Farmaceuti upozoravaju da destilovana alkoholna pića najviše opterećuju jetru, bez obzira na učestalost konzumacije.

Iako često smatramo da su pivo i vino najštetniji za jetru, farmaceuti ističu da su zapravo žestoka pića poput rakije, votke ili viskija daleko rizičnija za zdravlje ovog vitalnog organa. Farmaceut Sento Segarra iz Španije naglašava da bez obzira na to koliko i kada pijete, destilovana alkoholna pića predstavljaju najveće opterećenje za jetru. Njegova izjava izazvala je veliku pažnju kod žena širom sveta, posebno zbog čestog mišljenja da povremeno uživanje u alkoholu ne ostavlja ozbiljne posledice.

Segarra objašnjava da se najčešće govori o štetnosti piva i vina, dok se žestoka pića često zaboravljaju ili potcenjuju. “Kada unosite žestoka pića, jetra odmah mora da radi ubrzano kako bi neutralisala štetne materije. U tom procesu, nastaje acetaldehid, supstanca koja je toksična za ćelije jetre i usporava njenu regeneraciju”, kaže Segarra.

On ističe da nije važno da li neko pije povremeno ili redovno. Jetra na svaki unos alkohola reaguje isto, a količina i jačina pića dodatno pogoršavaju situaciju. “Mit je da telo može potpuno da se oporavi između povremenih konzumacija. Naša jetra ne pravi razliku između subote i utorka”, dodaje Segarra.

Glavni razlog zašto su žestoka pića posebno opasna leži u visokom procentu alkohola koji brzo stiže u organizam. Za razliku od piva i vina, koja sadrže manje alkohola i konzumiraju se sporije, destilovana pića zahtevaju od jetre da u kratkom vremenu obradi veću količinu etanola, što povećava rizik od upale i oštećenja.

Stručnjaci savetuju umerenost i upozoravaju na važnost razumevanja kako telo reaguje na alkohol, pogotovo na žestoka pića. Povremeno uživanje možda neće odmah izazvati ozbiljne probleme, ali se kumulativni efekat može nagomilavati, naročito kod žena koje su često osetljivije na alkohol nego muškarci.

Segarra zaključuje: “Cilj nije potpuna zabrana, već odgovoran odnos prema zdravlju i svest o tome šta unosimo u svoj organizam.”

Redovno menjanje i pranje sportske opreme sprečava iritacije i infekcije, a izbor materijala je ključan za osetljivu kožu

Mnoge žene koje treniraju često se pitaju koliko puta mogu obući istu sportsku odeću pre nego što je operu, naročito ako vežbaju više puta nedeljno i traže praktična rešenja. Prema rečima švajcarske dermatološkinje dr Marijane Meli, održavanje higijene sportske opreme je izuzetno važno za zdravlje kože. Bakterije se lako razmnožavaju u vlažnoj i znojavoj odeći, što ne dovodi samo do neprijatnih mirisa, već i do ozbiljnijih problema kao što su iritacije i infekcije.

Dr Meli naglašava: “Bakterije se zadržavaju u znojavoj odeći i mogu dovesti do upala i akni, čak i kada odeća deluje suvo na dodir.” Iako neke žene priznaju da ponekad nose istu majicu ili helanke više dana, posebno kod manje intenzivnih treninga, stručnjaci ipak preporučuju da se sportska oprema menja posle svakog treninga, posebno ako su vežbe bile naporne i izazvale mnogo znojenja. Ako odeća ostane duže na koži, povećava se rizik od iritacija i neprijatnih mirisa.

Pored toga, preporučuje se izbor prirodnih materijala poput pamuka, jer oni bolje upijaju vlagu i manje iritiraju kožu od sintetičkih materijala kao što je poliester. Dr Meli navodi: “Sintetičke tkanine zadržavaju vlagu i mogu povećati rizik od infekcija, posebno kod osoba sa osetljivom kožom, aknama ili ekcemom.”

Ako primetite simptome kao što su svrab, crvenilo, peckanje ili više akni nego inače, savet je da odeću obavezno menjate odmah nakon svakog treninga i redovno perete. Pravilna nega i pažljiv izbor materijala mogu doprineti zdravijoj koži i prijatnijem treningu. Praktični savet je da unapred planirate pranje i investirate u nekoliko setova sportske odeće, kako biste izbegli ponovno nošenje i sačuvali kožu zaštićenom.

Promene vremena mogu izazvati umor i glavobolje, posebno kod žena sa hroničnim tegobama – stručnjaci savetuju više odmora i brigu o sebi

U nedelju, 31. marta, žene širom Srbije mogu očekivati promenljive vremenske prilike sa povremenom kišom i naizmeničnim oblačnim i sunčanim periodima. Temperature će se kretati oko 10 stepeni, a južni i istočni delovi zemlje imaće više sunčanih intervala. Stručnjaci upozoravaju da će ova promena vremena najviše pogoditi žene koje su sklone migrenama, reumatskim bolovima ili osećaju hroničnog umora, jer ovakva klima često pojačava njihove tegobe.

Zdravstveni savet za žene za ovakve dane je da se što više odmaraju i izbegavaju naporne fizičke aktivnosti. Doktorka Jovana Petrović ističe: “Povremena kiša i pad temperature mogu izazvati glavobolje i povećan umor, posebno kod žena koje već imaju oslabljeni imunitet ili hronične bolesti. Preporučujem lagane šetnje, opuštanje kod kuće i redovan unos vitamina C za jačanje otpornosti.”

Oblačni i kišni dani, kako navode stručnjaci za mentalno zdravlje, mogu doprineti osećaju letargije i smanjenju energije, što je naročito izraženo kod žena osetljivih na vremenske promene. Psihološkinja Marija Ilić savetuje: “Ovo je pravi trenutak da se posvetite sebi kroz meditaciju, čitanje knjige ili druženje sa porodicom. Važno je slušati svoje potrebe i usporiti tempo kada to telo traži.”

Vozačicama se preporučuje poseban oprez u saobraćaju zbog pojačanih padavina, posebno na klizavim putevima u brdovitim i planinskim oblastima. Stručnjaci naglašavaju važnost prilagođavanja brzine i poštovanja saobraćajnih propisa.

Za žene sa problemima disajnih puteva ili sklonošću prehladama, savetuje se izbegavanje izlaganja naglim promenama temperature i vetru, dok je održavanje dovoljne hidracije ključno – čak i kada nema osećaja žeđi, redovan unos tečnosti pomaže u borbi protiv umora i pada energije tokom kišnih dana.

Planirajte svoj dan tako da ostavite prostor za promene aktivnosti ako vas vreme iznenadi. Ovi dani su idealni za učenje, kreativne hobije ili jednostavno uživanje u miru doma.