Stručnjaci ističu važnost bobičastog voća i orašastih plodova u svakodnevnoj ishrani za prevenciju kardiovaskularnih problema kod žena

Zdravlje srca je jedna od najvažnijih tema za žene koje žele da sačuvaju vitalnost i dugovečnost, a ishrana je ključni faktor. Dijetolog Julia Zumpano, specijalista za preventivnu kardiologiju, objašnjava da svakodnevni izbor hrane ima direktan uticaj na rad srca i ceo kardiovaskularni sistem. Kako ističe, “definitivno možete da smanjite rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti ako jedete određenu hranu svakog dana”.

Namirnice bogate antioksidansima, vlaknima, omega-3 masnim kiselinama, vitaminima i mineralima izuzetno su korisne za srce. Iako se omega-3 često vezuje za ribu, Zumpano ističe da su i orašasti plodovi i razne semenke odličan izvor. Orasi sadrže biljni oblik omega-3 masne kiseline – alfa-linolensku kiselinu (ALA), dok lan, čija, bundeva i konoplja dodatno pomažu u smanjenju upalnih procesa.

Važno je voditi računa o količini, jer su ove namirnice, iako zdrave, i kalorične. Preporučuje se biranje neslanih varijanti kako bi se izbegao preveliki unos natrijuma.

Bobičasto voće, iako sitno, ima jak zaštitni efekat na srce zahvaljujući visokim dozama fitonutrijenata – moćnim antioksidansima koji štite ćelije i smanjuju upale. Vlakna iz ovih plodova doprinose snižavanju lošeg holesterola, što dodatno podržava rad srca. Najbolji izbor su kupine, borovnice, maline i jagode.

Pored bobičastog, i druge vrste voća poput jabuka, citrusa, grožđa, manga, papaje, krušaka i nara, bogate su vitaminima i antioksidansima koji blagotvorno utiču na krvne sudove i krvni pritisak.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje, uvođenje raznovrsnih semenki i voća u svakodnevnu ishranu predstavlja jednostavan i efikasan način da zaštite svoje srce i spreče pojavu kardiovaskularnih oboljenja.

Čokolada može uticati na san zbog šećera, kofeina i teobromina – saznajte kada je najbolje vreme za uživanje bez posledica

U vreme uskršnjih praznika, čokoladne figure u obliku zečeva i jaja uvek su omiljeni deo porodičnog stola. Iako ovim poslasticama retko ko može da odoli, važno je obratiti pažnju na to u koje doba dana ih konzumiramo, pogotovo ukoliko imate problema sa spavanjem.

Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste za ishranu, čokolada sadrži sastojke koji mogu negativno uticati na kvalitet sna. “Čokolada nije samo izvor uživanja, već sadrži i šećer, kofein i teobromin. Ovi sastojci deluju stimulativno na organizam i mogu izazvati nesanicu, posebno ako ih unosite pred spavanje”, objašnjava dr Petrović.

Šećer, koji je glavni sastojak uskršnjih čokoladica, može izazvati brzi porast i zatim pad šećera u krvi. To najpre može dati osećaj energije, ali potom i dovesti do nervoze i slabosti, što dodatno otežava uspavljivanje. Kofein, iako u čokoladi ima ga manje nego u kafi, doprinosi budnosti, a više čokoladica pojedenih u kratkom periodu može poremetiti san. Teobromin, prirodni stimulans iz kakaa, ubrzava srčani ritam i može izazvati nemir, naročito kod onih osetljivih na stimulanse.

Osim uticaja na san, kasnovečernje grickanje čokolade može dovesti i do problema sa varenjem. Masna i slatka hrana, kakve su uskršnje čokoladice, može usporiti varenje i povećati rizik od refluksa kiseline, posebno ako se jede neposredno pre odlaska u krevet.

Stručnjaci savetuju da se sa konzumiranjem slatkiša ne preteruje u večernjim satima. “Idealno bi bilo da čokoladu pojedete u prvoj polovini dana, ili najkasnije tri sata pre spavanja. Tako ćete uživati u omiljenoj poslastici, a da ne ugrozite svoj san i zdravlje”, ističe dr Petrović.

Iako praznici podrazumevaju posebnu atmosferu i želju za slatkim, uz male promene navika moguće je sačuvati dobro raspoloženje i kvalitetan san.

Otkrijte kako temperatura i kvalitet vode, kao i pravilan odnos sastojaka, čine vašu tursku kafu bogatijom i ukusnijom

Za mnoge žene u Srbiji, jutro nije potpuno bez šoljice turske kafe. Ipak, često se dešava da zbog rutine ili brzine napravimo greške koje umanjuju bogatstvo ukusa ovog omiljenog napitka. Najčešća greška je dodavanje kafe u vodu koja je upravo proključala. Nutricionistkinja Milena Jovanović ističe da “kipuća voda može da sprži talog kafe, što rezultira gubitkom mnogih aromatičnih nota, a kafa postaje gorča”. Preporuka je da nakon ključanja sačekate 30 do 60 sekundi pre nego što ubacite kafu – tako ćete sačuvati punoću ukusa i prepoznatljivu aromu.

Još jedan važan faktor je kvalitet vode koju koristite. U mestima gde je voda iz slavine bogata kamencem, stručnjaci savetuju korišćenje filtera za prečišćavanje. Barista Ana Petrović objašnjava: “čista voda doprinosi čistijem i prijatnijem ukusu kafe, čak i kada koristite najobičniju džezvu ili šerpicu”.

Odnos kafe i vode je takođe presudan za finalni rezultat. Idealno je koristiti oko 70 grama kafe na litar vode, što obezbeđuje izbalansiran ukus – ni prejak ni preslab. Ovu količinu možete prilagoditi sopstvenim navikama, ali poštovanje preporučene mere daje najbolji rezultat.

Za ljubiteljke domaće kafe, stručnjaci savetuju da birate kvalitetnu kafu, vodite računa o temperaturi vode i njenom kvalitetu, kao i o pravilnom odnosu sastojaka. Mali detalji, poput čekanja da se voda malo ohladi, mogu potpuno promeniti vaše iskustvo i učiniti svakodnevni ritual mnogo prijatnijim.