Saznajte šta jede posada u svemiru – od tortilja do tropskih voćnih salata, uz 189 mogućnosti izbora

Dok misija sa četiri člana posade, među kojima je i astronautkinja Kristina Koh, obilazi Mesec, mnoge žene se pitaju čime se zapravo hrane astronautkinje u svemiru. Desetodnevni let zahteva pažljivo osmišljen jelovnik, pa posada ima čak 189 različitih jela koja su birana tako da zadovolje energetske i nutritivne potrebe, ali i da budu praktična za konzumaciju u uslovima bestežinskog stanja. Nekada su svemirski obroci podrazumevali paštete i čokoladne sosove iz metalnih tuba, ali danas je izbor mnogo bogatiji – jelovnik više liči na restoran nego na tipičnu svemirsku hranu. Kristina Koh objašnjava: „Većinu obroka, poput koktela od škampa, potrebno je rehidrirati dodavanjem vode, a hrana je spakovana u posebne kese radi lakšeg korišćenja u bestežinskom stanju.”

Na meniju su tortilje, jer ne prave mrvice kao hleb, povrće, jaja sa kobasicama, kus-kus sa orašastim plodovima, grilovana goveđa prsa, makaroni sa sirom, divlji losos sa javorovim sirupom, kao i razni deserti poput keksa i čokolade. Od napitaka dostupni su kafa, kakao, zeleni čaj, limunada, smutiji i tropske voćne salate.

Priprema hrane u svemiru je posebna: „Termostabilizovana hrana se jednostavno zagreje i odmah jede, dok dehidrirana traži dodavanje tople vode i nekoliko minuta čekanja. Zbog mikrogravitacije, supa se pije na slamčicu,“ objašnjava dr Sonja Brungs iz Evropske svemirske agencije. Pre samog leta, astronauti testiraju i ocenjuju obroke, kako bi se ispunile njihove želje, nutritivne potrebe i tehnički zahtevi letelice.

Tehnološki napredak omogućio je astronautkinjama i astronautima da i u svemiru uživaju u raznovrsnoj ishrani, a pažljivo planiranje jelovnika pokazuje koliko je važno voditi računa o svakom detalju. Ako ste radoznale kako izgleda tipičan meni astronautkinje, iznenadićete se koliko je ukusan, praktičan i raznovrstan – a možda vam neki od ovih obroka posluže i kao inspiracija za svakodnevnu ishranu na Zemlji.

Sve više žena povećava unos vlakana prateći savete sa društvenih mreža, ali stručnjaci savetuju oprez i balans

U poslednje vreme, žene širom sveta masovno povećavaju unos vlakana, inspirisane savetima sa društvenih mreža koje promovišu “maxxing” trend – maksimiziranje unosa pojedinih nutrijenata. Nakon proteina, vlakna su postala novi fokus, uz obećanja o boljem varenju, mršavljenju i idealnom radu creva. Ipak, nutricionisti i lekari upozoravaju da ovakav pristup, posebno bez stručnog nadzora, može biti štetan.

Ovaj pokret posebno prati mlađa ženska populacija, generacija Z i milenijalke, koje žele da poboljšaju zdravlje creva. Mnoge od njih povećavaju unos proteina, dok veliki broj u ishranu uvodi više vlakana kroz chia semenke, ovsene pahuljice i mahunarke. Tržište je brzo reagovalo – police su pune napitaka i grickalica sa naglašenim visokim sadržajem vlakana.

Nutricionista dr Jovana Petrović ističe: “Vlakna su zaista važna za regulaciju šećera i holesterola u krvi, kao i za zdravlje digestivnog sistema. Drago mi je što se o njima konačno razgovara, ali više ne znači uvek i bolje.” Kao problem navodi to što se mnogi oslanjaju na savete sa društvenih mreža, često od osoba bez medicinskog znanja ili sa komercijalnim interesima.

Žene bi trebalo da obrate pažnju na preporučene dnevne vrednosti vlakana – od 25 do 38 grama u zavisnosti od uzrasta i pola. Optimalan unos proteina može se postići raznovrsnom ishranom – mlečnim proizvodima, mahunarkama, ribom i nemasnim mesom. Idealna porcija podrazumeva da polovina tanjira bude povrće, uz integralne žitarice i voće tokom dana.

Treba imati na umu da nagli porast unosa vlakana, naročito kod osoba koje ih ranije nisu dovoljno unosile, može izazvati nadimanje i grčeve. Stručnjaci predlažu postepeno povećavanje količine vlakana i savetovanje sa nutricionistom ili lekarom, naročito ako su prisutne digestivne tegobe.

U zaključku, iako su vlakna važna za žensko zdravlje, najviše koristi donosi umeren i raznovrstan izbor namirnica, a ne slepo praćenje trendova sa društvenih mreža.

Jednostavan recept sa jagodama, jogurtom i medom za osveženje i hranljiv obrok u samo par minuta

Dolaskom proleća, mnoge žene su u potrazi za brzom, ukusnom i hranljivom opcijom kojom mogu osvežiti svoj dan i obezbediti energiju. Priprema domaćeg šejka od svežih jagoda odličan je način da sebi ili porodici priuštite zdrav doručak, užinu ili lagan desert, bez griže savesti.

Za pripremu ovog šejka potrebno vam je: 250 grama svežih jagoda, 200 mililitara hladnog (po izboru) jogurta, jedna banana, kašika meda ili javorovog sirupa, 50 mililitara mleka ili biljnog napitka, led po želji i nekoliko listova nane za dekoraciju. Svi sastojci se ubacuju u blender i miksaju dok se ne dobije glatka, kremasta smesa.

Ovaj napitak osvaja spojem ukusa: sočne jagode daju osvežavajuću notu, banana doprinosi punoći i kremastoj teksturi, a med ili javorov sirup donose prirodnu slatkoću. Šejk je idealan izbor za lagani doručak koji pruža potrebnu energiju za svakodnevne obaveze, ali se podjednako dobro uklapa i kao užina nakon fizičke aktivnosti ili šetnje.

Nutricionistkinja Jovana Petrović ističe: “Jagode su bogate vitaminom C, antioksidansima i vlaknima, dok jogurt obezbeđuje proteine i kalcijum. Ovakve kombinacije su savršene za žene koje vode računa o zdravoj ishrani, ali ne žele da se odreknu uživanja u ukusima.”

Za atraktivan vizuelni efekat i dodatnu aromu, na vrh čaše možete dodati nekoliko listova nane ili nekoliko celih jagoda. Ovaj recept je praktičan i posebno pogodan za zaposlene žene i mame koje žele brz i ukusan obrok bez mnogo vremena provedenog u kuhinji.

Lako se može prilagoditi – umesto običnog jogurta možete koristiti biljne alternative, a med zameniti javorovim sirupom za vegansku varijantu. Šejk sa jagodama je pravi prolećni favorit za sve dame koje vole zdrave i ukusne napitke.