Postoje kupovine koje pažljivo planiramo, upoređujemo cene i razmišljamo da li nam zaista trebaju. A onda postoje one druge – napravljene kasno uveče, posle napornog dana, kada nam je poslednje što želimo još jedna odluka.

Umor ne utiče samo na naše raspoloženje. Može da promeni i način na koji donosimo odluke. Kada smo iscrpljeni, mnogo je lakše izabrati ono što je brzo, jednostavno i trenutno prijatno.

Hrana koju naručujemo umesto da kuvamo

Posle dugog dana ideja o spremanju večere može da deluje kao još jedna obaveza. Dostava zato postaje veoma privlačna. Nije nužno reč o tome da nam se baš jede određeno jelo – ponekad samo kupujemo uštedu vremena i energije.

Kafa „za poneti“

Kada smo umorni, mala kupovina koja obećava trenutni osećaj energije deluje gotovo neodoljivo. Jedna kafa nije veliki trošak, ali ako se ponavlja iz dana u dan, mesečni iznos može biti mnogo veći nego što očekujemo.

Grickalice i slatkiši

Umor često ide zajedno sa željom za nečim brzim i ukusnim. Zato se čokoladica, pecivo ili kesica grickalica lako nađu u korpi – naročito kada kupujemo usput i ne razmišljamo mnogo o tome.

Prevoz umesto pešačenja ili javnog prevoza

Ponekad platimo taksi ili drugu bržu opciju ne zato što nam je neophodna, već zato što jednostavno nemamo energije da čekamo, hodamo ili presedamo. Kada smo iscrpljeni, nekoliko dodatnih minuta može izgledati mnogo vrednije nego što bi izgledalo kada smo odmorni.

Kupovine preko interneta kasno uveče

„Samo da pogledam“ može vrlo lako da se pretvori u porudžbinu. Umorni smo, pažnja nam je slabija, a reklame i preporuke nude gotova rešenja. Ono što tokom dana ne bismo ni otvorili, uveče odjednom izgleda kao nešto što nam je potrebno.

Pretplate koje zaboravimo da otkažemo

Umor ne mora uvek da proizvede novu kupovinu. Ponekad nas samo spreči da prekinemo postojeći trošak. Ako stalno odlažemo otkazivanje aplikacije, servisa ili članarine, novac nastavlja da odlazi gotovo neprimetno.

Zanimljivo je što većina ovih kupovina nije potpuno besmislena. Kada smo umorni, mi zapravo često plaćamo za komfor. Problem nastaje kada takav komfor postane svakodnevna navika.

Zato može da bude korisno napraviti jednostavno pravilo: velike kupovine ne donositi kasno uveče, a za male, impulsivne troškove postaviti sebi jedno pitanje – „Da li bih ovo kupio i da sam potpuno odmoran?“

Ako je odgovor „ne znam“, možda je najbolje sačekati jutro. Ono što nam u 23 časa izgleda neophodno, sutradan često više nije toliko važno.

Nedelja je za većinu ljudi danas sinonim za odmor, porodični ručak, sporije jutro i pripremu za novu radnu nedelju. Ali ko je, zapravo, odlučio da baš ovaj dan bude poseban?

Odgovor nije vezan za jednu osobu, jednu državu ili jedan zakon. Tradicija nedelje kao dana odmora razvijala se vekovima, a važnu ulogu u tome imali su religija, država i kasnije savremeni zakoni o radu.

U hrišćanskoj tradiciji nedelja je postala posebno važna jer se smatra danom Hristovog vaskrsenja. Još u 4. veku rimski car Konstantin Veliki doneo je zakon kojim je nedelja dobila poseban status dana odmora u Rimskom carstvu. To je bio jedan od važnih koraka u oblikovanju tradicije koja će opstati vekovima.

Međutim, nedelja nije oduvek bila neradni dan za sve. Tokom industrijske revolucije veliki broj ljudi radio je gotovo svakog dana, često po veoma dugim smenama. Tek sa razvojem radničkih pokreta i propisa o radnom vremenu počela je da se učvršćuje ideja da zaposleni treba da imaju redovan dan odmora.

U mnogim evropskim zemljama upravo je nedelja izabrana zbog već postojeće verske i društvene tradicije. Vremenom je njen verski značaj za deo stanovništva oslabio, ali je navika ostala.

Zanimljivo je da nisu sve kulture izabrale nedelju kao glavni dan odmora. U judaizmu je tradicionalni dan odmora subota, dok je u mnogim muslimanskim društvima petak istorijski imao poseban verski značaj. Zbog toga „dan odmora“ nije univerzalno pravilo koje je neko jednostavno proglasio, već rezultat istorije, vere i društvenih promena.

Dakle, ako se pitate ko je odlučio da nedelja bude dan za odmor, najkraći odgovor glasi: nije odlučio jedan čovek. Nedelja je svoj današnji status dobila kroz vekove, a ono što je počelo kao verska tradicija postalo je deo društvenog i radnog sistema kakav danas poznajemo.

I možda je upravo zato nedelja toliko duboko ukorenjena u naš osećaj za vreme – čak i kada ne razmišljamo o njenom poreklu, već jednostavno uživamo u tome što sutra ne moramo na posao.

Pravilna kombinacija proteina, zdravih masti i vlakana olakšava ženama put do ravnog stomaka

Mnoge žene u Srbiji žele da pronađu način da smanje salo na stomaku, ne samo zbog izgleda već i zbog zdravlja. Prema nutricionistima, upravo uravnotežena ishrana koja sadrži određene namirnice može pomoći u borbi protiv viška kilograma. Stručnjaci ističu da je visceralna mast opasna jer se nalazi oko unutrašnjih organa i povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i problema sa jetrom. Ipak, salo na stomaku moguće je smanjiti kada žene pravilno biraju namirnice i kombinuju ih sa fizičkom aktivnošću.

Namirnice koje pomažu ženama da smanje salo na stomaku

Pre svega, obroci bogati proteinima su važni jer produžavaju osećaj sitosti i čuvaju mišićnu masu tokom mršavljenja. Na primer, jaja i grčki jogurt odličan su izbor za doručak. Takođe, nemasno meso, riba i morski plodovi doprinose održavanju mišića i smanjenju telesne masti. „Proteini su ključni za žene koje žele dugoročne rezultate jer pomažu da se izbegne stalna glad“, kaže poznata nutricionistkinja Ana Petrović.

Zdrave masti, poput onih iz maslinovog ulja, avokada i oraha, takođe igraju važnu ulogu. Osim toga, omega 3 masne kiseline iz masne ribe povoljno utiču na organizam. Međutim, važno je voditi računa o količini jer su ove namirnice bogate kalorijama. Pored toga, rastvorljiva vlakna iz ovsa, pasulja, jabuka i bobičastog voća usporavaju varenje i pomažu kontrolu apetita. Na taj način, žene mogu lakše održati ravnotežu u ishrani i smanjiti salo na stomaku.

Praktični saveti za jelovnik i navike

S druge strane, preporučuje se izbegavanje zaslađenih napitaka i voćnih sokova koji sadrže veliku količinu šećera, ali ne pružaju dug osećaj sitosti. Umesto toga, celovito voće i povrće, naročito bobičasto voće, spanać i kelj, treba redovno uključivati u jelovnik. Ove namirnice imaju malo kalorija, a bogate su vlaknima i antioksidansima. Štaviše, mediteranski način ishrane koji kombinuje zdrave masti, ribu i povrće može pomoći u smanjenju visceralne masti kod žena.

Kada je reč o napicima, kafa i zeleni čaj mogu blago ubrzati metabolizam, ali nisu zamena za izbalansirane obroke i redovno kretanje. Takođe, kapsaicin iz ljutih papričica može imati pozitivan efekat na sagorevanje masti, ali je važno umerenost. „Promena navika zahteva vreme i upornost. Svaka žena može napraviti razliku postepenim uvođenjem zdravih namirnica i redovnom fizičkom aktivnošću“, poručuje Ana Petrović.

Na kraju, kombinacija proteina, zdravih masti i vlakana uz ograničavanje šećera i procesuiranih proizvoda daje najbolje rezultate. Na taj način, žene mogu smanjiti salo na stomaku i poboljšati svoje zdravlje bez strogih dijeta i odricanja.