Saznajte kako da pomoću čula i pravilnog čuvanja procenite bezbednost namirnica čiji je rok trajanja prošao

Mnoge žene svakodnevno proveravaju rokove na namirnicama, posebno kada brinu o ishrani svoje porodice. Međutim, oznaka “najbolje upotrebiti do” na deklaraciji uglavnom označava preporučeni period za očuvanje kvaliteta, a ne nužno i sigurnost hrane. Čak i kada rok prođe, određene namirnice, poput mleka ili suhomesnatih proizvoda, mogu biti bezbedne nekoliko dana duže, pod uslovom da su ispravno skladištene i ne pokazuju znake kvarenja. Sa druge strane, kod lako kvarljivih namirnica, oznaka “upotrebiti do” označava krajnji datum kada bi trebalo da ih konzumirate, naročito ako nisu stalno držane u frižideru.

Važno je razumeti razliku između oznaka na deklaracijama. “Najbolje upotrebiti do” se odnosi na optimalan kvalitet, dok “upotrebiti do” označava poslednji dan bezbedne konzumacije. Pored toga, “prodati do” i “zamrznuti do” su uglavnom namenjeni prodavcima i proizvođačima za upravljanje zalihama, pa nisu presudne za krajnje korisnike.

Pored čitanja etiketa, važno je da uključite sva svoja čula kako biste procenili ispravnost hrane. Ako primetite neuobičajen miris, promenu boje, prisustvo plesni, zgrušavanje, sluzavu ili previše tečnu teksturu, preporuka je da takvu hranu odmah bacite. Stručnjaci savetuju: “Ako hrana izgleda, miriše ili ima ukus drugačiji nego što je uobičajeno, nemojte je konzumirati”, ističe dr Jelena Petrović, specijalista higijene ishrane.

Što se tiče čuvanja, mleko se može držati u frižideru do sedam dana, sveže meso poput govedine i piletine najbolje je iskoristiti u roku od jednog do dva dana, a jaja ostaju sveža tri do pet nedelja. Otvorene suhomesnate proizvode treba potrošiti u roku od tri do pet dana. Zamrznuta hrana može ostati bezbedna duži vremenski period, ali sa vremenom može izgubiti na ukusu i teksturi.

Za najbolju sigurnost, preporučuje se čuvanje hrane u čistom frižideru na temperaturi do 4°C, dok bi zamrzivač trebao biti na -18°C. Održavanje higijene i redovno proveravanje namirnica doprinose zdravlju cele porodice. Iako su deklaracije korisne, konačnu odluku o bezbednosti hrane donosite pažljivim posmatranjem i procenom znakova kvarenja.

Saznajte kada gazirana voda može pomoći kod digestivnih smetnji i kome se ipak ne preporučuje

Gazirane mineralne vode su popularne ne samo zbog svog osvežavajućeg ukusa, već i zbog potencijalnog pozitivnog uticaja na digestivne tegobe. Mnoge žene razmišljaju da li gazirana voda može ublažiti simptome poput nadutosti, bolova u stomaku ili zatvora, ili pak može pogoršati probleme kod osoba sa osetljivim želucem. Jedno od važnih istraživanja iz 2002. obuhvatilo je 21 osobu sa dispepsijom i zatvorom, koje su tokom dve nedelje svakodnevno pile 1,5 litar gazirane mineralne vode ili obične vode sa česme. Pokazalo se da su ispitanici koji su konzumirali gaziranu mineralnu vodu imali poboljšane simptome – smanjenu nadutost, slabiji bol i lakše pražnjenje creva. Kod onih koji su pili običnu vodu, ovakav efekat nije uočen.

Stručnjaci ipak naglašavaju važnost kombinacije dovoljnog unosa tečnosti sa vlaknastom ishranom. Prema rečima gastroenterologa dr Ane Kalaba: “Gazirana voda može biti korisna kod blažih oblika zatvora i dispepsije, ali ne treba zanemariti ulogu pravilne ishrane.”

S druge strane, žene koje pate od gorušice ili gastroezofagealnog refluksa (GERB) često strahuju da gazirana voda može pogoršati simptome. Najnovija istraživanja pokazuju da sama gazirana voda bez dodatih šećera i aroma uglavnom ne predstavlja problem, dok su gazirani napici sa šećerom, kofeinom i kiselinama ti koji češće izazivaju tegobe.

Što se tiče zdravlja zuba, aromatizovane gazirane vode mogu oštetiti zubnu gleđ, ali obična gazirana voda je daleko manje štetna od citrusnih sokova ili gaziranih pića. Stomatolozi ipak preporučuju da se ne preteruje sa količinama i da se voda konzumira uz obrok.

Novija istraživanja ukazuju i da gazirana voda može podstaći rad creva i smanjiti osećaj nadutosti, što je posebno korisno ženama koje se sa ovim problemima sreću tokom menstrualnog ciklusa ili promena u ishrani.

Važno je napomenuti da gazirana voda ipak nije preporučljiva svim osobama. Ukoliko imate izražen refluks, česte nadutosti ili vrlo osetljiv želudac, simptomi se mogu pogoršati nakon konzumacije. Uvek se savetuje individualizovan pristup i savetovanje sa lekarom kod dugotrajnih stomačnih problema.

Zaključak je da gazirana voda može biti od pomoći kod blažih stomačnih tegoba, ali nije univerzalno rešenje. Najvažnije je osluškivati potrebe svog organizma i odabrati ono što najviše prija vašem telu.

Gastroenterolog otkriva koji mlečni proizvod je efikasniji za zdravlje creva i oporavak posle vežbanja

Izbor pravog mlečnog proizvoda može imati veliki značaj za žene koje brinu o zdravlju creva i mišića, ističe prof. dr Vojislav Perišić, poznati gastroenterolog. On savetuje da osobe koje imaju problema sa probavom ili su fizički aktivne pažljivo biraju između kiselog mleka i jogurta u skladu sa svojim potrebama i zdravstvenim stanjem.

Prema rečima dr Perišića, kiselo mleko sadrži čak 50 puta više probiotskih bakterija od jogurta. Ove korisne bakterije – Lactobacillus salivarius, helveticus i bulgaricus – mogu biti od pomoći kod blažih crevnih infekcija i poboljšanja varenja. Takođe, naročito su korisne kod dece koja pate od akutnih digestivnih tegoba.

Međutim, u slučajevima težih stanja, kao što je ozbiljni gastroenteritis, profesor preporučuje da se prednost da jogurtu. Jogurt ima manje laktaze, što olakšava varenje osobama sa osetljivim stomakom. “Ako preterate sa kiselim mlekom, naročito ako već imate osetljiv digestivni sistem, može doći do nadimanja i neprijatnog osećaja u stomaku. U tom slučaju, birajte jogurt sa manje laktaze,” naglašava dr Perišić.

Proteini iz kiselog mleka takođe pozitivno utiču na oporavak i snagu mišića nakon vežbanja, zahvaljujući nekazeinskim proteinima. Efekat nije spektakularan, ali doprinosi boljem opštem stanju organizma. Osim toga, sastojci iz kiselog mleka imaju umirujući efekat na nervni sistem, što potvrđuju i istraživanja profesora o kvalitetu sna kod beba koje su konzumirale mleko bogato kazeinom.

Dr Perišić naglašava važnost umerenosti, posebno kod ljudi sklonih digestivnim smetnjama. Preterana konzumacija mlečnih proizvoda, zbog viška organskih kiselina kao što je propionska, može negativno uticati na nervne ćelije i ubrzati njihovo starenje. Zato je važno slušati potrebe svog tela i prilagoditi izbor mlečnih proizvoda ličnim potrebama.

Zaključak profesora je jasan: kiselo mleko je odličan saveznik kod blagih digestivnih problema i za oporavak mišića, dok se kod težih infekcija preporučuje oprez i izbor jogurta. Umerenost i individualni pristup ostaju ključni za očuvanje zdravlja.