Na sastanku razmatrane mogućnosti za unapređenje odnosa sa SAD, naglašena potreba zaštite srpske duhovne i kulturne baštine.

Patrijarh srpski Porfirije sastao se danas sa predstavnicima Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, razgovarajući o očuvanju baštine na Kosovu i Metohiji. Na sastanku su prisustvovali predsednik Kongresa Vladimir Marković i član Kongresa Danijel Vajdić, koji je i predsednik kompanije iz Vašingtona. Prema zvaničnom saopštenju, glavne teme bile su zaštita srpske duhovne, istorijske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i položaj srpskog naroda u toj oblasti.

Zaštita srpske baštine na Kosovu i Metohiji

Tokom razgovora, učesnici su posebno istakli značaj očuvanja svetinja Srpske pravoslavne crkve i slobode veroispovesti. Prema saopštenju, naglašena je i potreba za većim međunarodnim angažovanjem u cilju zaštite kulturnog nasleđa i identiteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Na taj način, svi učesnici su se saglasili da je kontinuirana saradnja sa međunarodnim partnerima od suštinskog značaja za unapređenje zaštite srpske baštine na Kosovu i Metohiji.

Pored toga, razgovor je obuhvatio i mogućnosti unapređenja verske diplomatije. Sagovornici su razmatrali kako se odnosi sa administracijom Sjedinjenih Američkih Država mogu dodatno ojačati, a sve na temeljima zajedničkih hrišćanskih vrednosti. Takođe, ukazano je na važnost nastavka dijaloga sa američkim partnerima radi promovisanja mira i očuvanja identiteta srpske zajednice.

Odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama

Sastanak patrijarha Porfirija sa predstavnicima Kongresa srpsko-američkog prijateljstva naglasio je potrebu za jačanjem međunarodne saradnje. Učesnici su ocenili da su kontinuirani dijalog i zajedničke inicijative ključni za zaštitu srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Osim toga, istaknuta je i važnost promovisanja mira i negovanja zajedničkih hrišćanskih vrednosti u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Na kraju, tokom sastanka je zaključeno da je očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda od vitalnog značaja. Prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve, sve strane su saglasne da međunarodni angažman i nastavak dijaloga ostaju prioriteti u zaštiti srpske baštine na Kosovu i Metohiji.

Poslednjih godina sve češće čujemo izraz afrička kuga svinja. Vest o pojavi bolesti među domaćim ili divljim svinjama izaziva zabrinutost među proizvođačima, ali i među građanima koji se pitaju – šta je zapravo ova bolest, kako se širi i da li postoji opasnost za ljude?

Šta je afrička kuga svinja?

Afrička kuga svinja (AKS) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Izaziva je virus iz porodice Asfarviridae, a poznata je po tome što može da izazove velike gubitke u stočarstvu.

Bolest je prvi put opisana početkom 20. veka u Africi, a kasnije se proširila na različite delove sveta. Poslednjih godina zabeležena je i u Evropi, uključujući područja Balkana.

Najveći problem kod ove bolesti jeste njeno brzo širenje i činjenica da za nju ne postoji široko dostupna vakcina koja bi se koristila kao glavno rešenje u suzbijanju epidemija.

Kako se afrička kuga prenosi?

Virus se može preneti na više načina:

• direktnim kontaktom zaražene i zdrave svinje;
• preko krvi, telesnih tečnosti i izlučevina zaraženih životinja;
• preko kontaminirane hrane, opreme, odeće i obuće;
• preko vozila i predmeta koji su bili u kontaktu sa zaraženim životinjama;
• preko ostataka mesa i proizvoda od svinjskog mesa koji nisu pravilno odloženi.

Posebno važnu ulogu u širenju bolesti mogu imati divlje svinje, koje virus mogu preneti na velike udaljenosti.

Koji su simptomi kod svinja?

Kod zaraženih životinja mogu se pojaviti:

• visoka temperatura;
• gubitak apetita;
• slabost i malaksalost;
• krvarenja na koži i unutrašnjim organima;
• problemi sa kretanjem;
• uginuće u težim slučajevima.

Kod nekih oblika bolesti uginuće može nastupiti veoma brzo, zbog čega je važno rano prepoznati sumnjive slučajeve.

Da li su ljudi u opasnosti?

Najvažnije pitanje za građane jeste – može li afrička kuga svinja da pređe na čoveka?

Odgovor je: ne.

Afrička kuga svinja nije bolest koja se prenosi na ljude. Čovek ne može da se zarazi ovom bolešću niti ona predstavlja direktnu zdravstvenu opasnost za stanovništvo.

Ipak, ljudi mogu imati važnu ulogu u širenju virusa među svinjama. Na primer, osoba koja poseti zaraženo područje može nehotice preneti virus preko obuće, odeće, alata ili ostataka hrane.

Da li je meso bezbedno?

Meso svinja koje su pregledane i potiču iz kontrolisanog lanca proizvodnje bezbedno je za upotrebu.

Međutim, zabranjeno je koristiti meso životinja za koje postoji sumnja da su obolele ili koje su uginule od nepoznatog uzroka. Takvi proizvodi mogu doprineti širenju bolesti među životinjama.

Kako se zaštititi?

Stručnjaci preporučuju nekoliko osnovnih mera:

• ne kupovati meso i proizvode nepoznatog porekla;
• ne unositi ostatke hrane u objekte gde se drže svinje;
• održavati higijenu obuće, odeće i opreme;
• prijaviti sumnjive slučajeve nadležnim službama;
• ne dodirivati uginule divlje svinje.

Afrička kuga svinja predstavlja ozbiljan problem za stočarstvo i poljoprivredu, ali ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.

Na dan posvećen Svetom Doroteju, pravoslavni vernici pale sveće, mole se i podsećaju na važnost pomoći bližnjima

Sveti Dorotej, episkop tirski, sutra će biti u centru pažnje pravoslavnih vernika, koji tradicionalno obeležavaju njegov praznik. Iako ovaj praznik nije među najvećima u crkvenom kalendaru, običaji i učenja koja prate ovaj dan posebno se poštuju u crkvenim krugovima. Prema predanju, na praznik Svetog Doroteja, vernici posebno vode računa da ne naruše post sredom i petkom, a takođe nastoje da pomognu svakome kome je pomoć potrebna.

Ko je bio Sveti Dorotej i zašto je važan

Sveti Dorotej bio je episkop grada Tira u doba cara Dioklecijana, poznatog po progonu hrišćana. U tom periodu, bio je prinuđen da napusti svoju episkopiju, ali se po dolasku cara Konstantina Velikog vratio i nastavio da propoveda Jevanđelje. Prema crkvenom predanju, doživeo je duboku starost, više od sto godina. Pisao je na grčkom i latinskom jeziku, a njegovo najpoznatije delo je grčko-latinska „Sintagma“. Njegov život okončan je za vreme cara Julijana Odstupnika, kada je ponovno pokrenut progon hrišćana. Tada je, kako crkva navodi, pretrpeo mučenja i postradao zbog svoje vere.

Običaji i poruke praznika Svetog Doroteja

Na praznik Svetog Doroteja, vernici se podsećaju važne pouke iz njegovog života. Pre svega, ističe se značaj poštovanja posta sredom i petkom. Osim toga, običaji nalažu da se nikome ne uskrati pomoć ako je moguće pružiti je. U besedi koja se vezuje za ovaj dan, naglašava se: „Nikada ne narušavaj post u sredu i u petak… Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti. Ne odriče ni tebi Gospod ono što tebi treba, ne odreci ni ti čoveku, koga ti je Gospod poslao u susret, da kuša srce tvoje.“ Ove reči podsećaju vernike da vera nije samo u molitvi, već i u svakodnevnim delima milosrđa i pomoći bližnjima.

Kako vernici obeležavaju praznik Svetog Doroteja

Na ovaj dan, običaj je da vernici posete crkvu i zapale sveću za zdravlje ukućana i pokoj duša preminulih. Pored toga, mnogi se odlučuju za tihu molitvu u svom domu. Prema narodnom verovanju, važno je izbegavati svađe i ružne reči. Dan posvećen svetitelju treba provesti u miru, praštanju i dobrim delima. Mnogi koriste ovaj dan da pomognu siromašnima, posete bolesne ili daju prilog crkvi, verujući da se dobro vraća dobročinitelju.

Molitva Svetom Doroteju i značaj praznika

Molitva upućena Svetom Doroteju glasi: „Sveti sveštenomučeniče Doroteje, verni slugo Hristov, koji si svoj život posvetio istini i ljubavi Božjoj, izmoli od Gospoda mir našim srcima, snagu u iskušenjima i mudrost da hodimo putem vere. Nauči nas da budemo milosrdni prema bližnjima, postojani u dobru i istrajni u molitvi. Neka tvojim svetim molitvama Gospod podari zdravlje, slogu i blagoslov našim porodicama i sačuva nas od svakog zla. Amin.“ Takođe, ovaj praznik podseća na značaj istrajnosti u veri i spremnosti na pomoć drugima, što je centralna poruka učenja Svetog Doroteja.