlakana. Istraživanje je pokazalo da žene koje često konzumiraju ove proizvode imaju drugačiji profil masnih kiselina u krvi. Kao rezultat, kod njih se povećava nivo industrijskih trans masti i zasićenih masnih kiselina, dok korisne omega-3 masne kiseline opadaju.

Promene u organizmu i dugoročne posledice

S druge strane, niži nivo omega-3 masnih kiselina, posebno DHA, može negativno uticati na rad mozga i srca. Takođe, naučnici su otkrili promene u metabolizmu lipida i drugih jedinjenja važnih za energiju. Zbog toga se kod žena narušava ravnoteža masti i povećava sklonost ka metaboličkim poremećajima. Hormonski status dodatno može uticati na to kako organizam reaguje na ovakvu ishranu. Konačno, dugoročan unos ultra-prerađene hrane može dovesti do povećanog rizika od bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Preporuke za žene koje žele zdraviju ishranu

Glavna autorka studije, dr Džesika Blanko-Lopez, ističe: „Naša studija jasno pokazuje kako ultra-prerađena hrana utiče na zdravlje i masnoće u krvi žena.“ Pored toga, ona savetuje da žene biraju prirodnije i manje prerađene namirnice. To uključuje sveže voće i povrće, orašaste plodove, ribu, mahunarke i nemasno meso. Ipak, iako je ponekad lakše posegnuti za gotovim obrokom, mnogo je zdravije kuvati kod kuće. Na kraju, redovno konzumiranje prirodne hrane može doprineti boljoj energiji, boljem raspoloženju i smanjenju rizika od hroničnih bolesti kod žena.

Nutricionistkinja otkriva kada birati industrijske proizvode, a kada se osloniti na prirodne izvore proteina

Jovana Srejić Ferluga, specijalista nutricionistkinja, ističe da su proteinski proizvodi sve prisutniji u ishrani savremenih žena. Takođe, mnoge žene se pitaju da li proteinski puding može da zameni jaja, ribu ili druge prirodne izvore proteina. Zbog toga je važno znati razliku između industrijskih i prirodnih izvora. Pre svega, oznaka „high protein” ne znači automatski da je proizvod zdrav. Mnoge žene biraju proteinski puding zbog praktičnosti, posebno kada su u žurbi ili kada im je potreban brz obrok. Međutim, izbor nije uvek tako jednostavan.

Proteinski puding ili jaja: šta je zapravo bolji izvor proteina za žene

Prema rečima Jovane Srejić Ferluga, proteinski puding može biti zgodna užina, ali ne sadrži sve nutritivne prednosti koje nude jaja ili riba. Jaja osim proteina obiluju vitaminima, mineralima i zdravim mastima. Takođe, riba nudi omega-3 masne kiseline, dok mahunarke obezbeđuju vlakna. Industrijski proizvodi često sadrže više kalorija, zasićenih masti i dodatih šećera. Zbog toga je važno čitati deklaraciju, a ne oslanjati se samo na natpis „high protein”. Na taj način žene mogu napraviti informisan izbor.

Ko zapravo treba da koristi proteinski puding

Većina zdravih žena može uneti dovoljno proteina kroz uobičajene obroke. „Ako pojedete jaja za doručak, jogurt za užinu i porciju ribe ili mesa za ručak, gotovo sigurno ste uneli dovoljno proteina“, kaže Srejić Ferluga. Međutim, proteinski puding može biti koristan za žene koje su fizički aktivne, imaju ubrzan tempo života ili ponekad nemaju vremena za pripremu obroka. Ipak, on ne može zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Najbolji izbori za dnevni unos proteina kod žena

Prirodni izvori proteina, kao što su jaja, riba, piletina, ćuretina, grčki jogurt i sveži sir, preporučuju se za svakodnevnu ishranu. Osim toga, mahunarke, tofu i tempeh su odličan izbor za žene koje ne jedu meso. „Prirodni izvori proteina donose više benefita organizmu jer sadrže i druge važne nutrijente“, zaključuje Srejić Ferluga. Na kraju, važno je slušati potrebe svog tela i birati namirnice koje doprinose celokupnom zdravlju. Tako žene mogu sačuvati energiju, vitalnost i ravnotežu u svakodnevnom životu.