Novo istraživanje otkriva kako alkohol kratkoročno menja moždane funkcije kod žena i zašto svaka osoba reaguje drugačije.
Naučnici sa Univerziteta u Minesoti sproveli su istraživanje koje otkriva da alkohol može promeniti način funkcionisanja mozga i kod žena i kod muškaraca, ali da te promene nisu iste kod svakog pojedinca. U eksperimentu je učestvovalo 107 zdravih osoba starosti između 21 i 45 godina. Svaki ispitanik je u kontrolisanim uslovima dobio dozu alkohola koja odgovara zakonskoj granici za vožnju ili placebo. Pola sata kasnije, njihova moždana aktivnost je snimana magnetnom rezonancom.
Rezultati studije pokazali su da alkohol ne utiče samo na osećaj opuštenosti ili smanjene kontrole, već mnogo dublje remeti način na koji različiti delovi mozga međusobno komuniciraju. Umesto da informacije slobodno prolaze kroz čitav mozak, one pod uticajem alkohola ostaju zaključane u manjim, izolovanim regijama. Stručnjaci su ovu pojavu uporedili sa gradskim saobraćajem koji se, umesto kroz glavne ulice, odvija po manjim kvartovima, što dovodi do slabije koordinacije.
Zanimljivo je da nije svako reagovao isto na istu količinu alkohola. Istraživači su primetili da subjektivni osećaj pijanstva zavisi više od načina na koji alkohol utiče na moždane veze nego od samog nivoa alkohola u krvi. “Nije presudno koliko ste popili, već kako vaš mozak reaguje na alkohol – kod nekih su promene izraženije i brže nastupaju”, ističe dr Marko Petrović, jedan od autora studije.
Promene koje alkohol izaziva u mozgu mogu objasniti zašto dolazi do simptoma kao što su zamućen vid, nesiguran hod i usporene reakcije. Na primer, deo mozga koji je zadužen za vizuelne informacije postaje slabije povezan sa ostalima, pa podaci kasne i teže se obrađuju. Alkohol, dakle, ne usporava rad mozga na jednostavan način, već menja njegovu unutrašnju organizaciju i čini informacije manje dostupnim drugim funkcijama. Ovo utiče i na donošenje odluka, kontrolu impulsa i brzinu reakcije na spoljašnje podražaje, što je posebno značajno za žene koje često balansiraju brojne obaveze.
Važno je napomenuti da se istraživanje bavilo kratkoročnim uticajem alkohola na mozak u stanju mirovanja, bez konkretnih zadataka za učesnike. Svi ispitanici su bili zdravi, pa ostaje da se u budućnosti ispita kako alkohol deluje na mozak kod ljudi sa hroničnim bolestima. Ipak, ovo istraživanje podseća na važnost umerenosti i razumevanja individualnih razlika u reakciji na alkohol, što je posebno važno za žene koje žele da sačuvaju svoje mentalno zdravlje i jasnoću uma.
